Почетна / Колумне / Харанга против још неформиране Владе

Харанга против још неформиране Владе

Пише Драгомир Анђелковић

На који начин се од стране појединих експозитура „жутог картела“ подрива нова Влада, и шта она муњевито мора да учини како би опстала и користила држави?

Србија још није добила нову Владу, већ је само склопљен начелни договор о предстојећој владајућој коалицији између СНС-а, СПС-а и УРС-а. Знамо да ће нови премијер бити Дачић, а тек нам предстоји да видимо кадровски састав и програм Владе. Међутим, без обзира на све то, још неформирана Влада се већ суочила са харангом медија под контролом „жутих“ центара моћи.

МАНИПУЛАТИВНО МОРАЛИСАЊЕ
Грађанима се – са циљем да у старту буде поткопан кредибилитет нове Владе – поручује: „Јадни ви са будућим непринципијелним владајућим странкама, удруженим противно моралу и логици, само да би се дочепале власти.“ Као кључни доказ у прилог тога наводи се шта су њихови лидери говорили једни о другима у прошлости. Наводно, донедавно је наша политичка сцена била „царство културе“, а онда су дошли „варвари“, који су завладали земљом и са собом донели непринципијелност. Јасно је да се ради о замени теза.
Рађање претходне Владе – при чему су „бабице“ биле стране амбасаде и наши тајкуни – као и њени резултати упоређени са обећањима, до те мере су спустили све моралне стандарде, да је актуелна непринципијелност спрам ње потпуно занемарљива. ДС и Г-17, који су се 2003. године жестоко конфронтирали уз размену веома тешких оптужби, не да су се удружили после избора (као нове владајуће партије данас), већ су се 2008. године чак повезали и у предизборну коалицију „За европску Србију“, што би било исто као да су СНС и Динкићева партија заједно ишли  на недавно окончане изборе!
Надаље, после избора 2008, добили смо Владу оних који су тежиште стављали на ЕУ интеграције, и СПС-а, чија кампања је била изразито патриотски интонирана док „улазак у Европу“ није имао никакав значај. Током овогодишње кампање наглашене програмске разлике између странака које ће саставити нову Владу, много су мање. Толико о моралним полазним основама прошле и Владе у формирању, а што се тиче етичког финиша, о томе говоре горки плодови одлазећег Кабинета предвођеног ДС-ом. Уместо тзв. европском, све смо ближи афричком моделу живота, а што се Косова тиче, оно је много даље од остатака Србије него 2008. године. А они чији медијски гласноговорници ламентирају над неморалом будуће Владе, обећали су нам „и Европу, и Косово“.

ЛЕВО-ДЕСНЕ ЗАВРЗЛАМЕ

[restrictedarea]

Шлаг на манипулативној торти о непомирљивости нових владајућих партија, јесте  наглашавање чињенице да у нову Владу улази странка деснице, а то је СНС, и партија левице, што је СПС. „Заборавља“ се да је и Г-17 Плус – који чини срж УРС-а – себе такође дефинисао као странку деснице, па је чак и члан „лиге“ европских конзервативних партија (Европске народне партије), а и у претходном периоду био је у коалицији са партијама левице (за себе тврде да су то СПС и ДС). Идеолошки преседан није на прагу да буде учињен 2012. године, као што се лажно тврди, већ на власти имамо лево-десне папазјаније од када је њу 2001. преузео ДОС. Све то нашим прожутим „моралистима“ није било битно „јуче“, а постало је јако важно „данас“, јер не могу да прежале што ДС више није у Влади.
Иначе, та странка је накнадно постала „привржена“ социјалној правди, како би ушла у моћну европску асоцијацију формално левих партија (Социјалистичка интернационална), док је пре тога себе смештала у центар и везивала превасходно за либералне вредности. А сви то знамо, једино што ДС стварно јесте, то је интересна заједница. Чак и у нашој, готово потпуно девалвираној идеолошкој епохи, предњачи у опортунизму. Док се клео у свој патриотизам средином деведесетих и у инат НАТО-у пекао волове по горама Републике Српске, до националних интереса му је било стало таман колико сада до социјалних.
Толико о принципијелности урушеног жутог режима, коју његови медији превиђају, док од туђих, много мањих мана, праве Алпе неморала. Када се ДС удруживао са било киме, ма са којег дела политичког спектра, тврдили су да се радило о „националном помирењу“ и одговорној политици компромисног обједињавања политичких снага. Јер, „решавању проблема са којима се грађани суочавају данас, не смеју да буду препрека антагонизми из прошлости и начелне идеолошке поделе“. То је донекле и тачно, само што је ДС подбацио баш на пољу националног прагматизма. Његовим лидерима не спорим лично-партијски утилитаризам, али нација од тога има само штету. Влада предвођена ДС-ом за Србију је била проблем, а не средство за решавање проблема. Зато је велика ствар што та странка, која је неоспорно генератор труљења државе, испала из комбинације за прављење републичке власти. Њени дојучерашњи партнери далеко су од тога да су цвећке, али ће морати да се прилагоде новим правилима игре. Сада је на СНС-у, највећој владајућој странки у наредном периоду – на коју ће пасти гро одговорности за евентуални неуспех Владе, као што ће и највише профитирати од њеног могућег успеха – да наметне знатно продуктивнији модел рада Кабинета.

ФУНКЦИОНАЛНА, А НЕ ФЕУДАЛНА ВЛАДА
Једно је већ извесно, Србија ће са формирањем нове Владе неминовно учинити значајан демократски корак напред. Власт више неће бити измештена ван институција у којима би по Уставу требало да се налази. Прошла Влада је била само параван иза којег су се крили прави властодршци: председнички двор и жути партијски барони. Нова то неће бити. Сада ће у Влади, у то сам сигуран, седети баш сви лидери владајућих странака или ње неће ни бити. То је веома добро – не само са становишта поштовања демократске процедуре, већ и када се ради о ефикасности Владе – пошто неће бити простора за преваљивање одговорности на друге, што увек погодује нераду, злоупотребама, јавашлуку.
Двојица од тројице првака партија које долазе на власт – нису истрошени. А трећи је спреман да уради било шта како би продужио рок свог трајања. Вучић и Дачић су још релативно млади људи, са великим амбицијама, па ће се свакако потрудити – други као премијер, а први као шеф странке која ће имати већину гласова у Влади – да не упропасте своју политичку будућност. Верујем да ће запети и терати своје министре да поступају исто, а надам се још нечему, ништа мање битном: да ће бити учињен још један суштински важан функционални искорак да би могли да очекујемо економске, социјалне и државотворне успехе нове Владе.
Ту се не ради о смањењу броја министарстава. Неопходно је штедети где год се може, али колико ће бити министара и није нарочито битно, јер се ништа друго не промени осим што се неколико ресора споји у један, а бирократија остане на броју. Много је сврсисходније да се укину бројне агенције које троше велика средства, а исти посао могу да обављају „обични“ чиновници, односно административне управе. Нешто друго је битно, а то је да Влада више не функционише по феудалном принципу, тј. да свака странка добије неколико министарстава које апсолутно контролише. Важно је да делује као целина, а не партијска конфедерација, те да министарства буду хетерогена (министар из једне странке, државни секретар из друге итд). Тако се постиже позитивни ефекат коалиционе владе, а то је међусобна контрола фактора који је чине. У вези са реченим, охрабрује говор А. Вучића на Главном одбору СНС-а, како кад се ради о инсистирању на одбацивању неофеудалних принципа који су карактерисали претходну Владу, тако и у погледу залагања да нови Кабинет има јасно дефинисане циљеве.

ОПАСНОСТ ОД „ЖУТОГ КАРТЕЛА“
Л. Берне, немачки публициста из 19. века, с правом је рекао: „Владе чешће поступају штеточински услед кукавичлука него због самовоље.“ Зато је важно да наша нова Влада, без обзира на идеолошку разноликост, има препознатљиве принципе, а не да као претходна, бежећи од мерљивих обавеза, кукавички прича празне приче типа „и Европа, и Косово“. Одлучно мора да се суочи са економско-финансијским таласима који прете да потопе наш национални брод, али и да заузме много чвршће позиције када се ради о одбрани КиМ-а. Више немамо куда да се повлачимо, ма колико да је тешко да се бране преостале позиције, пошто је одлазећи режим напустио све што је могао јужно од Ибра и допустио да лопта буде пребачена на север Косова. Но, шта је, ту је. На северу се више не брани само Косово, већ и остатак Србије. Попустимо ли, неминовно ћемо призвати нове невоље. Шта ће онда остати од Србије?
Наравно, намеће се питање – како ће све то постићи Влада у којој седе неки којима је мало стало до националних интереса, а много су криви за наше економске недаће? Просто! То нису глупи, ни неспособни, већ егоистични људи. У власти морају да остану из личних побуда, а у прилог им иде то што су потребни да би се спречило да буде образована Влада у којој ће већина политичара бити иста као што су и они. Мање зло је боље од већег. Поготово када, надам се, може да буде укроћено. А то ће се десити ако Влада буде функционисала, као што је речено, као колективно тело са јасним правилима понашања. Тада ће „експерти“ бити приковани за Владу и са њом ће потонути или постићи неки резултат, а док постоји, мораће да „играју“ како јачи од њих „свирају“.
Један промућурни Ирац је својевремено написао: „Једина добра Влада је она која се налази у стању потпуног страха.“ Ова наша, с обзиром на то у каквом стању преузима земљу, а ако буде тако устројена да нема ни наде да ће се неко извући у случају неуспеха, има добре предиспозиције да је бар страх тера да гребе како би нешто постигла. Међутим, то јој неће бити лако – иако поступи на прави начин када се ради о ономе што је „унутар“ Владе – због много чега што се налази ван ње. Уз економске недаће са којима се суочава Србија, и поред мирнодопске агресије којој смо изложени на КиМ-у, велики проблеме ће правити још моћни „жути картел“, чији пипци су присутни од пословне до медијске сфере. Они су већ почели да се увијају око Владе која је тек у најави. Није џабе још 1787. године Т. Џеферсон изјавио: „Ако бих морао да бирам између Владе без новина и новинама без Владе, ја бих се без колебања определио за последње.“ Још када се на то надовежу велики финансијски и други ресурси, често нелегално стављени под контролу центара моћи блиских ДС-у, јасно је да ће нова Влада бити у великом проблему ако буде пасивна. Између осталог и стога, не сме да буде компромиса када се ради о обуздавању жутог октопода, који исисава животне сокове из Србије.
Наша држава мора да крене путем демократизације и економско-социјалне обнове, а он подразумева енергичне, разуме се законски утемељене мере, како би се раскрстило са онима који је на нелегалан и нелегитиман начин држе спутану ланцима корупције, лоповлука и свих других замисливих злоупотреба. Без тога нам нема спаса, а како се код нас бежи од радикалних мера јер оне увек носе ризик, добро је што новој Влади нема опстанка ако одважно не удари по змијском гнезду. У њу се већ заривају оштри зуби и пре него што кроз њих крене отров, мора снажно да реагује. Верујем да је тога свесна, а њеном офанзивном деловању иде у прилог то што су у њеним редовима и неки мангупи раније блиски „жутом“ друштву, који јако добро знају како функционише „ДС картел“, колико је опасан и где су му болна места. Клин се клином избија, само је важно, колико и да се енергично отпочне тај посао, да се чврсто држи и усмерава „експертски“ клин који је упао у нову владајућу корпу. Он може да одради важан посао и тако искупи бар један део својих греха, али је и те како опасан те може и да убоде и зарази партнере. О томе, као и опасности од жутих „диверзија“, стално би требало водити рачуна.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Светлост и топлина

    Тешко се поједини одричу власти,фотеља и привилегија које са
    њом иду.Почели су да се понашају као да су богови у малом. Само
    им једна ствар не ваља -све раде у циљу даљих подела у народу.
    Само дах промена се осећа и биће све ЈАЧИ на њихову жалост,а за
    поједине ће то значити и лишење СЛОБОДЕ.Увек нешто остане као
    доказ за кривично гоњење.Ни унуштавање документације неће неке
    спасити РОБИЈЕ.Има у народу довољно оштећених људи по разним елементима које могу ГЛАВЕШИНЕ да коштају слободног кретања и
    појављивања у јавности.А они се боје говора СВОЈИХ ДЕЛА.




    0



    0
  2. Bravo za Ivicu Dacica, sto ce da oporezuje prvo imucne!!!Radmila osoba sa invaliditetom! Moje mišljenje- drugi potez dati svima jednake plate od čistača ulica pa do najvisih zanimanja-profesora,doktora,akademika…šest meseci unapred.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *