Vladimir Putin: Evropska unija je zaverenički kartel

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Glavno geostrateško poprište današnjice jeste kontrola nad energetskim koridorima koji povezuju Aziju i Evropu, a Rusija i Nemačka nalaze se u središtu ovog sukoba

Susret nemačkog kancelara Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, prošlog petka u Moskvi, obeležila je jedna tema – energetika. Sa njom sve počinje, i sve se završava, u odnosima Rusije i Evrope, dok su ostale priče samo dekor i scenografija; i navodna zabrinutost za stanje demokratije, i ljudska prava u Rusiji, i sudbina pankerki iz grupe „Pusi rajot“… Glavno geostrateško poprište današnjice je kontrola nad energetskim koridorima koji povezuju Aziju i Evropu, a Nemačka kao vodeća politička i ekonomska sila Evrope nalazi se u centru ovog sukoba.

DRUGARSKI INTERES Merkelova je doputovala u Rusiju, formalno, zbog učešća na 14. zasedanju rusko-nemačkog biznis foruma „Peterburški dijalog“, a razgovore, nazvane konsultacijama, nastavila je sa Putinom u Kremlju. Nemačka kancelarka ispraćena je u Moskvu sa velikim očekivanjima onih koji priželjkuju zahlađenje odnosa dve vodeće evropske sile, makar i po cenu interesa najvećeg dela kontinenta čija ekonomija i energetska bezbednost direktno zavise od Rusije. Bagaž koji je Merkelova ponela nije bio lak. Radi se, pre svega, o rezoluciji Bundestaga od 9. novembra, kojom se kritikuje unutrašnjopolitička situacija u Rusiji. Svoj kofer, sa istom temom, pridodao je i šef diplomatije Gvido Vestervele tri dana kasnije, autorskim tekstom u „Frankfurter algemajne cajtungu“.
Međutim, uprkos bombastičnim najavama ruskog servisa Bi-Bi-Sija uoči same posete, kako „Moskva gubi poslednjeg druga na Zapadu“, misleći na Nemačku, pokazalo se da je rusko-nemačka saradnja zasnovana na čvrstim temeljima i izuzetno krupnim obostranim interesima. Berlinu mnogo toga zavisi od dobrih odnosa sa Moskvom i on se svojih interesa neće odricati, uprkos zahtevima koji dolaze iz Vašingtona i Londona. Nemačka je prinuđena da balansira: na njenu spoljnopolitičku poziciju utiče kvalitet odnosa sa Vašingtonom, dok ekonomsku realnost određuju dobre veze sa Rusijom. Godišnja trgovinska razmena dve zemlje premašila je 80 milijardi dolara, što Nemačku čini drugim inostranim partnerom Rusije, odmah iza Kine. Berlin iz Rusije podmiruje 40 odsto svojih potreba za gasom i trećinu potreba za naftom, i ta saradnja je do sada besprekorno funkcionisala.
Nastupajući zajedno sa Merkelovom pred učesnicima „Peterburškog dijaloga“, Putin je naglasio da u odnosima dve zemlje nema „mračne atmosfere“, a da bi razmimoilaženja trebalo rešavati kroz dijalog. Ove reči i jesu osnovna poruka oba lidera. Merkelova je u više navrata ponovila, svaki put kada bi se doticala osetljivih tema, da Nemačka najpre usaglašava svoje stavove sa ostalih 26 zemalja EU, pa onda to usaglašeno mišljenje iznosi u javnost. Ali, kancelarka je veoma pažljivo izbegla da upotrebi ijednu reč koja bi Rusiju na bilo koji način kvalifikovala. Evo šta je tačno rekla: „Ako se pojavljuje, na primer, takvo pitanje kao što je ‘Pusi rajot’, u društvu i u Nemačkoj pokreću se rasprave šta ako bi se tako nešto dogodilo u crkvi, da li je neophodno dve mlade devojke poslati na dve godine u logor zbog toga? Ne znam da li bi se tako dogodilo u Nemačkoj.“ I druga rečenica: „Mi smo pomalo zabrinuti što postoji niz zakona u poslednje vreme koji ne služe tome da, na primer, doprinose organizaciji slobodnih grupa.“ I to je, suštinski, sve što je Merkelova rekla o „unutrašnjoj situaciji“ u Rusiji. Ali, zato je sa druge strane odmah dodala da se ekonomski odnosi odlično razvijaju i da je Nemačkoj potrebna Rusija, kao što je i Rusiji potrebna Nemačka.

[restrictedarea] Iako se trudila da umekša i relativizuje svoje formulacije – koristeći upitne oblike i neodređene termine i zaobilazeći u širokom luku prejake reči – Putin Merkelovoj ni to malo nije ostao dužan. Objasnivši najpre da bi, za počinjeno krivično delo, „Pusi rajot“ po nemačkim zakonima verovatno bile osuđene na tri godine zatvora, predsednik Rusije ukazao je na sledeće: „Obratite pažnju na to što je rekla gospođa savezni kancelar: ‘Mi se najpre savetujemo, a onda iznosimo zajedničku tačku gledišta…’ U ekonomiji se to naziva ‘kartelska zavera’! A to nije dobro. Trebalo bi imati i sopstvenu tačku gledišta.“ Na taj način, Putin je reagovao na objašnjenja Merkelove koja se pravdala da bi njena zemlja imala drugačiji stav prema Rusiji u vezi sa mnogim pitanjima, ali, eto, zajednička pozicija 27 zemalja EU obavezuje Berlin da koriguje svoja gledišta.
Posle ovih oštrih Putinovih reči, moderator skupa, nekadašnji premijer Viktor Zubkov, zahvalio je predsedniku Rusije što je „opustio atmosferu dobrom šalom“. A Putin mu je na to odmah odgovorio: „Nije šala!“, što je bilo očigledno i po izrazu lica Merkelove, kojoj uopšte nije bilo do smeha. Ona je naglasila da se „naša družba neće poboljšati ako sve prećutkujemo i pravimo se da smo uvek i svuda istog mišljenja“. „Neću vam otkriti tajnu ako kažem da vaš predsednik takođe ne ćuti kada mu se nešto ne dopada“, vratila je Merkelova lopticu Putinu. Pa još dodala da „ne postoji idealan Nemac u Nemačkoj, kao što ne postoji ni idealan Rus u Rusiji“, na šta je Putin uzvratio da „postoji Nemac koji je apsolutni uzor za nas – to je gospođa savezni kancelar“.

TREĆI PAKET U ovim „razmenama replika“ nije se čulo ništa što bi bitno poremetilo rusko-nemačke odnose, kako su zlurado najavljivali novinari Bi-Bi-Sija i drugih zapadnih medija. Nije, kao što su Britanci predviđali, Merkelova ni rečju pomenula Putinov treći mandat, za koji, inače, nema prepreka po ruskom Ustavu. Jer, Putin bi joj tada verovatno odgovorio da je njen politički učitelj Helmut Kol 16 godina vodio Nemačku, da su francuski predsednici Fransoa Miteran i Žak Širak vladali 14, odnosno 12 godina, a da je Frenklin Ruzvelt tokom čak četiri predsednička mandata bio na čelu Amerike 12 godina ili premijer Margaret Tačer, koja je skoro isto toliko vodila Veliku Britaniju, pa ih niko nije prozivao za autokratiju i diktaturu. Pošto, formalno, Putin je manje od svih njih na čelu Rusije, tek osam i po godina.
Ipak, sve ovo bilo je samo zagrevanje za ozbiljne pregovore o energetici koji su potom nastavljeni iza zatvorenih vrata. U centru pažnje bio je takozvani treći energetski paket EU, za koji je Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov, još uoči posete Merkelove, izjavio da narušava interese i ruskog biznisa i nemačkih partnera. Podsetimo, EU je donela treći energetski paket 2009, navodno radi liberalizacije tržišta električne energije i prirodnog gasa i zaštite konkurencije. Međutim, ruski eksperti jedinstveni su u stavu da je treći paket donet isključivo sa ciljem smanjenja uticaja i profita Rusije i njenih kompanija u Evropi.
Jer, između ostalog, predviđeno je da Moskva može svojim gasom da puni Severni i Južni tok u kopnenom delu – najviše do 50 odsto njihovog kapaciteta, dok preostalu polovinu mora da ustupi drugima. Tako Rusija ulaže desetine milijardi dolara u mrežu gasovoda po Evropi, ali ne sme da ih koristi, iako ima i robu i kupca spremnog da je plati! Putin je poručio Merkelovoj da je pravo EU da samostalno uređuje sopstvene propise, ali da se oni ne mogu primenjivati retroaktivno, imajući u vidu da je „treći energetski paket“ usvojen tek posle potpisivanja međudržavnih ugovora Rusije i niza evropskih zemalja o izgradnji Severnog i Južnog toka, 2008. godine i ranije.
Merkelova je odgovorila da se u vezi sa ovim pitanjem ne može mnogo učiniti, ali da će se zalagati da, ukoliko cevi ne budu mogle da se napune svih 100 odsto gasom drugih učesnika na tržištu, Rusija ima pravo da ih dopuni iz sopstvenih izvora. Jer, po odredbama trećeg energopaketa, Rusija neće moći da koristi više od 50 odsto kopnenog dela Severnog i Južnog toka – čak i u situaciji kad nema drugih pretendenata! Kremlj se ljuti jer Zapad nije bio u stanju ni za dve decenije da izgradi cevovod „Nabuko“, čineći sve da ubaci klinove Severnom i Južnom toku. A kada je postalo jasno da je Rusija u ovoj igri pobedila jer poseduje i gas i novac za investiranje, Vašington i Zapad žele da, preko trećeg energopaketa EU, bez uloženog centa ostvare ideju „Nabuka“, transportujući sopstveni gas kroz energetske arterije koje gradi Moskva.
Međutim, iako joj je ovim odredbama unekoliko smanjen manevarski prostor, jedino Moskva u ovom trenutku poseduje dovoljnu količinu energenata da zadovolji evropske potrebe. Ukoliko ne bude drugog načina, Rusija će iskoristiti ovu poziciju i zaštititi svoje interese, što može uzrokovati dugoročne poremećaje na tržištu i dodatno opteretiti evropsku ekonomiju. A to je scenario kojem će se Nemačka najmanje obradovati, jer njoj odgovara suprotno – što više gasa kroz Severni tok, po što nižim cenama. Putin Merkelovoj upravo to i nudi, ali zahteva da Berlin zaštiti interese Moskve od antiruskog lobija u EU. Kada se sve ovo ima uvidu, jasno je da Putinova opaska o „zavereničkom kartelu“ u Evropi jeste sve – samo nije šala.

[/restrictedarea]