Hičkok porazio Orsona Velsa

Piše Vladislav Panov

Najnovije glasanje za najbolje filmove svih vremena pokazalo je  da od ove godine, prvi put posle pola veka dominacije, na čelu prestižne liste najboljih dela u istoriji filmske umetnosti više nije Orson Velsov „Građanin Kejn“, već je to „Vrtoglavica“ Alfreda Hičkoka

 

U svom ovih dana objavljenom septembarskom izdanju čuveni i decenijama jedan od najuglednijih filmskih časopisa, „Sajt end saund“, inače izdanje Britanskog filmskog instituta, je predstavio novu listu najboljih filmova svih vremena. Ta lista, ako ništa drugo, ima posebnu težinu jer izlazi jednom u deset godina. Za filmove u ovom prestižnom konkursu glasaju predstavnici distributera, filmskih kritičara i akademika koji su život i rad posvetili filmskoj umetnosti. Učesnici ovog panela su ukupno imali na raspolaganju da biraju između 2045 filmova.

[restrictedarea]

VELIKA SMENA
Ove godine posle pet decenija uzastopne dominacije čuvenog filma Orsona Velsa, „Građanin Kejn“ iz 1941. godine, koji je izgledalo je bez prave konkurencije decenijama proglašavan najboljim svih vremena, na čelo liste je na iznenađenje mnogih došla „Vrtoglavica“, triler Alfreda Hičkoka iz 1958. godine. Slavni Hičov film sa njegovim omiljenim glumcima, Džejmsom Stjuartom i Kim Novak, pobedio je dugo neprikosnovenog „Građanina Kejna“ za 34 glasa. U ovoj anketi je, inače, učestvovalo 846 predstavnika gore pomenutih branši. Da li je iznenađujuća smena na vrhu rezultat činjenice da je Britanski filmski institut odlučio da ovu godinu posveti Alfredu Hičkoku kroz obimno i detaljno retrospektivno predstavljanje njegovog stvaralaštva pod prikladno bombastim naslovom „Hičkokov genije“ ili je u pitanju novo poimanje, vrednovanje i „čitanje“ njegovog rada i učinka, teško da će ikada biti razjašnjeno. Tek „Građanin Kejn“, Velsov spektakl genijalnosti u korišćenju svetla u crno-beloj tehnici, zvuka, montaže i pripovedanja, kao, uostalom, i baš svih drugih elemenata koji čine film, zbog čega je zasluženo ne samo od strane Britanaca već širom planete, smatran nedostižnim remek-delom, više nije na čelu najboljih. Narednih deset godina najmanje, barem kada je reč o ovoj anketi, biće na drugom mestu. Na odvojenoj listi režisera je čak pao na treću poziciju!
I dok ima sasvim opravdanih mišljenja da je nemoguće praviti top-liste najboljih jer je tako vulgarno vrednovanje umetnosti ne samo neprikladno već i nemoguće, „Sajt end saund“ to ipak čini i to vrlo uspešno s obzirom da uvek skreće pažnju poklonika filma širom planete. „Vrtoglavicu“, nikako najčuveniji Hičkokov film, a pod znakom pitanja je i da li je njegov najbolji, a kamoli ikada snimljeni, Sam Hičkok je smatrao svojim najličnijim delom kojim se pozabavio temom opsesivne ljubavi (unutar uzbudljive triler priče) kojoj se često vraćao tokom karijere. Džejms Stjuart u ovom filmu tumači lik detektiva policije San Franciska koji se povukao iz posla jer je njegova fobija od visine dovela do smrti kolege. Detektiva potom angažuje prijatelj zabrinut zbog čudnog ponašanja njegove supruge (Kim Novak). Tako počinje napeti triler s brojnim preokretima koji je ljubiteljima trilera i Hiča ostao u pamćenju najviše po neobičnom radu s kamerom (za ono vreme fascinantnom) s kojim je dočarana vrtoglavica glavnog junaka. Zumiranje kadra i istovremeno povlačenje kamere unazad kako bi se pojačao efekat dezorijentisanosti detektiva paralisanog pogledom s visine prvi put je primenio Hičkokov direktor fotografije i taj je efekat kasnije korišćen nebrojeno puta, a poznat je pod imenom „trombonski snimak“, mada ima i drugih naziva. Ta inovacija je bila korisna za „Vrtoglavicu“ koja, zanimljivo, isprva nije prihvaćena kao veliki film. To je postala tek kasnije, s vremenom koje joj je dalo na značaju i zanimljivosti. Može se slobodno reći da je ovaj Hičkokov klasik veoma dobro ostario. To se da videti i iz njegovog višedecenijskog uspinjanja na listama „Sajt end saunda“ koje je, eto, konačno kulminiralo prvim mestom.

…I RUSKA AVANGARDA
Ništa manje, međutim, nije interesantan ni preostali izbor kritičara koji su se odazvali pozivu uredništva osamdeset godina starog „Sajt end saunda“. Prvi put su ove godine iskoristivši usput blagodeti lake komunikacije preko interneta kao glasači za najbolje filmove svih vremena angažovani kritičari doslovno iz celog sveta. Možda je ta širina i doprinela ne samo da se promeni šampion, već i da se na listi nađu i neki vrlo neobični filmovi. Najneobičniji je svakako tek u nekim krugovima čuveni i izuzetno cenjeni ruski avangardni dokumentarac „Čovek s kamerom“ iz 1929. godine koji je ušao među prvih pet, postavši prvi film ovog žanra koga su kritičari svrstali tako visoko. Inače, čak tri nema filma nalaze se na listi naj-filmova na kojoj je i dalje jedina konstanta, pošto je prisutan od kada je pokrenuto ovo glasanje, klasik Žana Renoara iz 1939. godine, „Pravila igre“. Možda je ipak najznačajnija činjenica da je najmlađi film na listi deset najboljih Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru“ snimljena pre skoro četiri i po decenije. Čak i kada se pogleda šira lista, od pedeset najboljih naslova svih vremena, na njoj je samo jedan naslov iz novomilenijumske svetske produkcije, Vong Kar Vaijeva „Raspoloženost za ljubav“ iz 2000. godine. Svako ko koliko-toliko prati film potpuno razume ovakvo glasanje. Jednostavno, ranije su se snimali filmovi koji su nešto značili i njihovim autorima, i filmskoj umetnosti i publici. Od kada se Holivud preuzimanjem spilbergovskog rezonovanja i brojanja zarade kao jedinog parametra vrednosti nekog filmskog dela, potpuno okrenuo novcu i jeftinim pričama „koje ne talasaju“ i ne traže značajan broj sivih ćelija od starne svojih konzumenata, filmska produkcija više nije u stanju da proizvede bilo šta što ima potencijal da odoli zubu vremena. Takvo „novo doba filma“ koje traje poslednjih nekoliko decenija, uspelo je samo da reciklira, jadno imitira ili čak i krade ideje svojih slavnih i istinski genijalnih prethodnika. Otud i pojačana popularnost Hičkoka i okretanje čak i starijim vrednostima od njega.

________________

Lista kritičara (glasalo 846)

1. Vrtoglavica, Alfred Hičkok, 1958. godine (dobio 191 glas)
2. Građanin Kejn, Orson Vels, 1941. god. (157 glasova)
3. Tokijska priča, Ozu, Jasuđiro, 1953., (107)
4. Pravila igre, Žan Renoar, 1939., (100)
5. Svitanje: pesma o dva čoveka, FV Murnau, 1927. (93)
6. 2001: Odiseja u svemiru, Stenli Kjubrik, 1968. (90)
7. Tragači, Džon Ford, 1956. (78)
8. Čovek s kamerom, Džiga Vertov, 1929. (68)
9. Iskušenje Jovanke Orleanke, Karl Drajer, 1927. (65)
10. Osam i po, Federiko Felini, 1963. (64)

________________

Lista režisera (glasalo 358)

1. Tokijska priča, Ozu, Jasuđiro, 1953. (48)
2. 2001: Odiseja u svemiru, Stenli Kjubrik, 1968. (42)
3. Građanin Kejn, Orson Vels, 1941. (42)
4. Osam i po, Federiko Felini, 1963. (40)
5. Taksista, Martin Skorseze, 1976. (34)
6. Apokalipsa danas, Frensis Ford Kopola, 1979. (33)
7. Kum, F.F. Kopola, 1972. (31)
8. Vrtoglavica, Alfred Hičkok, 1958. (31)
9. Ogledalo, Andrej Tarkovski, 1974. (30)
10. Kradljivci bicikala, Vitorio de Sika, 1949. (29)

[/restrictedarea]