Почетна / Свет / Путину се свети банкарска мафија

Путину се свети банкарска мафија

Пише Наталија Витренко, доктор економских наука, народни посланик Украјине
Превела Ксенија Трајковић

Корпоративни интереси власника банкарског капитала обједињују их у светску банкарску мафију. Својом делатношћу развијају спекулативне финансијске мехуре (деривативе) истовремено разарајући реалну економију (производњу материјалних добара и услуга), што доводи до масовне незапослености, сиромашења и изумирања становништва. Владимир Путин се томе супротставио и светски финансијски олигарси припремају тло да га задеси судбина Кенедија, Де Гола, Садама Хусеина и Гадафија

 

У Русији се развио рат Запада против Путина. За сада је то информациони рат, али увреде прелазе у претње. У апсолутном складу са технологијом обојених револуција данас се одвија етапа „загревања народне магме“, која незадовољне поучава да излазе на улице и слушају наређења „вођа“. Број утицајних агената Запада, америчких гутача донација и мрзитеља руске државности, међу десетак хиљада људи који су се окупили 4. фебруара 2012. године на Болотном тргу у Москви, без сумње, занемарљиво је мали. Ипак, они су – квасац за ту магму, њих ослушкују и за њима је спремно да иде хиљаде лаковерних и обманутих људи.

Задржаћу се на питању које открива, можда, најважнији аспект љуте мржње светске банкарске мафије према Владимиру Путину. На митинзима се ове теме не дотичу, њену суштину скривају новопечени водичи „за демократију“.
Шта су то „независне“ банке?

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ЕКОНОМИЈЕ
Глобализација светске економије, односно прелазак националних економија под управљање из јединственог центра капитала, тј. у руке светске владе, после Другог светског рата већим делом је почела да се остварује економским методама – преко мреже ММФ-а и „Светске банке“. Са политичким елитама земаља радило се „појединачно“ – путем поткупљивања, уцене и зомбирања.
У том циљу основане су разне „институције грађанског друштва“, пре свега невладине организације које су своју делатност реализовале на рачун страних донација. Затим су политичари, које су придобиле, обезбеђивали у влади уставну независност банкарског система и стављали своје земље на кредитну линију ММФ-а. Сетимо се како су то радили Јељцин у Русији, Кравчук у Украјини.
А кредити су давани само уз сурове услове. У тријади реформи по рецепту ММФ-а (либерализација, приватизација, макроекономска стабилизација), готово да је главно место припадало банкарском систему. Банкарски систем је обавезно морао да постане независан од државе (!) и упоредо са државним морале су да се оснивају комерцијалне (тј. приватне) банке. Замислите, централне банке (ЦБ) биле су обавезне да постану независне од влада својих држава! И као централни емитенти оне су почеле да дају влади новац на дуг. На дуг уз камату. Управо је банкарска камата истовремено постала и извор богаћења самог банкарског система и извор инфлације (раст цена робе и услуга).
Корпоративни интереси власника банкарског капитала обједињују их у светску банкарску мафију. Својом делатношћу развијају спекулативне финансијске мехуре (деривативе) истовремено разарајући реалну економију (производњу материјалних добара и услуга), што доводи до масовне незапослености, сиромашења и изумирања становништва. При том се убрзава процес богаћења светске олигархије и у свакој земљи повећава јаз између богатих и сиромашних. Независност банака светска влада разматра само као независне од њихових националних влада. Међутим, читав светски банкарски систем зависи (и те како зависи!) од јединог у свету емисионог центра главне светске валуте – долара.
Долар емитује Федерални резервни систем (ФРС) који се налази у приватним рукама. ФРС је пре 100 година основало 12 комерцијалних банака из разних држава САД-а. Неколико десетина банкара узело је под своју контролу најпре државу САД, а затим преко контролисаних „независних“ централних банака земаља жртава преузело контролу новчане емисије тих земаља, дакле, у суштини, управљање економијом тих земаља. Управо ФРС засићује читав свет тонама доларске макулатуре – ничим (ни златом, ни робним вредностима) непокривеним доларима. Управо ФРС увлачи САД у чудовишни државни дуг који је 01.01. 2012. године износио 16,39 трилиона долара. У ропство колосалног дуга практично су увучене све земље света – њихов општи спољни дуг већ износи 54 трилиона долара, укључујући општи спољни државни дуг од 35,5 трилиона. То је природни резултат делатности светске банкарске мафије. Штитећи интересе светске владе, ММФ централне банке земаља жртава пребацује на рад по систему „currency board“ (девизни менаџмент). У таквом систему емисија новчане националне јединице дозвољава се само у обиму једнаком увећању девизних резерви „Централне банке“ земље. Дакле, не обим унутрашњег тржишта већ само обим извоза (тј. реализација робе и услуга на светском тржишту, и по правилу, за долар) обезбеђује раст ЗВР (златно-девизних резерви и одобравање емисије еквивалентног обима своје валуте), што и обезбеђује „доларизацију“ економије наводно суверене државе.
Овај проблем у свету разумеју малобројни, а свакако о њему не размишљају учесници обојених револуција обманути убаченим паролама о слободи, демократији и борби са корупцијом.
На митинзима се покреће тема о корупцији чиновника, а о банкарским махинацијама, о разорном деловању банака, које наноси неколико пута већи удар по земљу и сваког појединца – ћути се.

ЖРТВЕ СВЕТСКЕ ВЛАДЕ

[restrictedarea]

Све државе света пате због таквог банкарског система који уништава реални сектор економије штитећи интересе спекулативног финансијског капитала. Нису изузетак ни саме САД, где држава зависи од приватне структуре ФРС-а, од интереса и апетита двадесетак банкарских махера. Скоро пре пола века председник Џон Ф. Кенеди покушао је да новац пушта у оптицај заобилазећи ФРС. У књизи О. Платонова и Г. Рајзегера „Крај Америке. Извори светске кризе“ (М. „Алгоритм“ 2009. године) наведено је како је 4. јуна 1963. године Кенеди потписао указ Н 111110 (који све до данас није укинут) о емитовању сребрних обвезница. Уз покриће сребрних полуга, сребра или обичних сребрних долара емитована је новчаница у вредности од 4,3 милијарде. То је одмах изазвало опоравак националне економије, смањило дуговање владе САД-а ФРС-у. После пет месеци Кенеди је убијен… После тога није емитована ниједна сребрна обвезница. Мафија не прашта такве поступке.
Ево још примера:
Године 1965. Шарл де Гол, тек изабран на функцију председника Француске, затражио је од САД-а да размени 1,5 милијарду долара за злато и предложио да се пређе на реално злато у међународним обрачунима. Пошто је категорично био настројен против диктата САД-а, 1966. године искључио је Француску из НАТО-а. Да би неутралисали разбуктали међународни скандал, САД су биле приморане да замене доларске папире за злато. Само после две године у Француској су „случајно“ почеле демонстрације и штрајкови, због чега је 1969. године Де Гол био приморан да поднесе оставку. Следеће године „изненада“ је умро.
И ја сам доспела под освету међународне бакарске мафије. На председничким изборима у Украјини, 1999. године, имала сам већи рејтинг од свих осталих кандидата за председника (32 одсто) и реалну шансу да у другом кругу победим Кучму. Изашла сам на изборе са програмом о изласку Украјине из ММФ-а, о преласку банкарског система под контролу државе, о „дедоларизацији“ економије и интеграцији са Русијом. Против мене је отворена свеобухватна клеветничка кампања, а затим извршен и терористички акт.
Приликом сусрета са бирачима у Кривом Рогу, 2. октобра 1999. године, на мене су бачене две гранате РГД-5. Била сам рањена. Још 44 човека задобили су ране различитог степена озбиљности. Прозападна власт Украјине (и Кучма, и Јушченко, и Јанукович) није нашла и не тражи наручиоца злочина.
Или, ако узмемо догађаје у Ираку. Председник Ирака Садам Хусеин одбио је да за доларе продаје нафту и прешао на евро. Под изговором о постојању оружја за масовно уништавање, САД су 2003. године бомбардовале и злостављале суверену државу, а онда су амерички џелати погубили легално изабраног председника Ирака.
Пример Либије. Чиме је шеф Либијске Џамахирије Муамер Гадафи разљутио империјалисте САД-а и Европске уније? На бази моћне економије он је обезбедио просперитет, мир и сложност у вишеплеменској Либији. Она је таква постала због национализације нафтне производње, државне контроле делатности банака и забране банкама да дају кредите уз камату, односно укидање банчиних камата. Уз то је Гадафи покренуо активно деловање за интеграцију северноафричких земаља, припремајући их за увођење заједничке валуте – златног динара. Ево, шта светска влада није опростила! Ево, зашто су одгајени локални бандити, које су наоружали и повели у офанзиву на легалну власт. САД и ЕУ су одговорне за разарање суверене државе Либије и злостављање Гадафија.

ГУБИТАК СУВЕРЕНИХ ПРАВА
У Украјини председник, Парламент и влада, наочиглед читавог света лишавају народ уставних права, неофашизам подиже главу, за актуелног владара безобзирно се преиначава Устав, али Запад на то гледа кроз прсте.
Основни разлог опасности од избацивања Мађарске из Европске уније, лишавања кредита ММФ-а и довођења земље до банкротства, јесте Закон о „Националној банци“ (МНБ) који је Парламент усвојио уочи Нове године. У складу са законом МНБ прелази под пуну контролу владе. Првог човека банке предлаже премијер и потврђује председник земље. Монетарни Савет од девет чланова бира Парламент. Уз то је Орбан увео додатни порез на банкарски сектор, као и регулисање зарада и пензија за раднике банака. А Устав је заштитио форинту као националну валуту. То је већ изазов светској влади, изазов банкарској мафији! Ето, зашто је Мађарској нанет такав ударац.
Они исти лидери, наводно суверених држава, који су ради доларских кредита и политичке подршке САД-а и Европске уније покорни пред захтевима светске владе, својеручно лишавају своје земље права да самостално одређују и регулишу националну новчано-кредитну политику. За то је посебно очигледан пример Украјине. Шеф „Националне банке“ Украјине – Виктор Јушченко, који је непознатим путевима муњевито изградио своју каријеру са нивоа сеоског рачуновође, постао је миљеник САД-а и читаве светске банкарске мафије због својих очигледних заслуга за њих. Наравно! Рад банкарског система био је тако организован да би без доступних кредита нестајала предузећа, падао обим производње, милиони људи се нашли на улицама без средстава за живот, раст цена гушио становништво и истовремено да би се богатила олигархија захваљујући аферама са ЗВР (резерве злата и девиза) Украјине, са новцем остербајтера (радник са Истока), као и са новчаном реформом из 1996. године. Да би Јушченко заузео председнички положај Запад је организовао и финансирао наранџасти Мајдан и читав преврат који се десио 2004. године.
Дакле, реформа банкарског система и обавезна независност централних банака од влада сопствених земаља – јесте најсуровији захтев светске владе.
Ради његовог испуњавања мењају се Устави и уводе специјални закони. Тако је било и у Русији и у Украјини, и у другим земљама жртвама.

ПРОБЛЕМ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА РУСИЈЕ
Без промене улоге „Централне банке“ нема ни говора о развоју економије, о модернизацији производње, ни о преласку на модел иновације.
А Путин то разуме! Заправо, он је то разумео раније, још онда када је постао председник 2000. године. Пошто је у мају преузео своја права већ је после неколико месеци предложио Думи своје амандмане на закон, који су у ствари обезбеђивали национализацију „Централне банке“! Наравно, Путин се надао подршци партија у Думи, које на речима све желе просперитет своје државе! И одједном … ниједна партија није подржала предлог закона. Чак ни КПРФ. То је за Путина био хладан туш, што је изнедрило важно, веома важно питање у односу на политичке партије у Думи. Коме оне служе? Чије интересе изражавају?
Путин је у тој ситуацији учинио једино правилан корак – као двојника ЦБ основао је „Спољну економску банку“.
Банка која се после распада СССР-а бавила само проблемом реструктуризације спољног дуга бившег Савеза од 2001. године, по налогу владе почела је да финансира социјалне пројекте, а од 2003. године добила је функцију државне компаније за управљање Фондом инвестирања пензијских штедњи грађана.
Године 2007. банка је променила форму и постала државна корпорација „Банка за развој и спољноекономску делатност“ (ВЕБ). У 2008. години ова банка је већ инвестирала више од 70 инвестиционих пројеката укупне вредности око 750 милијарди рубаља. А у 2009. години кредитирала је изградњу олимпијских објеката у Сочију. Ова банка даје дугорочне кредите на пет до 10 година. То је оно што никако није хтела да чини ЦБ, тачније, што јој нису дозволили интереси банкарске мафије.

Штитећи себе и бринући се само о повећању својих богатстава светска банкарска мафија апсолутно игнорише потребе националних економија. А то су још једном потврдили догађаји у последњих неколико дана.
У условима глобалне економске кризе посебно изражене у Европи (спољни дугови гуше земље еврозоне, производња пада, рецесија прелази у стагнацију), ЕЦБ изненада је почела да у неограниченом броју даје кредите комерцијалним банкама на рок од три године. У јануару 2012. године у банкарски систем је „упумпано“ 489 милијарди евра по веома умереној стопи. Тиме ЕЦБ осигурава банке (!) од губитака у случају отписивања дугова проблематичних земаља. Италијанске, шпанске, ирске, француске, грчке и немачке већ су добиле од ЕЦБ суме које су два пута веће од њихових потреба за покриће ризика. При том оне не улажу средства у реални сектор (већ само пооштравају услове кредитирања). Они купују на велико обвезнице Италије, Шпаније и Ирске, надајући се увећању свог спекулативног капитала. То је управо оно што је потребно банкарској мафији! А Путин ју је ставио пред изазов. Он је ојачао државу која управља банкарским капиталом и принудио га да ради за развој производње, пораст привреде и добробит становништва Русије. Путин је и спољни дуг Русије могао да исплати, не захваљујући ЗВР-у „Централне банке“, него само због оснивања Стабилизационог фонда. Дакле, док спољни дуг Јапана износи 220 одсто БДП, Грчке  – 142 одсто, САД-а – 91,6 одсто, Француске – 84,3 одсто, Немачке – 80 одсто, Русије – свега 9,9 одсто.
Разумевајући да „Централна банка“ не може да користи Стабилизациони фонд за потребе становништва, Путин га је поделио на два дела – на Резервни фонд (његовим средствима управља ЦБ) и Фонд националног благостања (влада). То је са своје стране у условима светске кризе омогућило да се подржи национална производња и ојачају социјални програми.
Као резултат тога у 2011. години раст БДП износио је у САД 1,6 одсто, земљама еврозоне – 1,5 одсто, у Русији – 4,2 одсто и премашио просечан светски ниво (2,8 одсто). У јеку кризе у Русији се одвијао приметан пораст зарада и пензија, повећано је финансирање здравствене заштите и образовања. Влада Русије није подлегла захтевима ММФ-а за повећање старосне границе за одлазак у пензију (као што је то већ учињено у Украјини), као ни за повећање трајања радног дана (за које се Украјина припрема). А ако се при том још има у виду да је Путин иступио за интеграцију постсовјетских република (и то не само у царински, него и Евроазијски савез!), да је говорио оштро и експлицитно против светског жандарма НАТО-а, против ширења америчког система ПРО – није ли јасно да су светска влада, вође банкарске мафије и НАТО насилници омрзнули Путина?

ЦИЉ ЗАПАДА: УНИШТИТИ РУСИЈУ

Поред опкољавања Русије НАТО трупама и америчким системом ПРО, унутрашње опасности за Русију представљају економски модел и банкарски систем. Банкарски махери су спремни да убаце не милионе, већ милијарде долара за подмићивање, уцене, заплашивање и преваре наивних и лаковерних грађана Русије, на организацију информационог и психолошког рата против непожељних. Њима нису потребни ни ред, ни благостање, ни одбрана националног суверенитета Русије, ни интеграција наших земаља и стварање јаког Савеза. Не, њима је потребна либерализација као потпуно уклањање државе од регулисања економских процеса. Међутим, либерализација је за Русију погубна. Сурови климатски услови (најсевернија земља у свету), огромна територија, нагомилани економски, еколошки, социјални демографски и политички проблеми – све то захтева јасно државно управљање. У либералној идеологији услови ММФ-а и СТО од самог почетка стављају Русију у неповољну, губитничку ситуацију.
Прво је потребно створити конкурентну привреду и тек после тога решавати питање уласка у СТО, а не обрнуто.
Погледајте Украјину: 2008. године председник Јушченко је гласовима наранџастих партија и Партије региона добио одлуку Парламента о уласку Украјине у СТО, а у септембру 2011. године 50 руководилаца секторских огранака привреде (пољопривредници, прехрамбена индустрија, индустрија аутомобила, машиноградња, произвођачи намештаја и други) обратили су се премијеру Украјине молећи да их заштити од СТО. Украјина губи милијарде, после отварања унутрашњег тржишта дефицит трговинског биланса у 2011. години премашио је 12 милијарди долара.
Због тога либерализам Дмитрија Медведева, који се испољио у уклањању представника власти од управљања државним корпорацијама, у увлачењу Русије у СТО, у стимулисању свеобухватне приватизације и много чему другом што се десило током година његове председничке функције, знатно је успорило развој Русије.
Ове и друге грешке биће потребно поправљати. Уместо либерала требало би да дође државник.
Јасно је да то не одговара светској влади и светској банкарској паучини. Њима је потребан председник који ће обезбедити сведопуштеност банкама, настављање извоза богатстава, раст цена, ускраћивање кредита за развој, дужничко ропство, освајање и експлоатацију најбогатијих природних ресурса Русије, потпуно сиромаштво милиона људи поред појединаца са имовином која се броји у милијардама. Њима је у интересу пораст броја незапослених, алкохолизам, дебилизација и изумирање становништва Русије. Њима је изузетно потребно слабљење и распад Русије. Тада би клечећи на коленима пред Западом свака посебно – Башкирија, Московија, Татарстан, Чеченија, Удмутрија и тако даље, молиле за кредите дајући за ништавне доларске хартије свој интелект, радну снагу, природне ресурсе, земљу мајку и своје људско достојанство. Такав сценарио је смртоносан за Русију. И неоспорно, он је неприхватљив за грађане.

Желећи препород снажне Русије и њен преображај у високо развијени и стабилан цивилизацијски центар, сматрам да председник Русије мора да понуди свом народу такав план промена,  који ће надахнути и објединити народ. Сваки руски грађанин жели да живи у земљи која тежи да производи најбоље космичке бродове и чајнике, подморнице и телевизоре, аутомобиле и авионе, да има најбољу армију, висок животни стандард читавог народа, најбољу науку, медицину, да се брижљиво чувају и наставе развој традиција и култура, да се осигура међунационални и међуконфесионални мир и слога. За те циљеве председник је дужан да оснује тим истомишљеника. А циљеви обојених револуција су управо супротни. Њихов задатак је да распарчају друштво, да подстакну конфликте унутар друштва уз пароле демократије и слободе, да нахушкају народ на власт и тиме је одврате од решавања постављених задатака. У томе и јесте реализација планова светских банкарских махера. То је цена питања избора председника Русије 4. марта 2012. године.
Наталија Витренко – доктор економских наука, народни посланик Украјине у два сазива, кандидат за председника Украјине 1999. и 2004. године, председник странке ПСПУ.

Извор regnum.ru

[/restrictedarea]

12 коментара

  1. A ko to ne zna, mi u Srbiji smo apsolvirali tu temu. Ne znam samo kako , kad nas ima toliko nepismeni? Valjda nam se samo ukazalo.A i putin to zna, vec ih je upozorio da sa stamparijom novca u 4 smene ( $ ) nece imati posla.




    0



    0
    • Sančo Pansa

      Rusija na čelu sa dvojcem Putin-Medvedev, sada im je pristigao i Rogozin, će biti najmoćnija zemlja svijeta za desetak-petnaest godina!
      Evropska Unija(još uvjek u pokušaju) i SAD su vještačke tvorevine, kao i njihova saradnja, kojoj se nazire kraj.




      0



      0
      • ЗЛАТНА РУБЉА, НАФТНА РУБЉА, ЖИТНА РУБЉА, КОСМИЧКА РУБЉА, ВОЈНА РУБЉА СУ СРЕДСТВА КОЈЕ ЈЕ ПОТРЕБНО НАПРАВИТИ И ЗА КОЈЕ БИ ГАРАНТОВАЛИ РОБОМ. То је новац где за који би ја све продао и претворио у штедњу.




        0



        0
  2. Ako ste u Srbiji „apsolvirali“ to pitanje, zasto pristajete da vas jedna korumpirana grupa ljudi uvede u Evropsku uniju (inace, glavni eksponent globalne mafije u Evropi!) i kao „ovce za sisanje“, isporuci direktno u celjusti bankarskog zla! Mislite li da ste bolji i pametniji od drugih i da se to vama nece desiti…e pa sacekajte jos godinu-dvije,zivecete u satorima na ledini, i to ako vam ih isporuce kao „prijateljsku pomoc EU“!
    Vec vas tretiraju kao stoku za klanje!!!




    0



    0
  3. Catle class uskoro ce tako praviti, razliku izmedju sebe i njih jadnika. Mozda senasto promjeni, Putin pobjedio ajde da vidimo sta ce biti sljedece.




    0



    0
  4. Ne samo da nas takvima vide nego su nas i klali kao stoku,ubijali uranijumom od kojeg se na veliko umire. Rade od nas sta hoce jer su nam duzni 2000 evra hahah!!




    0



    0
  5. Apsolutna istina. Ako se secate kada je Putin prvi put bio predsednik, iskesirao je sav ruski dug MMF i ostalim lihvarima. Onda je poceo oporavak Rusije. Naravno oporavak celokupne privrede je spor i tezak i za Srbiju koja je mala, a kamoli za Rusiju, ali on je uspeo. Zato ga svetski bankari i ne vole jer im se suprostavio.
    Kada se svet probudi (budi se vec svuda), resi se dolara kao sredstva placanja Amerika ce da pukne ko mehur od sapunice. Ali ne treba biti neoprezan, jer globalna ekipa je spremna i za treci svetski rat da bi pokorila svet finansijski….




    0



    0
  6. Василим

    Путине, Србине!




    0



    0
  7. Ови сад смишљају како да се направи дар мар и Расији е сад дал ће успети зависи. Можда је нај боље све ове невладинке везати коњма за репове за пример.Боље то него да плате главом милиони људи. А ови назови банкари сматрју да је цео свет једна лудница са лудацима који пуне буре без дна. Намерно праве ова срања да би основали светску као Боже мој спаносну владу али ти излапетиси неће успети само ће велико срање да буде. Запад живи у кобајаги изобиљу који је последица штампања новца без покрића и В Е Л И К А пропаганда. Ако БОГ да олупаће им се о главу.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *