Почетна / Свет / Владимир Путин: Европска унија је заверенички картел

Владимир Путин: Европска унија је заверенички картел

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Главно геостратешко поприште данашњице јесте контрола над енергетским коридорима који повезују Азију и Европу, а Русија и Немачка налазе се у средишту овог сукоба

Сусрет немачког канцелара Ангеле Меркел и руског председника Владимира Путина, прошлог петка у Москви, обележила је једна тема – енергетика. Са њом све почиње, и све се завршава, у односима Русије и Европе, док су остале приче само декор и сценографија; и наводна забринутост за стање демократије, и људска права у Русији, и судбина панкерки из групе „Пуси рајот“… Главно геостратешко поприште данашњице је контрола над енергетским коридорима који повезују Азију и Европу, а Немачка као водећа политичка и економска сила Европе налази се у центру овог сукоба.

ДРУГАРСКИ ИНТЕРЕС Меркелова је допутовала у Русију, формално, због учешћа на 14. заседању руско-немачког бизнис форума „Петербуршки дијалог“, а разговоре, назване консултацијама, наставила је са Путином у Кремљу. Немачка канцеларка испраћена је у Москву са великим очекивањима оних који прижељкују захлађење односа две водеће европске силе, макар и по цену интереса највећег дела континента чија економија и енергетска безбедност директно зависе од Русије. Багаж који је Меркелова понела није био лак. Ради се, пре свега, о резолуцији Бундестага од 9. новембра, којом се критикује унутрашњополитичка ситуација у Русији. Свој кофер, са истом темом, придодао је и шеф дипломатије Гвидо Вестервеле три дана касније, ауторским текстом у „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“.
Међутим, упркос бомбастичним најавама руског сервиса Би-Би-Сија уочи саме посете, како „Москва губи последњег друга на Западу“, мислећи на Немачку, показало се да је руско-немачка сарадња заснована на чврстим темељима и изузетно крупним обостраним интересима. Берлину много тога зависи од добрих односа са Москвом и он се својих интереса неће одрицати, упркос захтевима који долазе из Вашингтона и Лондона. Немачка је принуђена да балансира: на њену спољнополитичку позицију утиче квалитет односа са Вашингтоном, док економску реалност одређују добре везе са Русијом. Годишња трговинска размена две земље премашила је 80 милијарди долара, што Немачку чини другим иностраним партнером Русије, одмах иза Кине. Берлин из Русије подмирује 40 одсто својих потреба за гасом и трећину потреба за нафтом, и та сарадња је до сада беспрекорно функционисала.
Наступајући заједно са Меркеловом пред учесницима „Петербуршког дијалога“, Путин је нагласио да у односима две земље нема „мрачне атмосфере“, а да би размимоилажења требало решавати кроз дијалог. Ове речи и јесу основна порука оба лидера. Меркелова је у више наврата поновила, сваки пут када би се дотицала осетљивих тема, да Немачка најпре усаглашава своје ставове са осталих 26 земаља ЕУ, па онда то усаглашено мишљење износи у јавност. Али, канцеларка је веома пажљиво избегла да употреби иједну реч која би Русију на било који начин квалификовала. Ево шта је тачно рекла: „Ако се појављује, на пример, такво питање као што је ‘Пуси рајот’, у друштву и у Немачкој покрећу се расправе шта ако би се тако нешто догодило у цркви, да ли је неопходно две младе девојке послати на две године у логор због тога? Не знам да ли би се тако догодило у Немачкој.“ И друга реченица: „Ми смо помало забринути што постоји низ закона у последње време који не служе томе да, на пример, доприносе организацији слободних група.“ И то је, суштински, све што је Меркелова рекла о „унутрашњој ситуацији“ у Русији. Али, зато је са друге стране одмах додала да се економски односи одлично развијају и да је Немачкој потребна Русија, као што је и Русији потребна Немачка.

[restrictedarea] Иако се трудила да умекша и релативизује своје формулације – користећи упитне облике и неодређене термине и заобилазећи у широком луку прејаке речи – Путин Меркеловој ни то мало није остао дужан. Објаснивши најпре да би, за почињено кривично дело, „Пуси рајот“ по немачким законима вероватно биле осуђене на три године затвора, председник Русије указао је на следеће: „Обратите пажњу на то што је рекла госпођа савезни канцелар: ‘Ми се најпре саветујемо, а онда износимо заједничку тачку гледишта…’ У економији се то назива ‘картелска завера’! А то није добро. Требало би имати и сопствену тачку гледишта.“ На тај начин, Путин је реаговао на објашњења Меркелове која се правдала да би њена земља имала другачији став према Русији у вези са многим питањима, али, ето, заједничка позиција 27 земаља ЕУ обавезује Берлин да коригује своја гледишта.
После ових оштрих Путинових речи, модератор скупа, некадашњи премијер Виктор Зубков, захвалио је председнику Русије што је „опустио атмосферу добром шалом“. А Путин му је на то одмах одговорио: „Није шала!“, што је било очигледно и по изразу лица Меркелове, којој уопште није било до смеха. Она је нагласила да се „наша дружба неће побољшати ако све прећуткујемо и правимо се да смо увек и свуда истог мишљења“. „Нећу вам открити тајну ако кажем да ваш председник такође не ћути када му се нешто не допада“, вратила је Меркелова лоптицу Путину. Па још додала да „не постоји идеалан Немац у Немачкој, као што не постоји ни идеалан Рус у Русији“, на шта је Путин узвратио да „постоји Немац који је апсолутни узор за нас – то је госпођа савезни канцелар“.

ТРЕЋИ ПАКЕТ У овим „разменама реплика“ није се чуло ништа што би битно пореметило руско-немачке односе, како су злурадо најављивали новинари Би-Би-Сија и других западних медија. Није, као што су Британци предвиђали, Меркелова ни речју поменула Путинов трећи мандат, за који, иначе, нема препрека по руском Уставу. Јер, Путин би јој тада вероватно одговорио да је њен политички учитељ Хелмут Кол 16 година водио Немачку, да су француски председници Франсоа Митеран и Жак Ширак владали 14, односно 12 година, а да је Френклин Рузвелт током чак четири председничка мандата био на челу Америке 12 година или премијер Маргарет Тачер, која је скоро исто толико водила Велику Британију, па их нико није прозивао за аутократију и диктатуру. Пошто, формално, Путин је мање од свих њих на челу Русије, тек осам и по година.
Ипак, све ово било је само загревање за озбиљне преговоре о енергетици који су потом настављени иза затворених врата. У центру пажње био је такозвани трећи енергетски пакет ЕУ, за који је Путинов прес секретар Дмитриј Песков, још уочи посете Меркелове, изјавио да нарушава интересе и руског бизниса и немачких партнера. Подсетимо, ЕУ је донела трећи енергетски пакет 2009, наводно ради либерализације тржишта електричне енергије и природног гаса и заштите конкуренције. Међутим, руски експерти јединствени су у ставу да је трећи пакет донет искључиво са циљем смањења утицаја и профита Русије и њених компанија у Европи.
Јер, између осталог, предвиђено је да Москва може својим гасом да пуни Северни и Јужни ток у копненом делу – највише до 50 одсто њиховог капацитета, док преосталу половину мора да уступи другима. Тако Русија улаже десетине милијарди долара у мрежу гасовода по Европи, али не сме да их користи, иако има и робу и купца спремног да је плати! Путин је поручио Меркеловој да је право ЕУ да самостално уређује сопствене прописе, али да се они не могу примењивати ретроактивно, имајући у виду да је „трећи енергетски пакет“ усвојен тек после потписивања међудржавних уговора Русије и низа европских земаља о изградњи Северног и Јужног тока, 2008. године и раније.
Меркелова је одговорила да се у вези са овим питањем не може много учинити, али да ће се залагати да, уколико цеви не буду могле да се напуне свих 100 одсто гасом других учесника на тржишту, Русија има право да их допуни из сопствених извора. Јер, по одредбама трећег енергопакета, Русија неће моћи да користи више од 50 одсто копненог дела Северног и Јужног тока – чак и у ситуацији кад нема других претендената! Кремљ се љути јер Запад није био у стању ни за две деценије да изгради цевовод „Набуко“, чинећи све да убаци клинове Северном и Јужном току. А када је постало јасно да је Русија у овој игри победила јер поседује и гас и новац за инвестирање, Вашингтон и Запад желе да, преко трећег енергопакета ЕУ, без уложеног цента остваре идеју „Набука“, транспортујући сопствени гас кроз енергетске артерије које гради Москва.
Међутим, иако јој је овим одредбама унеколико смањен маневарски простор, једино Москва у овом тренутку поседује довољну количину енергената да задовољи европске потребе. Уколико не буде другог начина, Русија ће искористити ову позицију и заштитити своје интересе, што може узроковати дугорочне поремећаје на тржишту и додатно оптеретити европску економију. А то је сценарио којем ће се Немачка најмање обрадовати, јер њој одговара супротно – што више гаса кроз Северни ток, по што нижим ценама. Путин Меркеловој управо то и нуди, али захтева да Берлин заштити интересе Москве од антируског лобија у ЕУ. Када се све ово има увиду, јасно је да Путинова опаска о „завереничком картелу“ у Европи јесте све – само није шала.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. suvise dugo su rusi i istocni nemci prusi bili zajedno da bi neko mogao poremetiti te odnose,angela je bila u to vreme vodja istocnonemacke omladine,znaci takodje pod uticajem sovjeta sto je jako vazno u ovim smutnim vremenima kada sve gubi vrednost osim energije koju rusi imaju u izobilju i od koje sve zavisi,nemci su mudar narod,ne pricaju puno ali puno rade, zbog cega su ih sloveni i nazvali nijemima,a uvek su bili pored slovena,bili su ujcevina ruskim carevima




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *