Усправљање српске енциклопедије

Пише Предраг Пипер

У настојањима да се обезбеди што бољи квалитет чланака, уредништво овог капиталног издања ослањало се и на напомене тзв. „пакосног“ читаоца, лексикографског стручњака који критички  чита написано, тражећи пре свега могуће слабије тачке

Иако су томови и књиге енциклопедије равноправни делови јединствене целине, ипак је у свакој вишетомној енциклопедији почетак посебно важан, и као прелазак са идеје на дело, и као најава онога што следи, па и као позив на добронамерно критичко читање које би следеће томове могло учинити у понечему још бољим, а и због енциклопедијске научне апаратуре која се у првoм тому уводи и први пут примењује.
Објављивањем тома I/2 Српске енциклопедије подигнута су оба стуба првог дела планиране велике лексикографске грађевине, који су истовремено и капија кроз коју се улази у Српску енциклопедију, и лице куће заокруженог знања о српском народу, на којој ће  истрајно радити док се, како је замишљенo, не доврше и други делови те целине. Радиће на томе како они који су с много добре воље то започели, тако постепено, у све већем броју, и они чије време по природном реду ствари све више долази.

МАЊА КЊИГА У ВЕЋОЈ КЊИЗИ
Као што је познато, знање се у енциклопедијама, лексиконима, речницима и сличној врсти литературе излаже алфабетски, односно азбучним или абецедним редом, што је принцип који је настао још у средњем веку, по некима најпре у Византији. То може изгледати као сасвим конвенционалан распоред грађе, поготово у очима људи који су склони да случајношћу објашњавају много тога што нас окружује. Не улазећи сада у то да ли је случајно што се на челу алфабета налази један од самогласника, који су душа сваког слога и сваке речи, и то најотворенији самогласник А, нити да ли је случајно што су Ћирило и Методије првом словенском слову дали назив аз, што значи ‘ја’, може се рећи да свакако није сасвим случајно што Српска енциклопедија т. I/2 почиње раскошним чланком о Београду.
Где је боље место за чланак о Београду него на почетку тома и шта је боље за почетак тома од чланка о Београду. Тај врло обиман и предметно веома разуђен енциклопедијски чланак, заправо мања књига у већој књизи, могао би бити објављен и као сепарат, чиме би постао много доступнији и ђаку, и научењаку, и свакоме ко пожели да сазна оно што су у овом тренутку и у датом облику, и обиму, најмеродавнији стручњаци могли рећи о граду који је један од темељних појмова српског националног, културног и државног идентитета. Енциклопедијски чланак у Београду припада  групи крупних и по структури сложених чланака, какви су у тому I/2 такође Бока, Босанска Крајина, Босна и Херцеговина и неки други. Истовремено он је најбољи представник велике групе енциклопедијских чланака о градовима и насељима у којима живе или у којима су живели Срби – нпр. у т. I/2 Беч, Бор или Будва, али и о десетинама мањих насеља, укључујући многобројна села, са најмање 500 становника. Читалац Српске енциклопедије наћи ће у њој и низ чланака о племенима, нпр. Бјелопавлићи, Братоножићи, Бреуци и др, по којима су у неким случајeвима називе добиле читаве области, а од мањих етничких заједница у овој књизи доста исцрпно, у оквирима енциклопедијских могућности, обрађени су, на пример, Буњевци.
Историја је најзаступљенија научна област у Српској енциклопедији, а у оквиру ње доста простора добиле су не само историјске личности и породице – како познатије (нпр. Бранковићи), тако и релативно мање познате, због нечега заслужне личности (нпр. добротвори, уметници, ратници, научници и многи други), а одговарајуће место добили су и историјски догађаји – бојеви, битке, буне, бомбардовања, мировни конгреси итд, нпр. Бој на Иванковцу, Бој на Чегру, Брегалничка битка, Буна Пере Сегединца или Бечки конгрес, као и односи Срба са другим народима, нпр. обимни чланци о британско-српским и бугарско-српским односима.
Само помињање одредница обухваћених првим томом Српске енциклопедије  тражило би више простора него што се овде може за то одвојити. То обавезује на селективност, знатно већу и од енциклопедистичке.
Многе личности и многи појмови обрађени у Српској енциклопедији били су претходно исцрпно проучавани, други мање или чак нимало. Могућност ослањања аутора Српске енциклопедије на постојећу литературу о предметима о којима су писали за први том није била увек једнака, не само због различитог обима те литературе него и због различите методологије обраде и квалитета појединих радова. Чланци који се објављују у првом тому, како то бива у сличним подухватима, настајали су на различите начине – од критичких синтеза резултата ранијих истраживања до представљања с трудом прибављених, полузаборављених, а вредних пажње чињеница из привредне историје, историје архитектуре, дијаспоре, спорта итд.

ИДЕОЛОГИЈА, ФОЛКЛОР, КЊИЖЕВНОСТ
У другу књигу I тома  Српске енциклопедије  улази се, дакле, кроз чланак о Београду, а у средишњем делу те књиге налази се чланак о централном појму сваке, па и српске културе и цивилизације, о појму Бог, који зрачи, више или мање видљиво, већ према томе колико ко хоће или може да види, на све стране простора српских, и не само српских, духовних и не само духовних вредности. У чланку Бог, као и у чланку Богородица, поред теолошког тумачења дата су и нека друга тумачења, пре свега она која се заснивају на проучавању српског фолклора и народне књижевности. И научно и уметничко дело сваког појединца одређено је више или мање видљиво његовим погледом на свет. У енциклопедијским подухватима, који нису из једне главе, које раде стотине аутора и десетине уредника и редактора, не може се очекивати да буде заступљен један и јединствен поглед на свет, мада је таквих покушаја било, нпр. у време државног атеизма. У Српској енциклопедији настоји се приказати српска прошлост и садашњост онаквом каква је била и каква јесте, а то значи сложена, понекад и неусаглашена или противуречна у тумачењима. Зато је дата могућност да се у чланцима који припадају области шире схваћене духовне културе Срба обраде и појаве, предмети или обреди који представљају трагове претходних, паганских поимања стварности.
Области духовне културе, али и историје уметности и архитектуре, припадају и многобројни чланци о храмовима, најчешће православним (али и другим, нпр. Бајракли џамија), као сведочанствима вековног трајања Срба на просторима на којима се и данас налазе или на којима су се налазили донедавно. Читање тих чланака, као и оних из области националне, политичке и књижевне историје, историје уметности, географије, економије, педагогије, психологије, филозофије и других, вероватно ће многе читаоце навести да помисле како би било добро имати исте те енциклопедијске податке, али организоване као једнотомне енциклопедије по стручним областима, од археологије до српске филологије. Није искључено да ће то и бити остварено, само би у том случају требало претходно решити питање да ли је боље то урадити онда када пројекат Српске енциклопедије буде у потпуности реализован или би стручни енциклопедијски једнотомници могли да претходе обједињеној реализацији свих научних и уметничких области, како је  Српска енциклопедија  започета и како се сада остварује.
Свако веће издање обично се прима с различитим очекивањима, а понекад и са већ заузетим вредносним ставовима. У настојањима да се обезбеди што бољи квалитет енциклопедијских чланака, уредништво Српске енциклопедије ослањало се, поред других, и на напомене тзв. „пакосног“ читаоца, лексикографског стручњака вичног и тој врсти посла, који врло критички  чита написано тражећи пре свега могуће слабије тачке које би требало ојачати, што се затим и чини. Дајући Српску енциклопедију т. I/2 у јавност, њени уредници, редактори и аутори рачунали су, не мање, и на добронамерног читаоца, односно на читаоце који заједно с њима желе да поделе радост што се овај значајан енциклопедијски подухват наставља, с много воље и труда, уз подршку и носилаца пројекта и издавача „Матице српске“, САНУ и „Завода за уџбенике“, и уз неопходну финансијску подршку Министарства за просвету и науку. Разуме се, конструктивне напомене упућене уредништву добро ће доћи у настојањима да квалитет следећих књига, колико је могуће, буде једнак ономе у првом тому или виши.

КОНТРОВЕРЗЕ ОКО СУДБИНЕ ПРОЈЕКТА
Пројекти као што је Српска енциклопедија не остварују се без превладавања и различитих препрека које нису само научне природе. Реализација тог пројекта је, због прилика у којима се земља налазила током деведесетих година, морала бити замрзнута (континуирани рад на првој књизи /2010/ трајао је око пет година, друга књига је објављена 2011), а потом су, када је рад на енциклопедији обновљен и када је добио на замаху, кренули гласови о оснивању Лексикографског завода, који би преузео послове израде Српске енциклопедије (или можда покренуо пројекат Енциклопедија Србије) и о укидању Закона о Српској енциклопедији.
Када један научни пројекат од посебног националног значаја, као што је Српска енциклопедија, темељне припреме две водеће научне установе у Србији, у сарадњи с водећим издавачем уџбеничке, лексикографске и научне литературе, и када га успешно остварују, објединивши при том на истом послу неколико стотина потврђених стручњака у својим областима, тада се поверавање пројекта некој установи у оснивању, од које би се очекивало да у енциклопедистици одмах надрасте и „Српску академију наука и уметности“, и „Матицу српску“, и „Завод за уџбенике“ заједно, не би могло друкчије схватити него као покушај обустављања израде Српске енциклопедије да би, наводно, неко други то урадио брже и боље. Огроман до сада уложен труд, који је дао добре резултате, био би тиме обесмишљен. Израда нове концепција националне енциклопедије вратила би ствар више година уназад, јер се таква концепција не може направити преко ноћи, а да се при том добије потребан квалитет. Поред тога, мало је вероватно да би садашњи уредници, редактори и аутори пристали да се одрекну ове Српске енциклопедије да би радили на стварању неке друге Српске енциклопедије или Енциклопедије Србије, а од оних наших стручњака који до сада нису били укључени у израду првог тома Српске енциклопедије (а можда ће сарађивати у изради следећих томова) тешко да би се могао оформити други уреднички, редакторски и ауторски колектив, јер Србија ипак нема научног кадра за две вишетомне националне енциклопедије.
Не би се могло очекивати ни то да би израда алтернативне Српске енциклопедије у некој новој установи била економичнија. Пре свега, била би финансијска штета да досадашња улагања у израду Српске енциклопедије добију статус неуспеле инвестиције и да се отпишу, а било би то и сасвим неправедно и неумесно, зато што нико меродаван није ни рекао, ни доказао да израда Српске енциклопедије није дала добре резултате. Поред тога, требало би упоредити финансијске и кадровске услове у којима су настале националне и опште енциклопедије сличног профила и обима у другим земљама, према свега у суседним земљама, да би се схватило да није реално очекивати исти или виши квалитет за мање средстава.
Одакле крећу такве идеје није званично саопштено, јер је јасно да ни за кога не би било похвално да се то саопшти и да се предмет изнесе на расправу. Што год да је неко до сада корисно учинио за српску културу, поништио би то покушајем осујећивања израде Српске енциклопедије, по чему би остао неславно запамћен. Требало би ипак веровати да ће бити довољно и заједничке добре воље и разума да се рад на Српској енциклопедији успешно настави и да се једног дана срећно заврши на корист свима.
Аутор је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије