Почетна / Култура / Хичкок поразио Орсона Велса

Хичкок поразио Орсона Велса

Пише Владислав Панов

Најновије гласање за најбоље филмове свих времена показало је  да од ове године, први пут после пола века доминације, на челу престижне листе најбољих дела у историји филмске уметности више није Орсон Велсов „Грађанин Кејн“, већ је то „Вртоглавица“ Алфреда Хичкока

 

„Вртоглавица“ Алфреда Хичкока

У свом ових дана објављеном септембарском издању чувени и деценијама један од најугледнијих филмских часописа, „Сајт енд саунд“, иначе издање Британског филмског института, је представио нову листу најбољих филмова свих времена. Та листа, ако ништа друго, има посебну тежину јер излази једном у десет година. За филмове у овом престижном конкурсу гласају представници дистрибутера, филмских критичара и академика који су живот и рад посветили филмској уметности. Учесници овог панела су укупно имали на располагању да бирају између 2045 филмова.

[restrictedarea]

ВЕЛИКА СМЕНА
Ове године после пет деценија узастопне доминације чувеног филма Орсона Велса, „Грађанин Кејн“ из 1941. године, који је изгледало је без праве конкуренције деценијама проглашаван најбољим свих времена, на чело листе је на изненађење многих дошла „Вртоглавица“, трилер Алфреда Хичкока из 1958. године. Славни Хичов филм са његовим омиљеним глумцима, Џејмсом Стјуартом и Ким Новак, победио је дуго неприкосновеног „Грађанина Кејна“ за 34 гласа. У овој анкети је, иначе, учествовало 846 представника горе поменутих бранши. Да ли је изненађујућа смена на врху резултат чињенице да је Британски филмски институт одлучио да ову годину посвети Алфреду Хичкоку кроз обимно и детаљно ретроспективно представљање његовог стваралаштва под прикладно бомбастим насловом „Хичкоков геније“ или је у питању ново поимање, вредновање и „читање“ његовог рада и учинка, тешко да ће икада бити разјашњено. Тек „Грађанин Кејн“, Велсов спектакл генијалности у коришћењу светла у црно-белој техници, звука, монтаже и приповедања, као, уосталом, и баш свих других елемената који чине филм, због чега је заслужено не само од стране Британаца већ широм планете, сматран недостижним ремек-делом, више није на челу најбољих. Наредних десет година најмање, барем када је реч о овој анкети, биће на другом месту. На одвојеној листи режисера је чак пао на трећу позицију!
И док има сасвим оправданих мишљења да је немогуће правити топ-листе најбољих јер је тако вулгарно вредновање уметности не само неприкладно већ и немогуће, „Сајт енд саунд“ то ипак чини и то врло успешно с обзиром да увек скреће пажњу поклоника филма широм планете. „Вртоглавицу“, никако најчувенији Хичкоков филм, а под знаком питања је и да ли је његов најбољи, а камоли икада снимљени, Сам Хичкок је сматрао својим најличнијим делом којим се позабавио темом опсесивне љубави (унутар узбудљиве трилер приче) којој се често враћао током каријере. Џејмс Стјуарт у овом филму тумачи лик детектива полиције Сан Франциска који се повукао из посла јер је његова фобија од висине довела до смрти колеге. Детектива потом ангажује пријатељ забринут због чудног понашања његове супруге (Ким Новак). Тако почиње напети трилер с бројним преокретима који је љубитељима трилера и Хича остао у памћењу највише по необичном раду с камером (за оно време фасцинантном) с којим је дочарана вртоглавица главног јунака. Зумирање кадра и истовремено повлачење камере уназад како би се појачао ефекат дезоријентисаности детектива паралисаног погледом с висине први пут је применио Хичкоков директор фотографије и тај је ефекат касније коришћен небројено пута, а познат је под именом „тромбонски снимак“, мада има и других назива. Та иновација је била корисна за „Вртоглавицу“ која, занимљиво, испрва није прихваћена као велики филм. То је постала тек касније, с временом које јој је дало на значају и занимљивости. Може се слободно рећи да је овај Хичкоков класик веома добро остарио. То се да видети и из његовог вишедеценијског успињања на листама „Сајт енд саунда“ које је, ето, коначно кулминирало првим местом.

…И РУСКА АВАНГАРДА
Ништа мање, међутим, није интересантан ни преостали избор критичара који су се одазвали позиву уредништва осамдесет година старог „Сајт енд саунда“. Први пут су ове године искористивши успут благодети лаке комуникације преко интернета као гласачи за најбоље филмове свих времена ангажовани критичари дословно из целог света. Можда је та ширина и допринела не само да се промени шампион, већ и да се на листи нађу и неки врло необични филмови. Најнеобичнији је свакако тек у неким круговима чувени и изузетно цењени руски авангардни документарац „Човек с камером“ из 1929. године који је ушао међу првих пет, поставши први филм овог жанра кога су критичари сврстали тако високо. Иначе, чак три нема филма налазе се на листи нај-филмова на којој је и даље једина константа, пошто је присутан од када је покренуто ово гласање, класик Жана Реноара из 1939. године, „Правила игре“. Можда је ипак најзначајнија чињеница да је најмлађи филм на листи десет најбољих Стенлија Кјубрика „2001: Одисеја у свемиру“ снимљена пре скоро четири и по деценије. Чак и када се погледа шира листа, од педесет најбољих наслова свих времена, на њој је само један наслов из новомиленијумске светске продукције, Вонг Кар Ваијева „Расположеност за љубав“ из 2000. године. Свако ко колико-толико прати филм потпуно разуме овакво гласање. Једноставно, раније су се снимали филмови који су нешто значили и њиховим ауторима, и филмској уметности и публици. Од када се Холивуд преузимањем спилберговског резоновања и бројања зараде као јединог параметра вредности неког филмског дела, потпуно окренуо новцу и јефтиним причама „које не таласају“ и не траже значајан број сивих ћелија од старне својих конзумената, филмска продукција више није у стању да произведе било шта што има потенцијал да одоли зубу времена. Такво „ново доба филма“ које траје последњих неколико деценија, успело је само да рециклира, јадно имитира или чак и краде идеје својих славних и истински генијалних претходника. Отуд и појачана популарност Хичкока и окретање чак и старијим вредностима од њега.

________________

Листа критичара (гласало 846)

1. Вртоглавица, Алфред Хичкок, 1958. године (добио 191 глас)
2. Грађанин Кејн, Орсон Велс, 1941. год. (157 гласова)
3. Токијска прича, Озу, Јасуђиро, 1953., (107)
4. Правила игре, Жан Реноар, 1939., (100)
5. Свитање: песма о два човека, ФВ Мурнау, 1927. (93)
6. 2001: Одисеја у свемиру, Стенли Кјубрик, 1968. (90)
7. Трагачи, Џон Форд, 1956. (78)
8. Човек с камером, Џига Вертов, 1929. (68)
9. Искушење Јованке Орлеанке, Карл Драјер, 1927. (65)
10. Осам и по, Федерико Фелини, 1963. (64)

________________

Листа режисера (гласало 358)

1. Токијска прича, Озу, Јасуђиро, 1953. (48)
2. 2001: Одисеја у свемиру, Стенли Кјубрик, 1968. (42)
3. Грађанин Кејн, Орсон Велс, 1941. (42)
4. Осам и по, Федерико Фелини, 1963. (40)
5. Таксиста, Мартин Скорсезе, 1976. (34)
6. Апокалипса данас, Френсис Форд Копола, 1979. (33)
7. Кум, Ф.Ф. Копола, 1972. (31)
8. Вртоглавица, Алфред Хичкок, 1958. (31)
9. Огледало, Андреј Тарковски, 1974. (30)
10. Крадљивци бицикала, Виторио де Сика, 1949. (29)

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *