Почетна / Свет / Ћирилица и ЕУ

Ћирилица и ЕУ

Пише Зоран Милошевић

До краја године ћирилица ће највероватније стећи статус службеног писма на територији Европске уније: Бугарска је од 2007. године водила борбу за ћирилицу у Бриселу, када је бугарски језик постао службени у ЕУ

 

Благодарећи бугарској влади, ћирилица (бугарска, српска, руска) до краја године највероватније ће стећи статус службеног писма на територији Европске уније, пренели су бугарски и руски медији. Другим речима, имена и презимена, географски називи места, планина и слично, а написани на ћирилици имаће исту правну снагу као и написи на латиници, тј. биће равноправни са оним на латиници. Наравно, ако ова одлука Парламента Европске уније опстане, ћирилица ће се појавити и на новчаницама евра.
Бугарска је од 2007. године водила борбу за ћирилицу у Европској унији, када је бугарски језик постао службени у Унији. Без обзира на поштовање језика, бриселска бирократија је одбијала да унесе ћирилицу у базе података, као и да написи на ћирилици имају исту правну снагу као написи на латиници. Слична ситуација је постојала и са грчким писмом (користи се у Грчкој и Кипру), мада је учињено неколико симболичких уступака као што је натпис на новчаницама евра.

ДЕО ИДЕНТИТЕТА
Набоље се све некако ипак померило 2009. године када су освојена нова правила интернет домена „.eu“, која су омогућила регистровање ћириличних сајтова (односно постављање ћириличних адреса). Како наводи сајт „Proit.com.ua“ сви они који не користе латиницу сада могу регистровати домене у зони „.eu“ на свом језику. Но, до примене ћирилице у некој институцији Европске уније требало је да прође око три године.
Прва победа се односи на проширење права ћирилице и тиче се Парламента Европске уније. Наиме, посланик (до краја маја ове године) Ивајло Калфин, раније министар спољних послова Бугарске тражио је да се створе технички услови за коришћење писама свих службених језика у Европској унији. „Ћирилица је стара преко хиљаду година и представља важан део бугарског идентитета“. Нагласио је Клафин у писму председнику Парламента Уније Мартину Шулцу. „Ово писмо користи бугарска држава и црква од Средњег века до данас. За моје сународнике она је основни начин комуникације и упознавања света“. После тога, председник Шулц је обећао да ће у бази Европског парламента омогућити употребу ћирилице, што ће омогућити писање имена и презимена на свим ћириличним писмима. „Овај посао захтева велики напор, као и направити компјутерске програме који ће омогућити да ове новине заживе у свим компјутерским програмима и уважавање у различитим службама“. До данас словенски језици користе 32 основна и 16 допунских ћириличних слова. Ћирилица је евроазијско писмо које користи на споменутом простору више људи него латиницу. Тренутно се ћирилица као службено писмо користи у следећим државама: Абхазија (абхаски језик), Белорусија, Босна и Херцеговина (за српски језик), Бугарска, Казахстан, Киргизија, Македонија, Монголија, Придњестровље (молдавски језик са ћириличним писмом), Русија, Србија, Таџикистан, Украјина, Црна Гора (за српски језик) и Јужна Осетија (осетински језик). И неки језици народа Кавказа су кодификовани на ћирилици: абазински, абхаски, аварски, агулски, адигејски, ахвахски, даргински, ингушетијски. Ту се прикључији и језици кабардински (кабардино-черкески), кубачински, лакски, лезгински, рутуљски, табасарински, удински – од 1990. године заједно са латиницом; хиналугски, цахурски – од 1990. године заједно са латиницом; цезски и чеченски – такође од 1991. до 2000. године је коришћена и латиница. Од кинеских језика ћирилицу користи дунгански народ (од 1953. године). Од чукотско-камчатских језика ћирилицу користе: итељменски језик, корјакски и чукотски. У оквиру монголског ћирилица се користе за следеће језике: бурјатски, калицки, монголски и даурски.

ПОЛИТИЧКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА
Сва савремена ћирилица, према компјутерском стандарду Unicode користи више од 400 знакова, закључно са црквенословенским словима, различитим историјским симболима и допунска слова несловенске ћирилице. Зато су у Бугарској вест о примени ћирилице у Парламенту Европске уније оценили као прво признање овом писму на територији целе Европске уније. На другој страни ово признање значи да су и сви борци за право коришћења ћирилице политички рехабилитовани, јер су често етикетирани као фашисти, као заговорници нецивилизованих и антиевропских вредности итд. „Ако су раније представници Парламента Европске уније правдали некоришћење ћирилице ‘техничким проблемима’, сада се ситуација у потпуности променила“ – наводи бугарски аналитичар Иво Миланов. Исти аналитичар,  констатује: „Пре или касније и други национални парламенти ће следити пример Парламента Европске уније. Можда ће бриселска бирократија и одбити да научи 30-так ћириличних слова, али више неће имати права и оправдавања да вам врате документ, јер је ваше име и презиме написано непознатим жврљотинама“.
Да ли ће то бити разлог нимало малобројним  провинцијалним шовинистима у Хрватској да одбију улазак у Унију и даље враћају писма адресирана ћирилицом?

2 коментара

  1. Хвала браћи Бугарима што су извојевали равноправност ћирилице са латиницом. Ово треба схватити као прави начин да се сачува идентитет народа који користе ћирилично писмо. Нажалост у нашој Србији је, евидентно, прилично потиснута. Почевши од „националних“ телевизија, преко великог броја новинских издања која се штампају на латиници, до назива радњи, агенција, фирми и у недоглед.
    Време је да се вратимо сопственим коренима.




    0



    0
  2. Ето како се они боре за своје, док се ми заглупљујемо Фармом, Паровима и осталим глупостима, а после се питамо зашто нам иде овако лоше.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *