Позориште 2012-13: После летње пустиње – неизвесност

Пише Рашко В. Јовановић

Почетак нове позоришне сезоне суочава нас са чињеницама да ниједно од српских дотираних позоришта  није објавило репертоарске планове за наступајућу сезону

 

Дуго и веома топло лето, а непојмљиво празно што се културних догађања у нашем главном граду тиче,  на измаку је и све што можемо пожелети свакако је да се овакав Београдски летњи фестивал – БЕЛЕФ, заправо БЕЛЕП, што ће рећи Београдска летња празнина више никад не понови. Наиме, оно што су састављачи овогодишњег програма БЕЛЕФ-а понудили далеко је од сваке озбиљније фестивалске манифестације, јер би се већина приредби могла сврстати у категорију пратећих дешавања на неком европском фестивалу.

ЖУРКЕ НА КАЛИШУ

[restrictedarea]

Ако констатујемо да током лета у Београду није било ниједне честите драмске представе осим што су се изводиле тзв. стендап комедије, односно комедије с ногу, које обично игра само један глумац, као и представе уличнога театра, и ако кажемо да скоро није ни било концерата уметничке музике, јер су већи део музичкога програма сачињавали концерти рок-група које је организатор назвао „журкама на Калишу“, онда смо укратко назначили сву празнину „Белеф“-а, коју никако нису могли да испуне поједини специјални програмски сегменти, попут еколошког  на Ади Хуји или пак књижевни сусрети, који нису били ништа друго до продужетак фестивала „Крокодил“. И други програмски сегменти ослањали су се на оно што је већ виђено на београдским фестивалима протекле сезоне, јер су аутори програма, забога, овогодишњи  „Белеф“ прогласили фестивалом фестивала, што ни приближно није био, с обзиром на то да нисмо ништа видели, нити пак чули са фестивала као што су „Битеф“, „Бемус“ или „Хорови међу фрескама“ итд. Свакако да је после такве и толике београдске летње празнине извесно освежење донео скромније замишљен „Дунав-фест“ који је почео крајем августа: са два позоришна наслова, од којих је један реприза. Та манифестација ипак је доказ да има и оних који не одустају од изналажења погодних амбијената за позоришна извођења. Таквих амбијената на калемегданској Тврђави је напретек, само би требало имати вољу и инвенцију да се на прави начин искористе. Летошњи састављачи програма „Белеф“-а то нису ни покушали и калемегданске просторе користили су само за журке!
Но, оставимо сада „Белеф“ и његову празнину по страни, што по природи ствари једино и заслужује. Управо због те празнине лета, са радозналошћу, али не и без зебње, очекујемо наступајућу позоришну сезону, која је за гледаоце, као што је то обичај већ неколико година, права енигма. До самог почетка ове сезоне ниједно београдско дотирано позориште није објавило свој репертоарски план, понеко од њих објавило је шта ће се најпре припремати или шта се већ спрема, али ниједно, чак ни „Народно позориште“ које је то ранијих година – ваљда једино – чинило за сва своја три ансамбла, није објавило репертоарски план за нову сезону. Разлог је веома једноставан: не може се објавити оно што не постоји, јер се већ неколико година у већини београдских позоришта не практикује израда годишњег, односно сезонског репертоарскога плана. Чудно је што се ни они који одобравају средства за рад позоришта, што ће рећи надлежни у градским службама за културу, за репертоаре позоришта готово и  не интересују, баш као што их не занима ни на какву рецепцију гледалаца  наилазе представе које се приказују, нити пак одјек у критици. Не занима их, бар тако је било досад, ни како и колико наступају глумци који су у београдским позориштима у сталном ангажману, па што би се бринули о репертоару. Требало је да крајем прошле сезоне у „Атељеу 212“  изиђе на видело да има глумаца који годинама не играју ништа или се на сцени веома ретко појављују, па да се тај проблем нађе у жижи интересовања јавности.

ПИТАЊА И ПРЕДЛОЗИ
Очекујемо да ће се неко од надлежних заинтересовати и за  какве сценске пројекте се издвајају позамашна средства, односно шта се све игра на београдским сценама. Сасвим смо сигурни да ће морати да се запита како и зашто су се бројни наслови страних и домаћих аутора нашли на сцени, исто као што ће се морати упитати како је и зашто српска драмска баштина недовољно заступљена на позоришним репертоарима.
Дошао је септембар и првога дана овог у Београду увек најлепшег месеца своја врата једино је отворило и завесу на сцени подигло позориште „Славија“. Овај театар ниједно вече током читаве сезоне публику не оставља без представе, иако ради без икакве дотације. Власник позоришта, Батрић Жарковић, вазда истрајан и доследан позоришни заљубљеник,  поред тога обезбеђује посетиоцима сваке сезоне десетодневни Међународни театарски фестивал „Славија“, који је несумњиво у успону…
Од дотираних позоришта засад је  Југословенско драмско позориште објавило да сезону почиње 15. септембра. Битеф-театар отвара сезону 5. септембра  премијером – и то драмске, а не балетске представе! Остала дотирана позоришта нису најавила почетке приказивања представа. Требало би подсетити да су и ранијих година београдска позоришта померала почетак рада због „Битеф“-а. Када се размотри скроман програм овогодишњег „Битеф“-а, данас је то излишно чинити. Јер, „Битеф“ ове године не нуди ни обиман, нити тако атрактиван програм, који би вредело заштитити конкуренције београдских позоришта. Напротив. Сматрамо да би дотирана позоришта главнога града требало да одустану од праксе према којој сезона почиње после „Битеф“-а, односно 1. октобра, баш као  што је неопходно и  да благовремено објаве своје планове репертоара за читаву сезону.

[/restrictedarea]