Petar ISKENDEROV: Pouke Balkanskih ratova i današnja bitka za Kosovo

Dnevni red predstojećih pregovora na “visokom političkom nivou” između Beograda i Prištine, postepeno se razjašnjava. Kao što su i pretpostavljali mnogi eksperti – među njima i autor ovih redova – diskusija će prelaziti okvire čisto kosovske problematike. Na inicijativu kosovskih Albanaca, tema pregovora treba da bude razmatrana u širem kontekstu “albanskog pitanja”, obuhvativši kompletno albansko stanovništvo na Balkanskom poluostrvu. Za početak, delegacija Prištine namerava da pokrene pitanje tri opštine na jugu Srbije – Preševo, Medveđa i Bujanovac, po terminologiji Albanaca “Preševska dolina” ili “Istočno Kosovo”- u kojima žive Srbi i Albanci. A sudbina srpskog zahteva za prijem u EU koristiće se u svojstvu pritiska na vladu Srbije.

“Tajnu Madridskog dvora”¹ o pravim ciljevima Prištine u pregovorima sa Beogradom, otkrio je potpredsednik kosovske “vlade” Hajrudin Kuči. Njegova logika je kristalno jasna i otvorena. Po svedočenju Kučija, vlada Kosova na čelu sa Hašimom Tačijem smatra nemogućim razmatranje problema normalizacije odnosa sa Beogradom “iza leđa Albanaca iz Preševske doline”. “Zvanična pozicija Prištine ogleda se u tome da je ona zainteresovana za poboljšanje i normalizaciju situacije sa etničkim Albancima” u tri južnosrpske opštine – podvukao je potpredsednik i zaključio: “Nema sumnje da će problemi Albanaca u Preševskoj dolini imati punopravan tretman” u budućem dijalogu Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EU. Hajrudin Kuči je uveren da samo takav pristup može dovesti “do normalizacije odnosa Kosova i Srbije” i tako doprineti “miru i stabilnosti u regionu”.²

Inicijativa potpredsednika “kosovske vlade” saopštena je zvanično, u ime kabineta, ali još ne sadrži konkretne predloge o preformatiranju granica na Balkanu.

Jasno je međutim, da će samo postavljanje pitanja o opštinama sa juga Srbije na pregovorima u Briselu, biti prvo bavljenje tim problemom u okviru EU još od 2000-te godine i izbijanja oružane pobune na jugu Srbije, koju je inicirala “Oslobodilačka vojska Bujanovac, Preševo, Medveđa”.

Štaviše, ako tada lideri lokalnih Albanaca nisu oficijelno izneli pred EU pitanje o svojoj potčinjenosti Prištini, ova opcija danas ima podršku među albanskim liderima u čitavom regionu Balkana. Njena idejno-politička osnova utvrđena je u avgustu 2011. godine, na sastanku u Gnjilanu, na kome su uzeli učešće predstavnici vlasti kosovskih Albanaca, kao i Albanaca sa juga Srbije, između ostalih i predsednik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca Srbije Ragmi Mustafa, kao i predsednik opštine Bujanovac Junuz Musliju. U donetim odlukama ističe se potreba za “promovisanjem povratka pod okrilje Republike Kosovo” opština “Preševske doline”, na osnovu “slobodno izražene volje stanovništva” pod kontrolom “međunarodne zajednice”.³ Mustafa je razvijajući ovu tezu, otvoreno predložio međunarodnoj zajednici da razmotri pitanje “razmene teritorija” između Kosova i Srbije, pri čemu bi se tri južne srpske opštine pripojile Kosovu, a sever Kosova i Metohije naseljen srpskim stanovništvom bi se pripojio Srbiji.⁴

Lideri Kosova – gledajući netremice ka Briselu i Vašingtonu – poslednjih nekoliko godina su imali opreznu poziciju. No, sad i oni dozvoljavaju mogućnost razmene teritorija, nadajući se da će tako “zaokružiti teritoriju Kosova, istovremeno se oslobodivši glavobolje u vidu lokalnih Srba. Predsednik “Skupštine Kosova” Jakup Krasnići smatra da bi Priština mogla pristati na predaju severa pokrajine Srbiji, uz uslov da dobije teritorijalnu kompenzaciju u vidu susednih oblasti – pošto “ničijim interesima kao našim nije nanesena šteta na Balkanu (Albanskim – P.I)”.⁵

Imajući u vidu postepeno zahuktavanje izborne kampanje na Kosovu, može se u programima partija i pojedinaca očekivati izbijanje opštealbanske priče u prvi plan, posebno imajući u vidu nezavidnu socijalno-ekonomsku situaciju u pokrajini. Radikalni pokret “Samoopredeljenje” na čelu sa Albinom Kurtijem, jedina je politička snaga koja ne samo da nije izgubila podršku, nego je i privukla nove pristalice. Oni se zalažu za brzo sprovođenje referenduma o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, posle čega će doći na red i ostala “opštealbanska pitanja”, posebno u Makedoniji, “Istočnom Kosovu” (opštinama sa juga Srbije – P.I.), Crnoj Gori i Grčkoj”.⁶

U vezi sa tim i Srbija i rukovodstvo EU se uskoro mogu naći u novoj poziciji. Postavljanje pitanja od strane kosovske delegacije u vezi sa opštinama sa juga Srbije, tim pre o “razmeni teritorija”, nateraće EU da po ovom pitanju zauzme koherentan stav. Počevši od 2005. godine, međunarodna praksa u pogledu Kosova koristi iza kulisa princip “tri ne” koji je usaglasila Međunarodna Kontakt-grupa. Jedno ne se odnosi na nemogućnost deobe Kosova i pripajanja nekoj od susednih država. Ova odredba je pre svega bila upućena Prištini, radi njenog pridobijanja za pregovore sa Beogradom u Beču. Ako danas same vlasti na Kosovu nastupaju sa predlozima da se ove odredbe ukinu – SAD i EU će se naći u neugodnoj poziciji. Prema albanskim medijima na Kosovu i Metohiji, EU još uvek vodi konsultacije oko dnevnog reda predstojećih pregovora i još nema “konkretan plan” za njih.⁷

Što se tiče Srbije, pred njom se otvara određena “lepeza mogućnosti” za spoljnopolitičko manevrisanje. Ako kosovski Albanci zaista pokrenu pitanje “Preševske doline” – srpska delegacija sa svoje strane mora staviti na pregovarački sto sopstvenu široku platformu rešavanja kosovskog i srpskog pitanja, koji izlaze izvan okvira tehničkih pregovora sa Prištinom. To će omogućiti ne samo da se diskusija prenese na viši nivo, nego će i postaviti pitanje nezavršene nacionalno-državne izgradnje na Balkanu, sa privlačenjem u tom smislu i Makedonskog i Bosanskog sižea u tu priču. A prvi korak u tom pravcu treba da bude postavljanje pitanja o “posebnim odnosima” Beograda sa kosovskim Srbima, po obrascu odnosa koje Priština realizuje sa Albancima iz “Preševske doline”. Slična diplomatska igra može u budućnosti omogućiti Srbiji da prikupi geopolitičke bonuse, pri tom koristeći protivničku inicijativu u svojstvu polazne tačke.

Tako da nećemo žuriti da se baš u svemu složimo sa autorom članka objavljenog u beogradskoj “Politici” , posvećenog poukama iz Balkanskih ratova 1912-1913. godine. Sa jedne strane bezuslovno je da se “nacionalni ciljevi mogu realizovati tek tada kada se oni podudaraju sa strateškim vizijama velikih država”.⁸ No, isto tako je istinito i obrnuto: strateške vizije velikih država predstavljaju veoma pokretan i elastičan koncept podložan korekcijama. Balkanski saveznici u Prvom Balkanskom ratu su to odlično demonstrirali – praktično iznenadivši velike sile i nateravši ih da stave u arhivu princip održavanja status-kvo stanja u regionu.

1 “Tajna Madridskog dvora” – istorijski roman Georga Borna, polularan u rusko-jezičnom govornom području. Zaahvaljujući tom romanu u ruskom jeziku je nastao frazeologizam “Tajna Madridskog dvora” u situacijama kada se govori šaljivo o nekakvim tajnama ili intigrama iz viših slojeva društva – primedba prevodioca.

2 Koha Ditore, 08.10.2012

3 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/134187/Albanci-zele-i-jug-Srbije-uz-Kosmet

4 Epoka e Re, 03.05.2011

5 Zëri, 14.11.2011

6 Bota Sot, 16.06.2010

7Zëri, 09.10.2012

8 Politika, 04.10.2012

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)