Почетна / Економија / Милан Петровић, генерални директор „Центро штампе“ – Србија може да буде европска Кина

Милан Петровић, генерални директор „Центро штампе“ – Србија може да буде европска Кина

Разговарао Никола Врзић

Често се стиче утисак да се стране инвестиције фаворизују у односу на домаће. Када будемо имали више успешних домаћих компанија које улажу „домаћи“ капитал у „домаћу“ земљу, развојем привреде и атрактивнијим тржиштем створиће се добра основа за повећање прилива  и страног капитала. У супротном  губимо и једно и друго!

Годинама уназад, на кризу штампаних медија у Србији – поред опште економске кризе и исполитизованог располагања рекламним простором у медијима – утицало је и, скоро па хаотично, стање у ланцима киоска за продају новина у Србији. Хоће ли се овакво стање променити, пошто је „Центро штампа“ преузела „Штампа систем“ и „Футуру плус“? О томе, али и о плановима ове компаније, за „Печат“ говори Милан Петровић, генерални директор „Центро штампе“.

„Центро штампа“ је током прошле и ове године постала власник „Штампа система“ и преузела већинска потраживања „Футуре плус“. Да ли је то добра вест, пре свега, за штампане медије у Србији? И, зашто?
„Штампа систем“ и „Футура плус“ су дуго покушавале да се изборе са бројним финансијским проблемима, „Штампа систем“ је била у блокади када смо је преузели, а „Футура плус“ је у поступку стечаја већ скоро три године. Овакво пословање је лоше утицало на све пословне партнере, а поготово на једну од најзначајнијих категорија по свом учешћу у продаји, на штампане медије – категорију која већ сама по себи има много проблема.
На неорганизованом тржишту малопродаје, на којем иначе постоји преко 20.000 различитих продајних места, имамо ситуацију да се услед економске кризе велики број објеката затвара или не може да испуни своје обавезе, што креира ситуацију неизвесности и нестабилности. Наш циљ је да направимо здрав, стабилан систем који ће пре свега бити поуздан и сигуран партнер. Партнер који ће штампаним медијима омогућити низ услуга као што је редовно извештавање, стална и иновативна комуникација са потрошачима, редовно плаћање својих обавеза, и на тај начин директно омогућити партнерима управљање планирањем и пословањем. Оно што нам је заиста драго је да смо са нашим пословним партнерима дошли до истог закључка, а то је да једино стабилна, системски организована и тржишно оријентисана компанија може да заустави даље урушавање овог тржишта.

Који су били мотиви „Центропроизвода“ да преузме ова два предузећа, која су била у великим тешкоћама („Штампа“ у блокади и пред стечајем, „Футура“ већ у стечају)? Како су они, уопште, доспели у такву ситуацију?
Заиста није било лако донети одлуку о инвестирању у овако ризичан посао у време економске кризе, која за собом вуче бројне проблеме и пад куповне моћи, као један од највећих. Често чујемо исто питање од бројних пословних партнера, зашто нисмо инвестирали капитал у неки извеснији посао?
Као што знате, током година извршене су бројне трансформације у власничким структурама пословних система „Штампа систем“ и „Футура плус“. Многе компаније су разматрале преузимање ових предузећа као пословну опцију, али на крају нико није био заинтересован, јер није видео економску логику која би оправдала огромну инвестицију и ризик. Поред несређене ситуације на тржишту, један од главних мотива нам је била и потреба и навика потрошача да свакодневно купују на киосцима. Темпо живота је све бржи, а самим тим је и брза и угодна куповина све потребнија. Годинама уназад, улазећи у све комплексније послове, сваки пут смо себи задавали све сложенији задатак. Сматрамо да имамо знање и искуство у пословном управљању великим системима. Стали смо храбро иза ове одлуке и сада идемо напред!

До сада сте у компанију уложили преко 25 милиона евра, а најавили сте и дупло већа улагања. За шта одлази толики новац?
Један од најважнијих и најхитнијих задатака је био како да систем одржимо у животу и учинимо га ликвидним. Да бисмо то успели било је неопходно да покријемо огромне губитке у оба система, који су у 2011. години износили чак 13 милиона евра, а у 2012. више од пет милиона евра. Није довољно само покрити губитке; да би се они смањивали, и на крају превазишли, било је неопходно инвестирати у развој компаније. То подразумева пре свега инвестирањe у бројне обуке запослених, затим инвестирањe у ИТ систем који је један од најважнијих сегмената овог посла, логистику, техничко и естетско унапређење и одржавање мреже, као и у унапређење асортимана.

[restrictedarea]

Када очекујете да ћете почети да послујете са профитом, и који услови морају да се стекну да би дошло до тога?
Ово је изузетно комплексан бизнис који се заснива на ниским маргинама профитабилности, што додатно изискује оптимизацију свих пословних процеса, као и баланс асортиманa и услуге на самом месту продаје. Профитабилност очекујемо тек у наредних неколико година. Имамо јасан план како ћемо доћи до жељеног циља. Изузетно је стресно када имате сталне, изузетно велике трошкове које морате подмирити, као и развојне инвестиције, а са друге стране резултат који ће доћи у наредним годинама.
Оно што вас у таквој ситуацији држи и гура напред је вера у визију и циљеве које сте поставили, а пре свега вера у тим који све то мора да изнесе.

Ова је сфера пословања у Србији досад везивана за неколицину познатих имена из оне „сиве“ зоне између бизниса и криминала. Зашто су такви људи улазили баш у овај посао, о чему се ту заправо ради?
У последњих петнаестак година, често је ова делатност везана за такву историју и има прилично лош имиџ, пре свега због продаје такве врсте производа као што су цигарете и остала акцизна роба, и због тога што представља зону сиве економије која је тренутно врло често спомињана као једна од најважнијих тема којом би држава требало да се бави на путу ка привредном опоравку. Међутим, киосци су настали још пре више од 50 година, пре свега због продаје новина, a остали производи су накнадно дошли. Наш циљ је да новим брендом „МОЈ КИОСК“ означимо један нови почетак, и да киосци пре свега постану пријатна комшијска места која ће свакодневно услуживати своје потрошаче.

„Центро штампа“ тренутно има преко 4.300 запослених. Хоће ли, у условима економске кризе која овде никако да прође, њихова радна места бити очувана?
Наш најважнији циљ је да сачувамо радна места. Свесни смо одговорности коју смо преузели и колико је то заиста велики број запослених. Исти циљ je био постављен и остварен и у „Центропроизводу“.
Даљи развој пословања ће водити ка даљем унапређењу свих сегмената пословања, уз примену најсавременијих технологија које ће ићи укорак светским трендовима, чиме ћемо својим запосленима омогућити боље услове рада, а нашим купцима пријатнију атмосферу и бољу услугу.

По броју запослених, „Центро штампа“ спада у једну од пет највећих домаћих приватних компанија. Самим тим сте или би требало да будете, од посебног интереса и за државу. Осећате ли добру вољу државе у свом пословању?
Држава би требало да препозна и помогне компаније од посебног значаја. Свакако је број запослених једна од најважнијих ствари због којих је компанија значајна за државу, јер када би 4.300 људи остало без посла то би директно утицало на проблем незапослености. Друго, када имате велики и стабилан систем, он измирује све своје обавезе како својим запосленима, тако и држави. Постоје бројни ригидни и застарели прописи и закони који својом формом оптерећују и изазивају додатне трошкове у овако великим системима. Држава би требало, заједно са компанијама, да направи низ мера и олакшица како би се цео циклус олакшао и убрзао. Често се у последње време спомиње сузбијање сиве економије, као једна од најважнијих мера за опоравак. Држава мора да препозна компаније чије су делатности подложне сивој економији. Управо област малопродаје у киосцима је једна од делатности која је најподложнија сивој економији, због продаје акцизне робе.
Свуда у свету киосци су, као део малопродајног тржишта, важан сегмент друштва и државе. Овај канал је стављен под контролу, јер се бави продајом штампаних медија и акцизне робе која је могући извор сиве економије. Такође, велики број малих, независних продајних места омогућава да се запослени не пријављују, да се доприноси на њихове зараде не плаћају, не издају се фискални рачуни, не плаћају се закупи за локације, чиме се ствара нелојална конкуренција за све остале компаније на тржишту које редовно измирују своје обавезе према својим запосленима, пословним партнерима, као и држави. Такође, дешава се да општине, у недостатку новца, покушавају да нађу извор прихода из киоска. Издају киоске по високим ценама које нису реалне и које закупци не могу да плаћају, радници се не пријављују, закупи, као и остале обавезе остају неплаћене. Привидно се чини да је држава на добитку, а у ствари се дешава сасвим супротно, више је штете него користи. Постојање система у овој области обезбеђује сигурност држави и спречава сиву економију.

Како још држава може да помогне домаћим инвеститорима, с обзиром на то да се стално говори о државној помоћи страним инвеститорима?
Апсолутно заступам став да су нама, без дилеме, потребни страни инвеститори у свим гранама привреде, јер се на тај начин добија интернационални кредибилитет, нова знања и технологије, као и нова извозна тржишта. Држава се технолошки унапређује и бива конкурентнија, како за пословање, тако и као извозник. Међутим, често се стиче утисак да се стране инвестиције фаворизују у односу на домаће. Када будемо имали више успешних домаћих компанија које улажу „домаћи“ капитал у „домаћу“ земљу, развојем привреде и атрактивнијим тржиштем створиће се добра основа за повећање прилива и страног капитала. У супротном губимо и једно и друго! Овде се поставља питање да ли је циљ довести стране компаније или је циљ запослити људе, сачувати радна места, покренути производњу. Ако је циљ ово друго, онда је капитал подједнако важан и добродошао. Такође, сматрам да би држава унапређењем законских регулатива умногоме могла да елиминише парафискалне намете који једноставно нису у складу са реалним потребама процеса рада самог киоска. Верујем да овде постоји много простора за квалитетну дискусију.

С друге стране, које су најозбиљније мане у пословном амбијенту у Србији? Колико се, у том смислу, разликујемо од земаља у нашем окружењу, а колико од развијених земаља Западне Европе?
Пословни амбијент у Србији је базиран на одсуству стратегије где привреда ове државе заиста жели да стигне. Константно је присутно мишљење да наши производи нису и не могу да буду конкурентни на ино-тржиштима. И постоји уврежено мишљење да је све што стигне из иностранства много боље од домаћих производа. Верујем да ми имамо неколико грана привреде које су наша шанса, а једна од њих је храна. Међутим, то мора да буде државни пројекат. Стратешким планирањем производње и повезивањем већег броја мањих истородних произвођача да заједнички производе и наступају ка инокупцима, постигли бисмо значајније резултате. Овако, од случаја до случаја, усамљени, немамо велике шансе за значајније присуство ван Србије. Сем тога, низак животни стандард и ову економску ситуацију у земљи би окренуо у правцу стварања Србије, као европске Кине. Постоји много аргумената који би могли да преселе део производње европских произвођача из Кине у Србију: цена радне снаге подједнака као у Кини, субвенције државе у износу од пет до десет хиљада евра за све новозапослене; уместо 30 дана у контејнерима, поморским путем из Кине, готови производи би за неколико дана копненим путем стизали у све европске земље, менаџмент компанија би авионом за неколико сати стизао у Србију уместо целодневног путовања у Кину, трошкови смештаја у Кини одавно нису више јефтини; и најважније, извозни преференцијали са Русијом (царина од само један одсто). Уз овај аргумент, неопходна нам је снажна економска дипломатија која уме да презентује чињенице и на основу њих на прави начин утиче на будуће инвестиције. Уз све ово, oно што нама највише недостаје је вера у ову земљу! Имао сам прилике да радим са многим тржиштима, као и да једно време живим и радим у иностранству. У свим земљама се воли застава, цене домаћи производи, али не и у Србији. Овде је све што долази из иностранства – пожељније и квалитетније. А нема разлога да буде тако. То је оно што нас највише издваја од свих других земаља. Када бисмо поверовали и постали поносни на своју земљу, на свој посао, какав год он био, и када би сви дали све од себе да то што радимо, радимо најбоље што можемо, резултат не би изостао. Ова земља има много сјајних, успешних људи и примера у свим сегментима живота, у земљи и иностранству, и неопходно је истицати их као позитивне примере за младе генерације.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Srbija bi mogla da bude Kina malo morgen. Kinezi su organizovali preko milijardu ljudi i proizvode robu siroke potrosnje za ceo svet i tako podrivaju zapadnu privredu a u Srbiji ne moze da se organizuje 6 miliona ljudi, zato sto je ovo zemlja komletnih… da ne kazem sta. Drzava radi protiv svog naroda, nema jedinstva, intelektualna elita je emigrirala, sve su isporucili u Hag iako su od pocetka znali da je to protv Srba i sad se cude. Upropastili su sva preduzeca -Jumko, Beko, Kluz, 1 maj Pirot, Beteks a uvezli Mango i Zaru, umesto da kao Kinezi kopiraju njihovu robu kad su vec imali fabrike, radnu snagu. Imaju ugovor sa Rusijom za povlascen izvoz i mogu sve poljoprivredne proizvode da izvose samo u Moskvu. Sami sebi smo najveci neprijatelji.




    0



    0
  2. Da dodam da Srbija ima najvise lekovitih banja u Evropi i to prirodno bogatstvo ne ume da iskoristi, da napravi bazene, hotele, zaposli lekare. Susa im sve unisti jer nisu napravili sisteme za navodnjavanje a Izraelci imaju 2-3 zetve godisnje i jednu reku a Srbija bezbroj. Izvoze poljoprivredne proizvode, umesto da ih preradjuju i tek onda prodaju. Zemlja je prljava jer nema kazni za unistavanje prirode. Kod Kineza je sve pocelo sa Deng Sijao Pingom, koga svi slusaju a ovde u Srbiji ko u klin ko u plocu.




    0



    0
  3. Slazem se u potpunosti sa tim da bi Srbija mogla da bude kao Kina , ali pre toga mora iz osnova da se menja ceo privredno-ekonomski sistem i moraju da se potpuno smene i pozovu na odgovornost svi koji su ovde zadnjih 22 godine „vedrili i oblacili “ i koji su nas dovde doveli !




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!