Pozorište 2012-13: Posle letnje pustinje – neizvesnost

Piše Raško V. Jovanović

Početak nove pozorišne sezone suočava nas sa činjenicama da nijedno od srpskih dotiranih pozorišta  nije objavilo repertoarske planove za nastupajuću sezonu

 

Dugo i veoma toplo leto, a nepojmljivo prazno što se kulturnih događanja u našem glavnom gradu tiče,  na izmaku je i sve što možemo poželeti svakako je da se ovakav Beogradski letnji festival – BELEF, zapravo BELEP, što će reći Beogradska letnja praznina više nikad ne ponovi. Naime, ono što su sastavljači ovogodišnjeg programa BELEF-a ponudili daleko je od svake ozbiljnije festivalske manifestacije, jer bi se većina priredbi mogla svrstati u kategoriju pratećih dešavanja na nekom evropskom festivalu.

ŽURKE NA KALIŠU

[restrictedarea]

Ako konstatujemo da tokom leta u Beogradu nije bilo nijedne čestite dramske predstave osim što su se izvodile tzv. stendap komedije, odnosno komedije s nogu, koje obično igra samo jedan glumac, kao i predstave uličnoga teatra, i ako kažemo da skoro nije ni bilo koncerata umetničke muzike, jer su veći deo muzičkoga programa sačinjavali koncerti rok-grupa koje je organizator nazvao „žurkama na Kališu“, onda smo ukratko naznačili svu prazninu „Belef“-a, koju nikako nisu mogli da ispune pojedini specijalni programski segmenti, poput ekološkog  na Adi Huji ili pak književni susreti, koji nisu bili ništa drugo do produžetak festivala „Krokodil“. I drugi programski segmenti oslanjali su se na ono što je već viđeno na beogradskim festivalima protekle sezone, jer su autori programa, zaboga, ovogodišnji  „Belef“ proglasili festivalom festivala, što ni približno nije bio, s obzirom na to da nismo ništa videli, niti pak čuli sa festivala kao što su „Bitef“, „Bemus“ ili „Horovi među freskama“ itd. Svakako da je posle takve i tolike beogradske letnje praznine izvesno osveženje doneo skromnije zamišljen „Dunav-fest“ koji je počeo krajem avgusta: sa dva pozorišna naslova, od kojih je jedan repriza. Ta manifestacija ipak je dokaz da ima i onih koji ne odustaju od iznalaženja pogodnih ambijenata za pozorišna izvođenja. Takvih ambijenata na kalemegdanskoj Tvrđavi je napretek, samo bi trebalo imati volju i invenciju da se na pravi način iskoriste. Letošnji sastavljači programa „Belef“-a to nisu ni pokušali i kalemegdanske prostore koristili su samo za žurke!
No, ostavimo sada „Belef“ i njegovu prazninu po strani, što po prirodi stvari jedino i zaslužuje. Upravo zbog te praznine leta, sa radoznalošću, ali ne i bez zebnje, očekujemo nastupajuću pozorišnu sezonu, koja je za gledaoce, kao što je to običaj već nekoliko godina, prava enigma. Do samog početka ove sezone nijedno beogradsko dotirano pozorište nije objavilo svoj repertoarski plan, poneko od njih objavilo je šta će se najpre pripremati ili šta se već sprema, ali nijedno, čak ni „Narodno pozorište“ koje je to ranijih godina – valjda jedino – činilo za sva svoja tri ansambla, nije objavilo repertoarski plan za novu sezonu. Razlog je veoma jednostavan: ne može se objaviti ono što ne postoji, jer se već nekoliko godina u većini beogradskih pozorišta ne praktikuje izrada godišnjeg, odnosno sezonskog repertoarskoga plana. Čudno je što se ni oni koji odobravaju sredstva za rad pozorišta, što će reći nadležni u gradskim službama za kulturu, za repertoare pozorišta gotovo i  ne interesuju, baš kao što ih ne zanima ni na kakvu recepciju gledalaca  nailaze predstave koje se prikazuju, niti pak odjek u kritici. Ne zanima ih, bar tako je bilo dosad, ni kako i koliko nastupaju glumci koji su u beogradskim pozorištima u stalnom angažmanu, pa što bi se brinuli o repertoaru. Trebalo je da krajem prošle sezone u „Ateljeu 212“  iziđe na videlo da ima glumaca koji godinama ne igraju ništa ili se na sceni veoma retko pojavljuju, pa da se taj problem nađe u žiži interesovanja javnosti.

PITANJA I PREDLOZI
Očekujemo da će se neko od nadležnih zainteresovati i za  kakve scenske projekte se izdvajaju pozamašna sredstva, odnosno šta se sve igra na beogradskim scenama. Sasvim smo sigurni da će morati da se zapita kako i zašto su se brojni naslovi stranih i domaćih autora našli na sceni, isto kao što će se morati upitati kako je i zašto srpska dramska baština nedovoljno zastupljena na pozorišnim repertoarima.
Došao je septembar i prvoga dana ovog u Beogradu uvek najlepšeg meseca svoja vrata jedino je otvorilo i zavesu na sceni podiglo pozorište „Slavija“. Ovaj teatar nijedno veče tokom čitave sezone publiku ne ostavlja bez predstave, iako radi bez ikakve dotacije. Vlasnik pozorišta, Batrić Žarković, vazda istrajan i dosledan pozorišni zaljubljenik,  pored toga obezbeđuje posetiocima svake sezone desetodnevni Međunarodni teatarski festival „Slavija“, koji je nesumnjivo u usponu…
Od dotiranih pozorišta zasad je  Jugoslovensko dramsko pozorište objavilo da sezonu počinje 15. septembra. Bitef-teatar otvara sezonu 5. septembra  premijerom – i to dramske, a ne baletske predstave! Ostala dotirana pozorišta nisu najavila početke prikazivanja predstava. Trebalo bi podsetiti da su i ranijih godina beogradska pozorišta pomerala početak rada zbog „Bitef“-a. Kada se razmotri skroman program ovogodišnjeg „Bitef“-a, danas je to izlišno činiti. Jer, „Bitef“ ove godine ne nudi ni obiman, niti tako atraktivan program, koji bi vredelo zaštititi konkurencije beogradskih pozorišta. Naprotiv. Smatramo da bi dotirana pozorišta glavnoga grada trebalo da odustanu od prakse prema kojoj sezona počinje posle „Bitef“-a, odnosno 1. oktobra, baš kao  što je neophodno i  da blagovremeno objave svoje planove repertoara za čitavu sezonu.

[/restrictedarea]