Почетна / Други пишу / Петар ИСКЕНДЕРОВ: Поуке Балканских ратова и данашња битка за Косово

Петар ИСКЕНДЕРОВ: Поуке Балканских ратова и данашња битка за Косово

Дневни ред предстојећих преговора на “високом политичком нивоу” између Београда и Приштине, постепено се разјашњава. Као што су и претпостављали многи експерти – међу њима и аутор ових редова – дискусија ће прелазити оквире чисто косовске проблематике. На иницијативу косовских Албанаца, тема преговора треба да буде разматрана у ширем контексту “албанског питања”, обухвативши комплетно албанско становништво на Балканском полуострву. За почетак, делегација Приштине намерава да покрене питање три општине на југу Србије – Прешево, Медвеђа и Бујановац, по терминологији Албанаца “Прешевска долина” или “Источно Косово”- у којима живе Срби и Албанци. А судбина српског захтева за пријем у ЕУ користиће се у својству притиска на владу Србије.

“Тајну Мадридског двора”1 о правим циљевима Приштине у преговорима са Београдом, открио је потпредседник косовске “владе” Хајрудин Кучи. Његова логика је кристално јасна и отворена. По сведочењу Кучија, влада Косова на челу са Хашимом Тачијем сматра немогућим разматрање проблема нормализације односа са Београдом “иза леђа Албанаца из Прешевске долине”. “Званична позиција Приштине огледа се у томе да је она заинтересована за побољшање и нормализацију ситуације са етничким Албанцима” у три јужносрпске општине – подвукао је потпредседник и закључио: “Нема сумње да ће проблеми Албанаца у Прешевској долини имати пуноправан третман” у будућем дијалогу Београда и Приштине, под покровитељством ЕУ. Хајрудин Кучи је уверен да само такав приступ може довести “до нормализације односа Косова и Србије” и тако допринети “миру и стабилности у региону”.2

Иницијатива потпредседника “косовске владе” саопштена је званично, у име кабинета, али још не садржи конкретне предлоге о преформатирању граница на Балкану.

Јасно је међутим, да ће само постављање питања о општинама са југа Србије на преговорима у Бриселу, бити прво бављење тим проблемом у оквиру ЕУ још од 2000-те године и избијања оружане побуне на југу Србије, коју је иницирала “Ослободилачка војска Бујановац, Прешево, Медвеђа”.

Штавише, ако тада лидери локалних Албанаца нису официјелно изнели пред ЕУ питање о својој потчињености Приштини, ова опција данас има подршку међу албанским лидерима у читавом региону Балкана. Њена идејно-политичка основа утврђена је у августу 2011. године, на састанку у Гњилану, на коме су узели учешће представници власти косовских Албанаца, као и Албанаца са југа Србије, између осталих и председник општине Прешево и лидер Демократске партије Албанаца Србије Рагми Мустафа, као и председник општине Бујановац Јунуз Муслију. У донетим одлукама истиче се потреба за “промовисањем повратка под окриље Републике Косово” општина “Прешевске долине”, на основу “слободно изражене воље становништва” под контролом “међународне заједнице”.3 Мустафа је развијајући ову тезу, отворено предложио међународној заједници да размотри питање “размене територија” између Косова и Србије, при чему би се три јужне српске општине припојиле Косову, а север Косова и Метохије насељен српским становништвом би се припојио Србији.4

Лидери Косова – гледајући нетремице ка Бриселу и Вашингтону – последњих неколико година су имали опрезну позицију. Но, сад и они дозвољавају могућност размене територија, надајући се да ће тако “заокружити територију Косова, истовремено се ослободивши главобоље у виду локалних Срба. Председник “Скупштине Косова” Јакуп Краснићи сматра да би Приштина могла пристати на предају севера покрајине Србији, уз услов да добије територијалну компензацију у виду суседних области – пошто “ничијим интересима као нашим није нанесена штета на Балкану (Албанским – П.И)”.5

Имајући у виду постепено захуктавање изборне кампање на Косову, може се у програмима партија и појединаца очекивати избијање општеалбанске приче у први план, посебно имајући у виду незавидну социјално-економску ситуацију у покрајини. Радикални покрет “Самоопредељење” на челу са Албином Куртијем, једина је политичка снага која не само да није изгубила подршку, него је и привукла нове присталице. Они се залажу за брзо спровођење референдума о уједињењу Косова са Албанијом, после чега ће доћи на ред и остала “општеалбанска питања”, посебно у Македонији, “Источном Косову” (општинама са југа Србије – П.И.), Црној Гори и Грчкој”.6

У вези са тим и Србија и руководство ЕУ се ускоро могу наћи у новој позицији. Постављање питања од стране косовске делегације у вези са општинама са југа Србије, тим пре о “размени територија”, натераће ЕУ да по овом питању заузме кохерентан став. Почевши од 2005. године, међународна пракса у погледу Косова користи иза кулиса принцип “три не” који је усагласила Међународна Контакт-група. Једно не се односи на немогућност деобе Косова и припајања некој од суседних држава. Ова одредба је пре свега била упућена Приштини, ради њеног придобијања за преговоре са Београдом у Бечу. Ако данас саме власти на Косову наступају са предлозима да се ове одредбе укину – САД и ЕУ ће се наћи у неугодној позицији. Према албанским медијима на Косову и Метохији, ЕУ још увек води консултације око дневног реда предстојећих преговора и још нема “конкретан план” за њих.7

Што се тиче Србије, пред њом се отвара одређена “лепеза могућности” за спољнополитичко маневрисање. Ако косовски Албанци заиста покрену питање “Прешевске долине” – српска делегација са своје стране мора ставити на преговарачки сто сопствену широку платформу решавања косовског и српског питања, који излазе изван оквира техничких преговора са Приштином. То ће омогућити не само да се дискусија пренесе на виши ниво, него ће и поставити питање незавршене национално-државне изградње на Балкану, са привлачењем у том смислу и Македонског и Босанског сижеа у ту причу. А први корак у том правцу треба да буде постављање питања о “посебним односима” Београда са косовским Србима, по обрасцу односа које Приштина реализује са Албанцима из “Прешевске долине”. Слична дипломатска игра може у будућности омогућити Србији да прикупи геополитичке бонусе, при том користећи противничку иницијативу у својству полазне тачке.

Тако да нећемо журити да се баш у свему сложимо са аутором чланка објављеног у београдској “Политици” , посвећеног поукама из Балканских ратова 1912-1913. године. Са једне стране безусловно је да се “национални циљеви могу реализовати тек тада када се они подударају са стратешким визијама великих држава”.8 Но, исто тако је истинито и обрнуто: стратешке визије великих држава представљају веома покретан и еластичан концепт подложан корекцијама. Балкански савезници у Првом Балканском рату су то одлично демонстрирали – практично изненадивши велике силе и натеравши их да ставе у архиву принцип одржавања статус-кво стања у региону.

1 “Тајна Мадридског двора” – историјски роман Георга Борна, полуларан у руско-језичном говорном подручју. Заахваљујући том роману у руском језику је настао фразеологизам “Тајна Мадридског двора” у ситуацијама када се говори шаљиво о некаквим тајнама или интиграма из виших слојева друштва – примедба преводиоца.

2 Koha Ditore, 08.10.2012

3 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/134187/Albanci-zele-i-jug-Srbije-uz-Kosmet

4 Epoka e Re, 03.05.2011

5 Zëri, 14.11.2011

6 Bota Sot, 16.06.2010

7Zëri, 09.10.2012

8 Политика, 04.10.2012

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. Dali je moguce da Srbija ogradi KiM na 5 godina.
    Srbija kontrolise granice policija ostalo.
    Mozda ce se Milos Obilic pojaviti.
    U Zdravlje.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *