Почетна / Свет / Косовски сукоб, рат и религија

Косовски сукоб, рат и религија

Пише Зорица Зец

На панел дискусији „Косовски сукоб, рат и религија“, у Палати „Паифи“ (Pálffy) у Бечу, чији је модератор Константин Добриловић, председник хришћанско-либералне платформe, јавност Aустрије је поново упозната  са правом природом сукоба на Косову и Метохији

 

Tоком 20. века Косово је од стране Албанаца мајоризовано. Посебном популацијском политиком и великим прираштајем  Албанци су Србе поразили. („Ми смо Србе у  кревету поразили!“ – ово је иначе реченица која се и крајем двадесетог, али и почетком двадесет првог века чује у европским државама и исто је изговарају Турци који бројношћу потпуно мењају демографску слику Европе). Са бомбардовањем Србије, мимо сваког права и људске логике,  било је на стотине хиљада расељених. НАТО бомбардовање  је било искључиво у корист албанске стране. Године 2004. десио се антисрпски погром и спроведено je уништавање  духовног наслеђа српског народа на КиМ. У 2008. години, када је проглашена независност Косова, Албанци брутално потискују преостали део Срба који постају мањина, представљајући да је сваки део земље албански и да чак не морате ни име „Косово“ да употребљавате, јер се албанизација подразумева.
Ово је суштина панел дискусије „Косовски сукоб, рат и религија“, која је, захваљујући Константину Добриловићу, председнику хришћанско-либералне платформе, одржана у Палати „Паифи“ (Pálffy) у Бечу.
Први  учесник необично важног дијалога о Косову је био пуковник др Андреас Ступка (Andreas Stupka), директор Института за хуманистичке и друштвене науке „Академије за националну одбрану“. Према његовим речима, ситуација на Косову је тренутно мирна, српска мањина на југу се сама организује, а северни део у четири српске заједнице. По његовим речима, иако је на територији јужне српске покрајине присутно и  500 аустријских војника, Аустрија не жели да се конфронтира са становништвом, већ јој је једини интерес да послује у региону.
Кристијан Кахрс ( Kristian Кахрс), норвешки новинар  и бивши НАТО официр стациониран на Косову, подсетио је да је Норвешка била неутрална до 1999. године и, како је, нажалост, ушла у рат у Југославији. Нажалост, јер у Норвешкој су, по сведочењу Кахрса, многи водећи  лидери, барем што се тиче рата на Косову, били  скептични. Кристијан Кахрс је признао да је напослетку схватио да као хришћанин мора да се извини, јер је био укључен у неправду према једном народу, српском народу.
Арно Гоуилон (Arnaud Gouillon) из француске хуманитарне organizacije  „Solidarité Kosovo“ мисли да је за Србе поново оживљена 1389. година. Организујући хуманитарну помоћ за Србе на Косову и Mетохији, имао је прилику да види како живи један народ окружен бодљикавим жицама, као што је то некад био гето. Гоуилон годинама осветљава истину о Косову, желећи да обавести француску  јавност о драми страдања српског народа.
Панел је био значајан и због тога што је одржан у аустријској престоници, у држави у којој живи око 300.000 Срба. Отуда су се у препуној дворани, уз изузетну медијску презентацију, о Косову и Метохији и о Србима могле чути само искрене и лепе речи. Посебно се инсистирало на томе да је Србија, као и Русија, део Европe, и да без Срба нема  стабилности  на Балкану.
Због познате ситуације око Тиролa Aустријанци  могу косовску  ситуацију да  веома добро разумеју и због њиховог проблема у вези са Тиролом. Потпуно свесни актуелне политичке ситуације и сличности Тирола са јужном српском покрајином, Аустријанци данас на отворени проблем Косова и Метохије гледају сасвим другим очима него пре десетак година. Наравно, медијско извештавање у овоме игра велику улогу. Ипак, медијска баријера зна да буде и уклоњена, како је то учињено и овом приликом.
Аустријанци су и те како свесни да је Видовдан, године 1389,  за Србе Дан жалости, да је Косово и Метохија било под окупацијом и у Првом и у Другом светском рату, да је 200.000 Срба протеранo са својих огњишта. Уосталом, у Аустрији постоји и Слободарска партија Аустрије, чији је председник  Х.К. Штрахе много учинио да се медијска слика о Србима битно измени на овом простору.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *