Почетна / Друштво / Граница лажи

Граница лажи

Radnici uz pomoc gradjevinskih masina uredjuju buduci integrisani prelaz izmedju Srbije i Kosova na Jarinju. (BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/DS)

Пише Никола Врзић

Док званична Србија, у Бриселу и на Јарињу, подиже државну границу према својој јужној покрајини и са њом договара успостављање дипломатских односа, Европска унија сопственим документима показује како је одбацила Резолуцију 1244 и уместо ње прихватила Ахтисаријев план надгледане независности Косова. Али ни то нам неће бити довољно за одређивање датума почетка претприступних преговора; Штефан Филе, ЕУ комесар за проширење, Србији већ најављује и нове косовске услове, а Ивица Дачић на то одлучно одговара да са европског пута његова Србија скренути неће…

Ако смо досад трагали за границом нашег понижења, не морамо више да је тражимо. Ено је на Јарињу. На Јарињу је, органски интегрисана с нашим понижењем, пре неколико дана почела да се уздиже граница независног Косова. А темељи су те границе нашег понижења и њиховог Косова ударени у Бриселу, уз нову радну вечеру премијера Србије и тог Косова, Ивице Дачића и Хашима Тачија, и ЕУ комесарке за проширење Кетрин Ештон; уз вечеру на којој су, сецкајући своје шницле, сецкали и Србију, вадећи из Србије њено Косово, Метохију, срце и душу, као што је некада Хашим Тачи вадио срца и бубреге Срба које је отимао. Од тих се залогаја Ивица Дачић није загрцнуо. Напротив, за 17. јануар договорио је нови састанак, нови оброк и ново понижење. И само нам отпор косметских Срба граници на Јарињу, и посланика Скупштине Србије из Демократске странке Србије – јединима који су тамо где и морају да буду, са својима – показују да понижење, границу и лажи и не морамо да трпимо, без обзира на Брисел, Приштину, снег, хладноћу и пендреке…

АХТИСАРИЈЕВА ЕУ Тројни састанак Ештонове, Дачића и Тачија, трећи по реду, а други заредом на којем се јело и пило, окончан је договором премијера и „премијера“ о наставку „нормализације односа“ с ненормалним. У складу с тим, стоји у комесаркином саопштењу, „два премијера потврдила су закључке ИБМ радних група, према којима су два прелаза (1 и 3 – Јариње и Мердаре) сада спремна и биће у функцији 10. децембра. Још два прелаза (5 и 31 – Кончуљ и Брњак) биће спремни 31. децембра.“
Пред одлазак у Брисел, на вечеру и овакав договор, Дачић је нацији поручио да тамо одлази унапред поражен, понизан и немоћан („Ми смо имали рат и нажалост изгубили смо га… Нико не би требало да буде у заблуди да Србија на Косову има нешто што може да изгуби“), Уставном суду Србије да не хаје за његову евентуалну одлуку о предлогу ДСС-а да ван снаге стави уредбе за спровођење бриселских споразума („Ми Косово имамо у Уставу. Уставни суд нека врати Косово у уставни оквир. Је л’ то могуће? Није“), Српској православној цркви да су приче о замрзнутом конфликту и историјском праву „приче на дугом штапу“ и да би јој – цркви – боље било да „помогне да се народ сачува од непотребних жртава“… Па је овај премијер, поделивши лекције и Уставном суду и Српској православној цркви, устврдио: „Разговори су статусно неутрални и никаква граница не долази у обзир.“ Најпре ћемо се позабавити тврдњом да су разговори статусно неутрални, а затим и тврдњом да се на прелазима 1, 3, 5 и 31 не успоставља граница. А када утврдимо да ли је премијер рекао истину, утврдићемо шта нам даље следи.
Прво питање је, дакле, да ли је Европска унија, као медијатор разговора Београда и Приштине, статусно неутрална? Јер је, разуме се, непристрасност организатора разговора нужан предуслов за непристрасност, статусну неутралност, самих разговора. Е па, ЕУ нимало није статусно неутрална; напротив, статусно је сасвим одређена. Сведочи нам о томе већ и њена мисија ЕУЛЕКС, мисија заснована на Ахтисаријевом плану, која је приде, 9. новембра, са приштинским властима потписала уговор о наставку свог деловања, у којем се Резолуција 1244 нигде не спомиње. Сведочи и октобарска одлука Савета ЕУ да са независним Косовом, после усвајања Студије изводљивости прикључења Косова Европској унији, с том државоликом творевином уђе у Процес стабилизације и придруживања. Сведоче, најзад, и документа саме Европске уније; Одлука 2006/56/EC, која је опозвана, и 2008. замењена Одлуком 2008/213/EC, донетом 18. фебруара 2008, дан пошто је Косово прогласило независност. У првој одлуци, из 2006. године, међу „кључним приоритетима“ за (тадашњу) СЦГ и (тадашње) Косово било је „пуно поштовање Резолуције 1244“. У одлуци из 2008, која је заменила ову, „кључни приоритет“ Србије постала је „конструктивна сарадња о питањима у вези са Косовом“, а Косова да „настави да блиско сарађује с тимовима који припремају предвиђену међународну/ЕУ мисију како би у потпуности имплементирали споразум“, тј. Ахтисаријев план. Резолуције 1244 одједном више нема нигде! Што ће рећи да се, само дан после једностраног проглашења независности Косова, Европска унија и формално, на папиру, сама одрекла своје статусне неутралности (Резолуције 1244) и у спору Београда и етнички очишћене Приштине јасно стала на страну киднапера српског Космета.
Као озбиљном политичару, ове су одлуке Савета ЕУ из 2006. и 2008. године премијеру Србије Ивици Дачићу свакако познате; тако да нас је он, својом тврдњом да су разговори „статусно неутрални“, најблаже речено, обмануо. До лажи тек стижемо…
Пре тога, кад смо већ код Ахтисаријевог плана, осврћемо се и на нацрте две резолуције Европског парламента, о Србији и „Косову“ које се у Бриселу пише без ових наводника. Бешчасни српски медији, огледало непроглашене евроатлантске окупације под којом се налазимо, одушевљено су известили да је ЕП позвао Европски савет да „Србији што пре одреди датум почетка преговора“. Да, али под условом (тачка 6 Нацрта резолуције) да Србија „у потпуности испуни досадашње договоре“, с тим што би и „питање несталих особа требало да буде укључено у дијалог на највишем политичком нивоу“ (ово је питање у међувремену већ решено. „Два премијера договорила су се да интензивирају сарадњу међу комисијама за нестале особе“, стоји у овонедељном саопштењу Ештонове). Али ни то није све од услова, који нису мањи зато што су српски медији успели да их сакрију од наше јавности, тек узгред споменувши Нацрт резолуције ЕП о Косову. У њему се пет преосталих чланица ЕУ, које (још) нису признале Косово, позивају да то учине, наводи да „подела Косова не долази у обзир“ (добро, с тим се и ми слажемо зато што је читав Космет наш) и „поздравља подршка територијалном интегритету Косова коју је изразила Европска комисија“. И, у тачки 7: „Тражи се растурање паралелних институција на северном Косову које одржава српска држава, а посебно повлачење служби безбедности и правосудних органа, и тражи се пуна транспарентност финансирања школа и болница на северном Косову, у складу са одредбама Ахтисаријевог плана.“
Овде ћемо застати. Пре три недеље устврдили смо да владе Мирка Цветковића и Ивице Дачића, све скривајући се иза бриселских преговора, заправо спроводе Ахтисаријев план, то јест да су сви договори који се сада, тобоже, постижу, већ записани у Ахтисаријевом плану који су Србија и Савет безбедности УН 2007. одбацили, а Европска унија 2008. почела да спроводи. Да ова наша тврдња није била нимало претерана (нажалост) сведоче стране 197 и 198 Буџета Србије за наредну годину; баш као што траже Ахтисаријев план и Нацрт резолуције ЕП о Косову, финансирање Косова и Метохије из српског буџета обелодањено је до у динар. Табеларно. А поврх тога, ако већ и ово није довољно, „две стране договориле су се да истраже начине да осигурају транспарентан прилив новца за подршку српској заједници на Косову“, саопштила је Кетрин Ештон после састанка са Дачићем и Тачијем, овог уторка увече. Да, не варате се; премијер Србије, пред нашим очима, у дело спроводи Ахтисаријев план за отцепљење Космета од Србије.

[restrictedarea]

ИНТЕГРИСАНЕ ОБМАНЕ Показасмо – вратимо се томе како бисмо наставили даље ка Јарињу – да Дачићева тврдња о статусно неутралним преговорима није истинита, јер ЕУ није статусно неутрална. А други део његове тврдње, да „никаква граница не долази у обзир“, односно да се ИБМ споразумом „не успоставља граница, то је лаж“? О ИБМ споразуму писали смо много пута; у најкраћем, овај споразум, који иначе проистиче из члана 3 Анекса 8 Ахтисаријевог плана, предвиђа успостављање пунктова на којима ће бити српски и косовски цариници, гранична полиција и надлежне граничне службе, а правна основа – како стоји у другој фусноти ИБМ споразума – налази му се у 2 законика и 3 прописа Европске уније, од којих сваки говори, искључиво, о државним границама суверених држава. Имаћемо на Јарињу, дакле, царинике независног Косова, граничну полицију независног Косова, остале граничне службе предвиђене законима независног Косова, све као на свим осталим границама независног Косова, према Албанији, Црној Гори и Македонији. Покушавајући да докучимо шта је, онда, то што ћемо добити на Јарињу, употребљавамо пословични амерички тест препознавања патке: „Ако изгледа као патка, плива као патка, и паче као патка, онда то вероватно јесте патка.“ А ово што изгледа као граница, и функционише као граница, и пише да је граница, не може да буде ништа друго него граница. Тако да ће пре бити да, тврдећи да лажу да се на Јарињу успоставља граница, заправо лаже наш премијер. При чему не би требало изгубити из вида да, уз Дачићев лични пристанак, довођењем приштинских цариника тамо где их није било Србија постаје саучесник у заокруживању граница независног Косова, које је започело прошлог лета оружаном, поноћном акцијом Тачијевих РОСУ специјалаца… Шта је Тачи тада започео, Дачић сада завршава. Уз вечеру, пријатно.
А проблем је утолико већи што ће успостављање границе независног Косова и на северу наше јужне покрајине, аутоматски, значити и да ће његови житељи морати да постану Косовари. Да ће, као и наши сународници који живе у енклавама испод Ибра, у складу са Споразумом о слободи кретања Борка Стефановића, с којим нова влада одржава континуитет, морати да прихвате држављанство и документа независног, Тачијевог Косова; збогом „КМ“ таблице, збогом српске личне карте, возачке и саобраћајне дозволе. А онда ће сваку сврху изгубити и српске административне институције на Космету, замениће их приштинске јер се живети мора, и колико ће нас онда још делити од албанских, уместо српских застава које се вијоре на бандерама на северу Космета? И велике албанске наместо српске заставе на нашем средњовековном Звечану, на ушћу Ситнице у Ибар. Због Дачићевог договора о граници украшће нам и историју.

ПРЕМИЈЕРСКА ГАРАНЦИЈА Дачић је, додуше, после вечере са Тачијем рекао да се „неће наплаћивати царина када је реч о роби која иде на север, а грађани севера неће имати проблеме с личним документима. Наш услов је био да нема нове процедуре, да нема наплате царине, ни проблема са личним документима, нити са таблицама за грађане севера Косова“. Добро. Ако је тако, онда би успостављање границе на Јарињу и Брњаку било само противуставно, али не би толико драматично угрозило постојање државе Србије на северу Космета. Ако је тако. Дакле, гаранције да ће тако заиста и бити? И Срби са севера Космета, додајмо, истичу да су спремни на прекид протеста на Јарињу ако добију гаранцију, писмену гаранцију, јер једино она може нешто да вреди, да споразуми који их претварају у Косоваре за север неће важити… Дакле, ко је у уторак увече потписао гаранцију да ће бити овако како Дачић каже? Кетрин Ештон или Хашим Тачи? Или обоје, што би и било најлогичније. Е па није ту гаранцију потписао нико. Зато што гаранција није ни дата. Ово је, у среду увече на РТС-у, рекао сам Дачић, поентирајући да није ни смео да им тражи било какву гаранцију: „Шта је гаранција? Гаранција је то што сам ја рекао и тада, и јавно, ако то не буде испоштовано – Србија одмах, истог тренутка суспендује спровођење споразума. Шта ће вам већа гаранција од гаранције Владе Републике Србије? Знате како, не можемо ми сада да условљавамо Европску унију или било кога да даје писане гаранције за нешто што је већ потписано у фебруару ове године… Не знам да ли људи разумеју да наши пријатељи из Европе – има 12-13 земаља које инсистирају да Србија добије датум за отпочињање преговора, да Србија никада није била ближе Европској унији – они уопште не дозвољавају да ми уопште поставимо питање да ли би требало да то спроводимо или не.“
Што значи да нам је једина гаранција да ће, после успостављања границе на Јарињу, на северу Космета остати по старом, Дачићева реч. Реч човека који је рекао „разговори су статусно неутрални и никаква граница не долази у обзир“. И, показали смо, слагао, пошто не верујемо да је толико неозбиљан да не зна шта ради и говори.

ЛАЈЧАКОВЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ Премијер Србије договорио се с премијером „Косова“, приде, и да (поново читамо саопштење Ештонове) „сваки постави официра за везу. За почетак, у склопу посредничке улоге ЕУ, Делегација ЕУ у Београду и Канцеларија ЕУ у Приштини обезбедиће канцеларију за везу официрима за везу“. За почетак… А ови ће официри за везу, како је Приштина већ објавила, деловати под заштитом Бечке конвенције о дипломатским односима, што значи да ће оно „за почетак“ свој наставак имати у отварању амбасаде Србија на Косову и Косова у Србији. Хашим Тачи нам, уосталом, већ обећава да ће у Београд послати „свог најбољег амбасадора“. Али, подучио нас је Бранко Ружић, шеф посланичког клуба СПС-а, „не ради се о амбасадорима. Амбасадори су представници у дипломатско-конзуларним представништвима земаља које имају међународно-правни субјективитет и које су чланице УН.“ Насупрот томе, приштински шеф дипломатије Енвер Хоџај поново је најавио да ће „доћи време да Косово затражи пуноправно чланство у УН“, и са жаљењем се запитајте коме више можете да верујете, Тачију и Хоџају или Дачићу и Ружићу…
Од оне три заповести Мирослава Лајчака, изручене српским политичарима после другог круга председничких избора, тако, испуњене су две и по; сусрети „два премијера“ одржавају се редовно, ускоро ће бити успостављене и канцеларије за везу као заметак пуних дипломатских односа. Финансирање српских институција на Космету учињено је транспарентним, по заповести оних који би да их укину, и остало је још само да, после подизања границе, преостале наше институције дефинитивно умру, а народ буде препуштен на милост и немилост Шиптарима и њиховој владавини.

ДАТУМ СРАМОТЕ И ни то им неће бити довољно да добију свој крвави, бешчасни датум за почетак преговора са Европском унијом, да им заувек остане као један од најсрамотнијих дана у српској историји. Јер, рекао је сам Дачић, „ми сада само предузимамо кораке на које се претходна влада обавезала да би Србија добила статус кандидата. Са становишта ЕУ то није напредак“. Што значи да је границу дао, а да чак ни датум добио није! Па докле тако?
До датума. А тек нам онда, најављује ЕУ комесар за проширење Штефан Филе, следе нови услови:„Србија би за почетак преговора с ЕУ требало да оствари напредак у односу с Косовом, а пуну нормализацију постепено, током приступних преговора.“ „О трајном решењу Косова разговараћемо 2013“, најављује и премијер Дачић…
И шта сада? Како Србија реагује на раскршће пред којим је стављена на Јарињу? Дачић је јасан. „Не можемо и једно и друго“, поручио је из Брисела, поручујући и да, у избору између Космета и Европске уније, бира Унију: „Придруживање ЕУ је у интересу како Србије и региона, тако и Уније.“ Насупрот њему, јасан је и народ северног Космета, који са српског Јариња нема где, јасни су и посланици ДСС-а у Скупштини Србије који на Јарињу, са својим народом, покушавају да издрже удружени злочиначки подухват премијера Србије и Косова и комесара Европске уније. А јасна је као и они, иако је на Јарињу (још) нема, и Српска православна црква; Свети архијерејски синод СПЦ, јављају медији, сматра да је „успостављање граница између КиМ и остатка Србије, под маском интегрисаног управљања административним прелазима – недопустиво“, „тим пре што још увек није добијен став Уставног суда у вези са тим питањем“. Штавише, Синод од власти Србије очекује да „ставе ван снаге све одлуке претходне владе донете на штету државних интереса, а без сагласности Скупштине Србије, и да захтевају враћање на снагу Резолуције 1244“, те да „на наведена питања одговоре сагласно националним и државним интересима“. Овакве су поруке, несумњиво, и у недавном директном разговору патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј пренели председнику Србије Томиславу Николићу. У среду увече, како је најављено, председник се састаје и са премијером Ивицом Дачићем, да разговарају о Космету и Европској унији. За ким ће председник поћи, кад већ сам није повео? За својим народом и својим патријархом или за Ивицом Дачићем и његовим друштвом са бриселске вечере? Коначни одговор ћемо, већ наредних дана, добити на Јарињу. А тада ће бити и кристално јасно с чијом помоћи, и против кога, имамо да се боримо док се коначно не изборимо за српско Косово и Метохију, за Србију.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Pregovori Beograda i Prištine predstavljaju izdaju srpskog naroda, jer se njima uspostavlja granica sa Kosovom i Metohijom.Kako li će tek biti kada Kfor i Umnik prepuste brigu o Pećkoj Patrijaršiji, Dečanima i drugim svetinjama – tamošnjim domaćim vlastima[Taćiju,Haradinaju,teroristićkoj OVK}, kao i ostalim kosovskometohijskim Srbima .Pa recite, DOSTA! Krajneje vreme! Ili su Vas ubedili da imate 2 života?




    0



    0
  2. Kazna za veleizdaju ih nikada nece zaobici! Kazna je Vijesala ! Pa oduzimanje svih nekretnina i dodjela istih drzavi! Pa, eto da znate sta vas ceka, uskoro! Amin




    0



    0
  3. Ima li to negde u svetu da suverena drzava dozvoli da bude poodeljena na dva dela takozvanom integrisanim prelazom.Nama Srbima i vrapci se smeju.Sada se obmanjuje javnost da ce srpska policija posle 12 godina biti vracena na saver Kosova,gde ,kako i zasto.Bice na carini ,sve jedno koji metar na Kosovu, to ce najverovatnije biti policajci kontrolisani od strane NATO SNAGA I TO CE BITI sRBI KOJI ZA PARE PRODASE SVOJU TERITORIJU.Govori se da se caruina narobi nece placati,a odmah potom da ce priohod ostajati opstinama na severu Kosova, sta jer tacno ni sam Bog nezna.Sve u svemu Srbi ce i sada po stoti put biti prevareni.




    0



    0
    • Toma@ ima u Srbiji! Kazu nema granice………pa ako je nema sto se prave prelazi?Oni stvarno misle da smo mi budale!A u stavri i jesmo!Amerikanci zaokruzuju veliku albaniju,a mi to mirno posmatramo !Tako nam i treba!Milosevic je barem opalio metak,nije se predao kao naslednici njegovi bez i jednog jedinog opaljenog metka!




      0



      0
  4. Danica Mašić

    Na granici laži ljudi prelaze preko ljudi.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *