Почетна / Свет / Катар: Мач бога смрти

Катар: Мач бога смрти

Пише Зоран Милошевић

Све значајнија дестабилизујућа улога ове „малене државице“ на Блиском истоку последица је чињенице да су САД и друге водеће земље Запада Катару дозволиле да буде „лидер“ арапског света, ма колико то смешно звучало

 

Невелика државица Катар однедавно је почела да игра главну улогу на политичкој мапи Блиског истока. Све је, заправо, почело доласком на власт емира Хамада Бен Халифа Ал Тане, 27. јуна 1995. године. Емир је на државну и политичку сцену ступио превратом, односно пучем (при чему је, што је посебно интересантно, збацио са власти властитог оца), што нико на Западу није осудио. Од тада, нови владар Катара је почео медијски да ствара имиџ да је његова држава најпрогресивнија на Блиском истоку, те да активно учествује у решавању важних регионалних конфликата, као и да развија партнерске односе са свим државама света. Ипак, највише „успеха“ Ал Тана је постигао почетком болног и крвавог „пролећа“ у региону. „Арапско пролеће“ које је захватило чак и велике државе попут Египта и Туниса, а потом и цео регион, захваљујући пре свега САД-у, Немачкој, Турској, Израелу, Француској и Британији, утицало је да Катар постане једна од најважнијих држава Лиге арапских држава (ЛАД). Ова нова коалиција држава на челу са САД-ом, заправо је дестабилизовала цео Блиски исток и Север Африке.
Међутим, аналитичари указују да се оваква улога Катара дуго припремала. На пример, 1992. године Катар је закључио Договор о одбрани са САД-ом, Великом Британијом 1993. године и Француском 1994. године. Оружане снаге Катара броје око 12.500 људи. У Катару постоје две велике војне базе САД-а и потребно је нагласити да је ова малена држава пружила велику помоћ Вашингтону за време агресије на Ирак. Катар, такође, тесно сарађује и са Израелом са којим има дипломатске односе.

ЛОКОМОТИВА АРАПСКЕ ПОЛИТИКЕ

[restrictedarea]

Према подацима Уједињених нација Катар је 2011. године имао 1,9 милиона становника, а интересантно је да у овој држави има само 500. 000 жена.  Такође, значајан је податак и да Катар има само 250. 000 локалних становника – остало су досељеници – дакле идеална је „база“, како тврде посматрачи,  за интернационалне подривачке и војне делатности.
Према либанској новини „LOrient-Le Jour“, Катар је најновијим „револуцијама“ у арапском свету, заправо, постао његов центар и „локомотива арапске политике“. То је било могуће, јер се од почетка „арапског пролећа“ у малени Катар слио велики шпекулантски новац и много „политичког капитала“, који је успео да умањи значај таквих држава као што су Египат, Сирија и Либија, што је довело до тога да ова земља – заједно са Саудијском Арабијом – постане главни спасилац Египта од банкротства. Тако се догодила смешна ситуација да велике државе Блиског истока, донедавно лидери у региону, постану зависне од малог Катара.
Други важан фактор који доводи до повећања важности Катара у региону јесте исламизација региона. У државама Блиског истока које су обухваћене „арапским пролећем“ на власт долазе представници исламиста, који су, по правилу, скоро увек, и под посредном америчком контролом, што се у значајном делу обавља управо преко Катара, који има велики финансијски и идеолошки утицај на споменуте групације. У Египту су на парламентарним изборима победила „Муслиманска браћа“ и салафити. У Тунису је победила партија салафита „Ан Нахда“. У Сирији против режима ратују „Муслиманска браћа“. У Палестини се, такође, тамошњи исламисти финансирају од Катара. Поред тога, Катар и Саудијска Арабија финансирају вехабије на Кавказу које изводе терористичке акције. У том контексту слободно се може рећи да Катар постиже одличне резултате у дестабилизацији држава на Блиском истоку, али и да представља претњу безбедности и Ирану, Русији и Пакистану.
Катар, који нема војску коју би требало поштовати (ослања се на САД), ипак је најдеструктивнији у сфери политике, јер се намеће као „медијатор“ и „заштитник“ интереса свих Арапа. Наиме, сада је, захваљујући разним изворима, постала јасна улога Катара у Тунису и Египту. Тамошњи исламисти су добили новац од катарске владе и различитих фондова ове државице, и њиме подигли сиромашне слојеве да буду маса у „арапском пролећу“. На регионалном нивоу то значи да ће се догодити исламизација Туниса и Магреба (Марока и посебно Алжира, где се 10. маја одржавају избори и предвиђа победа исламиста финансираних од стране Катара). То значи да ће створити нова зона нестабилности и великог утицаја Ал каиде и других терористичких групација које делују по целом свету.
Катар се још више ангажовао у подизању „револуције“ Египту, јер је добио од Вашингтона задатак „да ослаби најважнијег играча на Блиском истоку“, који је емиру Хамади Бен Халифу Ал Тани посебно био драг (према наводима П. П. Љвова из руског Института за Блиски исток, „лична мржња“ везује га за Хосни Мубарака). Трећи разлог што је Катар прихватио деструктивну улогу у Египту је и то што у главном граду ове малене блискоисточне државе, Дохи, живи Ал Кардаи, председник „Светског савеза муслиманских богослова“. Ал Кардаи је представник египатског огранка „Муслиманске браће“ и као богослов је веома утицајан у исламском свету. Он је био и кључна фигура борбе против Мубарака, јер је користећи свој положај објављивао фатве (хришћани би рекли посланице) против египатског председника и, што је још важније, био је главни идеолог телевизијске станице „Ал џазире“. Другим речима, био је кључни човек у информативном рату против Мубарака.

ЗАГОВОРНИК ХУМАНИТАРНОГ КОРИДОРА
Улога Катара у агресији Запада на Либију и збацивању Гадафија дуго је скривана од јавности. Енглески „Гардијан“ (4. октобар 2011) био је прва новина у свету која је објавила да је Катар агресију на Либију подржавао не само финансијски, већ и „физички“, пославши своје специјалце који су помагали шачици „либијских устаника“. Поред тога, Катар је достављао оружје, муницију и минско-експлозивна средства „либијским устаницима“. Требало би подсетити да је емир Хамад, заједно са Саркозијем и Камероном пред светском заједницом био главни иницијатор напада на Либију. По завршетку свргавања Гадафија „либијски устаници“, на челу са М. Џалилом, су се вратили у Катар, под образложењем „да им је то друга домовина“.
Катар се данас меша и у збивања у Сирији. Ова држава је, наиме, главни заговорник стварања „хуманитарних коридора“ у Сирији и насилног уласка војног контингента „миротвораца“ у Сирију. Катар финансира „сиријске“ устанике тзв. „Слободну сиријску армију“, доставља јој оружје, муницију, а ТВ станица „Ал џазира“ ствара негативно јавно мњење о председнику Сирије, Асаду и његовом режиму, али и о Русији, која је стала на страну истине и саопштава свету другачије информације од Катара.

КАТАР И ЕВРОПА
САД и водеће земље Западне Европе Катару су дозволиле да буде „лидер“ арапског света, ма колико то смешно звучало. Међутим, ова земља има амбиције и у Европској унији, и ту не наилази на велику подршку својих евроатлантистичких савезника. Катар је, на пример, купио париски фудбалски клуб Париз Сен Жермен и ангажовао италијанског тренера Карла Анцелотија да води клуб. Такође, уложио је око 50 милиона евра у инфраструктурне пројекте у Паризу (углавном у делу где живе муслимани из арапског света), што је изазвало велики отпор код Француза. Присутан је и у Пољској од 2007. године, а главни човек је трговац оружјем Абдула Рахман ел Асира, одакле је незаконито доставио оружје пољског произвођача „Бумар“ Грузији за напад на Јужну Абхазију и рат са Русијом. Према пољским новинама он је познат не само као трговац оружјем, већ и наркотицима, и као „перач новца“. На исти начин, Катар је присутан и у Португалији и Шпанији, а финансира и пројекат „Европски ислам“ (у њега је активно укључен, узгред речено, сарајевски реис – велики муфтија Исламске заједнице БиХ – Мустафа Церић), као и све што је везано за то (пропаганда, ангажовање лобиста, углавном европских политичара да стварају представу о различитости и прихватљивости „европског ислама“, затим одржавање сајтова…) Европски аналитичари су овде први пут истакли занимљиву оцену да се у случају катарских инвестиција ради о „идеологизованим инвестицијама“ и „финансијском џихаду“, јер искључиво улажу тамо где има муслимана сунита и запошљавају (углавном) припаднике ове религије. Занимљиво је да је главни саветник Катара по питању инвестиција у Европи Јусуф ал Карадави – лидер „Муслиманске браће“ и финансијер Ал каиде, али његови савети се не односе на општу економску оправданост инвестиција, већ искључиво на идеолошку оправданост! Раније је за то користио америчку банку „Ал Таква“ коју је Министарство финансија САД-а затворило, јер је преко ње ишло финансирање Ал каиде. Но, Ал Карадави је познат у свету, а посебно у Европи, по речима хвале за Хитлера, које је изговорио на предавању у организацији „Унион оф Год“ (обједињује 57 муслиманских хуманитарних фондова; Министарство правде САД-а ју је укључило у списак организација које финансирају тероризам). Ал Карадави је у једном интервјуу енглеском Би-Би-Сију, 2006. године, између осталог, рекао и следеће: „Потребно је користити новац, који је, наравно, стечен у складу са шеријатом, за џихад, јер нас Алах учи да се ми против наших непријатеља морамо борити не само оружјем, већ и новцем“. Из овога су власти европских држава (не и Брисел, као центар Уније) извеле закључак да су „катарски инвеститори претња по безбедност“, мада од како је почела криза у Европској унији има све више гласова да су све инвестиције добродошле, па и ове из Катара. Све то говори да је Унија у кризи коју можда неће ни преживети, јер, да подсетимо, у Индији реч „Катар“ означава „мач бога смрти“!

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Dobro da saznamo i ovo znacenje „katara“ … Posto tu ima dosta ‘religije’, mogli bi da priupitamo neke stvari ?! Muslimani postuju kao proroke cara Davida (Daud) i Solomona (Sulejman, Soliman itd.) ?! Pa zar u izrekama Solomonovim ( Proverbs 6.16-19) ne stoji, sta je Bogu najmrskije – sejanje razdora medju bracom .. ?! I zar u tom „prolecu“ – nije prolivana krv Arapa i muslimana , dok su iza toga stajale „oci ponosite“ ??! I kakva je ‘plata’ onima, koji rade ono sto je Bogu mrsko ??? – Toliko o „macu“…. A u vezi ‘borbe’ (dzihad) – daleko pre Muhameda, data su tumacenja Davidovih psalama ?! I ta ‘borba’ – jeste borba sa samim sobom – sa grehovnim strastima i palim duhovima – demonima, koji kroz podsvesno, imaju ‘pristup’ covekovom umu ?! Ne ‘borba’ protiv drugih ljudi i ne unistavanje drugih ljudskih bica !? Revnost je velika stvar, ali kada je bez razuma – onda je veoma opasna i potencijalno razarajuca ?! I zar materijalno bogatstvo – nije dar bozji – poput ‘kredita’, koji se mora mudro koristiti ?! Pitanje tim, sadasnjim materijalnim bogatasima je – kako ce odgovoriti na pitanje – sto to bogatstvo nisu koristili za razvoj i zaposlavanje ljudi u islamskim zemljama ( ‘mali’ Singapur, recimo, razvija tehnologiju desalinizacije morske vode – kojom se od pustinje moze kultivisati ziratno tle?) – vec su ga arcili na sujetne i zle stvari ?!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *