Почетна / Колумне / ХЛАДНОГЛАВЦИ

ХЛАДНОГЛАВЦИ

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Док званична Москва и готово цео свет (са изузетком САД-а) осуђује ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају – Хашки трибунал брани још једино српски тужилац за ратне злочине – Владимир Вукчевић!

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић оценио је крајем прошле недеље да је Трибунал у Хагу својим пресудама заправо „обавестио Србију да је изгубила ратове деведесетих“ и указао на то да би било боље да је постојало довољно снаге и самосвести, и да је Србија сама судила онима који су починили ратне злочине… „Не можемо производити законе и онда их кршити због неправде на другим местима. Морамо хладне главе мислити на будућност“, рекао је Вукчевић.

ЊЕГОВА „ХЛАДНА“ ГЛАВА Шта је овај човек хтео да каже, ја не разумем? Као што не разумем ни како је могуће да је после свега што се последњих неколико недеља десило у Хагу, он и даље на истом месту? Као да његова лична неспособност и неспособност његовог заменика Бруна Векарића и Тужилаштва за ратне злочине у целини није нимало допринела ароганцији и охолости Хашког трибунала и његових тужилаца према српским оптуженицима у Хагу и српском народу уопште? И да још својом „хладном главом“ мисли на будућност… На чију будућност? Грађана Србије? Или, као и до сада, само на своју лично?… Невероватно јесте да је његова глава толико „хладна“ (а, ваљда и срце) да му је, очигледно, сасвим свеједно што су ратни злочинци над Србима ослобођени, док је он педантно дизао оптужнице против Срба који су наводно (у)чинили ратне злочине над припадницима других националности.
Али је највећи скандал, ипак, то, што док званична Москва и готово цео свет (са изузетком САД-а), чак и са Карлом дел Понте, Флоренс Артман, Џефријем Најлсом (који би тешко ушли у енциклопедију љубитеља Срба) осуђују ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају – Хашки трибунал брани још једино српски тужилац за ратне злочине – Владимир Вукчевић! И, чак му ни то није доста, него још, онако успут и посредно, кривицу за ове срамне пресуде пребацује на српску државу, која, замислите, није „сама судила онима који су починили ратне злочине“?!
Чуди ме само да није закључио како је, заправо, Србија морала не само да хапси и осуђује српске родољубе, које су хрватске усташе, НАТО агресори и шиптарски кољачи прогласили ратним злочинцима, него и да им по кратком поступку суди и стреља их на „уобичајеном историјском месту“ за такве ствари, на Ади Циганлији. Јер, зашто би англосаксонци крварили руке, кад ће увек бити (надам се све мање) српских „јањичара“ који би то чинили уместо њих?
Да ли је овај народ изгубио свако осећање за лично достојанство или су непатриоте (нећу рећи издајници, јер је та реч због превелике овдашње употребе постала отрцана) изгубиле сваки страх од последица свог антисрпског делања? У оба случаја, резултат је поражавајући – у Хагу су управо амнестирани ратни злочини над Србима у Хрватској и на Косову и Метохији. Жртве су тако постали кривци за сопствено страдање, а њихови џелати национални хероји у својим геноцидним срединама. А, српски народ, по препоруци Владимира Вукчевића, требало би „хладне главе“ да настави са животом и стрмоглавом у „европске интеграције“, као да се ништа није догодило. И никако да не доведе у питање личну одговорност, како њега, тако и његових најближих сарадника.

[restrictedarea]

ДЕМОНСКА ДЕЛАТНОСТ Да. Можда је некима у Србији и даље „глава хладна“, али ће крв српских жртава заувек бити топла. То мора да обавеже сваког поштеног грађанина Србије да се, колико год може и у границама својих личних способности, максимално ангажује да заштити себе, своју породицу и земљу од бруталних силоватеља са Запада. А, чини се, да непријатељи Србије никада нису били ближи стављању омче на њен врат него данас, када хоће да границом дефинитивно раздвоје Србију и њену покрајину Косово и Метохију, да раздвоје Србију и њену покрајину Војводину, да раздвоје Храм Светог Саве и Пећку патријаршију, Београд и Нови Сад, главу од тела, око од ока…
Таква демонска делатност не може се посматрати „хладне главе“, као да се дешава на филмском платну. Или, као на фудбалској утакмици: замислите тренера који на полувремену својој екипи која губи са 5:0 каже: „Момци, настављамо мирно, хладне главе, све док не победимо“!… Играчи би га, наравно, посматрали као специјалан случај, јер би тако, играјући „хладне главе“, можда, заиста и победили, али за неколико деценија. Ми одавно више времена немамо, одиграли смо чак и продужетке, а и даље је 5:0. Последњи је тренутак да загрејемо срце и спасемо отаџбину од потпуног уништења. Наступило је време „или – или“ и никакве везе нема то што је некаква претходна власт потписала некакав споразум о тзв. интегрисаном управљању прелазима, што је једна од најблентавијих језичких синтагми које сам икада чуо. Шта да је потписала одлуку по којој би сви становници Србије морали да изврше колективно самоубиство? Да ли би и такву одлуку морали да испоштујемо? Као да смо сви морони и не знамо да је, у ствари, реч о успостављану државне границе између Србије – и Србије! А то се никако не сме догодити и у овом тренутку највећа је нада Уставни суд Србије, који такав срамотни споразум између Борка Тадића и Харадинаја Тачија – безусловно мора да поништи!
А онима што пред политичком и економском агресијом са Запада, која има за коначни циљ да нам пресече отаџбину на два дела, а затим ампутира и ту другу половину, и даље позивају на „хладну главу“ поручујем: вратите се у своје замрзиваче и не излазите одатле више никада!

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Šteta što za ovakav vrhunski tekst nije bilo mesta na početnoj strani Pečatovog sajta. Zato, ko ovo pročita, neka kupi novinu u kiosku, jer je ovom kolumnom, inače izvrsni Đaja, napravio još jedan korak napred u opsivanju i analizi onoga što nam se dešava. Na superioran i beskompromisan način.




    0



    0
    • Nije zaista problem dati 150 dinara i kupiti Pečat na kiosku, jer, zaista je velika šteta ne čitati u celini tekstove Aleksandra Đaje u ovom listu. Ali i drugih saradnika, koji se zaista trude da svojim patriotskim stavovima budu, kako bi se nekada reklo, „savest čovečanstva“ – ili, barem, savest ove vlasti,ili bilo koje druge. Ipak, to Đaji nekako najbolje uspeva, jer piše samo istinu. pa, ma kako to nekome malo ili ni malo odgovaralo. Nema sumnje da je zasluga Pečata ogromna u obaranju prethodne „manijačne vlasti“, kao što sam sigurna da će pomoći i novoj vlasti, koja je normalna i već pokazuje određene pozitivne rezultate. Pozdrav!




      0



      0
  2. Mogu samo da potpišem prethodna dva komentara i da, na žalost, samo dodam: otvorena su dva tv. integrisana prelaza, a da praktično sem Pečata niko nije ni zucnuo. „Ustavni sud“ kao da je otišao na Mars! Naravno, to ne znači da autori u Pečatu treba da se demorališu, ili da ova Vlada i predsednik Nikolić ne žele dobro srpskom narodu. Naprotiv! Ovo je nasleđeno breme prethodnih političkih kriminalaca! Bilo kako bilo, borba se nastavlja – ali, pojedinci iz prethodne vlasti moraju da polože račune, kako političke, tako i one u banci. Još jednom, pozdrav Đaji i redakciji Pečata!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *