Почетна / Одбрана и безбедност / КЛАЈВ ПРЕСТОВИЦ: САД СУ НА ПУТУ ПРОПАСТИ ЈЕР ИМ ГЛАВНИ ИЗВОР МОЋИ ВИШЕ НИЈЕ ЕКОНОМИЈА, НЕГО ВОЈСКА

КЛАЈВ ПРЕСТОВИЦ: САД СУ НА ПУТУ ПРОПАСТИ ЈЕР ИМ ГЛАВНИ ИЗВОР МОЋИ ВИШЕ НИЈЕ ЕКОНОМИЈА, НЕГО ВОЈСКА

Клајв Престовиц, амерички аналитичар, аутор и бивши саветник за економска питања у Регановој администрацији, у разговору за „Руссиа Тодаy“ коментарисао је актуелну америчку војну политику. Он сматра да би она могла да буде деструктивна за САД.

Престовиц истиче да су власти у САД „залуђене империјализмом“ и како због тога највише пати економија. Он сматра да су геополитика и војна доминација данас за САД далеко битнији од економског напретка. Као један од главних разлога за то,истиче огроман војно-безбедносни комплекс, који је до сада толико набујао да има и знатну политичку моћ којом се користи како би сам себи створио ситуације (ратове) и оправдао своју сврху постојања.

Зато Престовиц сматра да би САД могле да пропадну као и СССР.

РТ: У једном од ваших новијих текстова под насловом „Мењамо запослења за војне базе“ истакли сте да САД жртвују сопствену економију у име геополитике.

Престовиц: Да, имате занимљив нови пример. Обамина администрација је недавно најавила пребацивање фокуса на Азију, што значи да ће САД сада војну силу пребацити са простора Блиског Истока на Азију и пацифичку регију. То ће веома негативно утицати на економију.

Да ли је војска последња полуга којом САД могу да утичу на остатак света?

— САД пате од смањења конкурентности. Имамо велики привредни дефицит, дубоко смо задужени према Кини и остатку света. Наш главни извор моћи више није економија, већ војска. Заправо, прилично се налазимо у ситуацији у којој је био бивши Совјетски Савез. СССР се није срушио зато што им је недостајало војне снаге, већ зато што им је посрнула економија. Иста ствар се сада догађа и у САД.

Сматрате ли да се САД распадају?

— Не распадају се још, али су на веома добром путу према томе.

Шта бисте рекли да вам неко из администрације каже да САД чувају своје економске интересе уз помоћ војске?

— Погледајмо наш нови план за Азију. Већ шаљемо нове трупе на простор западног Пацифика, али немамо никакве претње на простору западног Пацифика. Неће Кина направити инвазију на САД, ракете Северне Кореје не могу добацити до САД, америчка нафта не долази из тог правца. Дакле, где је опасност? Како наша војска својим боравком у тој регији чува наше интересе? То је залуђивање империјализмом. То је оставштина Другог светског рата и хладног рата. Тренутно у САД имамо огроман безбедносни систем и он је толико политички моћан да сада дословно тражи ситуације како да оправда своје постојање. Али није ми јасно како би то могло бити у интересу САД. САД се уопште не фокусирају на важна економска питања, фокус је тотално пребачен на приоритете геополитике.

Дакле, све се своди на америчке војне базе и ширење војне моћи широм света?

— Све се своди на то да се одржава примат америчког националног безбедносног естаблишмента.

Чак и по цену државне економије?

— Да.

САД имају велико војно присуство на простору Перзијског залиева. Кад је реч о протестима у Бахраину, САД окрећу главу, наводно због чињенице да се тамо налази америчка Пета флота. Да ли политички и економски компромиси иду руку под руку?

— Да, иду. Ситуација у Бахраину је изузетно болна за САД. По питању кршења људских права, у потпуности би морали бити на страни шиита. Али сврстали смо се на страну владајућег сунитског режима због сопствених интереса. Мислим да смо се тиме компромитовали.

Дакле, САД не улазе само у економске концесије, већ и у политичке?

— Да, мислим да овде радимо компромис са сопственим принципима.

Шта САД могу да понуде Кини како би она куповала мање иранске нафте?

— САД траже од Кине да смањи увоз иранске нафте, али такође и да врши притисак на Северну Кореју и њихов ракетни програм. Дакле, тражимо много тога од Кинеза – геополитички. Али не тражимо од њих да престану са манипулацијама сопственом валутом. То им не тражимо, него им дословно поручујемо: све је супер, само наставите.

Зашто Обама не жели тај конфликт?

— Зато што не форсира питања попут кинеске валуте, Обама има више простора да од Кине тражи да се смањи куповина иранске нафте и да се повећа притисак на Северну Кореју. Очигледно је да Обама сматра да је то битније.

Ви сматрате да ситуација са кинеском валутом штети америчкој економији?

— Мислим да је питање кинеске валуте много већи проблем за америчку економију и мислим да се ради о далеко важнијој ствари него што је куповина иранске нафте.

Ипак, САД се буни по том питању…

— Не, Тим Гајтнер, главни декретар државног трезора одбија да јавно призна да Кина манипулише валутом. Он се не усуђује да то изрекне формално јер би тада формално морао нешто и да предузме по том питању. Не жели ништа да рескира јер зна да би то био велики конфликт са Кином.

Али чули смо да је председник Обама оформио посебан тим који би требало да се бави тим проблемом?

— Да, али тај тим који је саставио ће се бавити тзв. „неправедном разменом“, а не питањем кинеске валуте. Запамтите, у глобализованом свету, привредна размена се одвија путем привредних представника, а то је Светска трговинска организација (WТО). Робна размена се не бави валутама. Валутама се баве трезори, министарства финансија и ММФ – говоримо о две сасвим супротне линије. Дакле, кад Обама каже да ће се бавити привредном разменом, он притом не мисли на валуте. Кад и говори о валутама, никад не говори о „манипулацији валутама“ јер не жели конфликт.

Амерички стручњаци су забринути због Кине и њене доминације. Да ли се ради о новцу? Обостраној зависности? Због чега су стварно забринути?

— Нема превише страха од Кине. Постоји много већи страх пред питањем будућности САД. Ако замислите глобализацију као партију карата – свака земља има своје карте, и онда се питате: која земља има најбоље карте? Лично сматрам да САД још увијек имају добре карте у рукама. Али у тој игри можете имати веома добре карте и опет изгубити уколико сте лош играч. И тренутно сматрам да САД играју веома лоше. Највећи наш проблем је што смо превише фокусирани на геополитику, на безбедност. Ми размештамо трупе по Персијском залиеву, Блиском Истоку, Азији…, док се у исто време земље попут Кине, Бразила и Немачке фокусирају на инвестирање у образовање и конкурентност. Ми то не радимо и, то је главни извор проблема у САД.

Извор: http://www.standard.rs

2 коментара

  1. DOLAZI VAM CRNI PETAK-UBICE SATANISTICKE…ZIVECE TE DO 2012-SIGURNO…posle ako BOG da VIDECETE SAMI-bice kasnooooooooo….




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *