Kosovski sukob, rat i religija

Piše Zorica Zec

Na panel diskusiji „Kosovski sukob, rat i religija“, u Palati „Paifi“ (Pálffy) u Beču, čiji je moderator Konstantin Dobrilović, predsednik hrišćansko-liberalne platforme, javnost Austrije je ponovo upoznata  sa pravom prirodom sukoba na Kosovu i Metohiji

Tokom 20. veka Kosovo je od strane Albanaca majorizovano. Posebnom populacijskom politikom i velikim priraštajem  Albanci su Srbe porazili. („Mi smo Srbe u  krevetu porazili!“ – ovo je inače rečenica koja se i krajem dvadesetog, ali i početkom dvadeset prvog veka čuje u evropskim državama i isto je izgovaraju Turci koji brojnošću potpuno menjaju demografsku sliku Evrope). Sa bombardovanjem Srbije, mimo svakog prava i ljudske logike,  bilo je na stotine hiljada raseljenih. NATO bombardovanje  je bilo isključivo u korist albanske strane. Godine 2004. desio se antisrpski pogrom i sprovedeno je uništavanje  duhovnog nasleđa srpskog naroda na KiM. U 2008. godini, kada je proglašena nezavisnost Kosova, Albanci brutalno potiskuju preostali deo Srba koji postaju manjina, predstavljajući da je svaki deo zemlje albanski i da čak ne morate ni ime „Kosovo“ da upotrebljavate, jer se albanizacija podrazumeva.
Ovo je suština panel diskusije „Kosovski sukob, rat i religija“, koja je, zahvaljujući Konstantinu Dobriloviću, predsedniku hrišćansko-liberalne platforme, održana u Palati „Paifi“ (Pálffy) u Beču.
Prvi  učesnik neobično važnog dijaloga o Kosovu je bio pukovnik dr Andreas Stupka (Andreas Stupka), direktor Instituta za humanističke i društvene nauke „Akademije za nacionalnu odbranu“. Prema njegovim rečima, situacija na Kosovu je trenutno mirna, srpska manjina na jugu se sama organizuje, a severni deo u četiri srpske zajednice. Po njegovim rečima, iako je na teritoriji južne srpske pokrajine prisutno i  500 austrijskih vojnika, Austrija ne želi da se konfrontira sa stanovništvom, već joj je jedini interes da posluje u regionu.
Kristijan Kahrs ( Kristian Kahrs), norveški novinar  i bivši NATO oficir stacioniran na Kosovu, podsetio je da je Norveška bila neutralna do 1999. godine i, kako je, nažalost, ušla u rat u Jugoslaviji. Nažalost, jer u Norveškoj su, po svedočenju Kahrsa, mnogi vodeći  lideri, barem što se tiče rata na Kosovu, bili  skeptični. Kristijan Kahrs je priznao da je naposletku shvatio da kao hrišćanin mora da se izvini, jer je bio uključen u nepravdu prema jednom narodu, srpskom narodu.
Arno Gouilon (Arnaud Gouillon) iz francuske humanitarne organizacije  „Solidarité Kosovo“ misli da je za Srbe ponovo oživljena 1389. godina. Organizujući humanitarnu pomoć za Srbe na Kosovu i Metohiji, imao je priliku da vidi kako živi jedan narod okružen bodljikavim žicama, kao što je to nekad bio geto. Gouilon godinama osvetljava istinu o Kosovu, želeći da obavesti francusku  javnost o drami stradanja srpskog naroda.
Panel je bio značajan i zbog toga što je održan u austrijskoj prestonici, u državi u kojoj živi oko 300.000 Srba. Otuda su se u prepunoj dvorani, uz izuzetnu medijsku prezentaciju, o Kosovu i Metohiji i o Srbima mogle čuti samo iskrene i lepe reči. Posebno se insistiralo na tome da je Srbija, kao i Rusija, deo Evrope, i da bez Srba nema  stabilnosti  na Balkanu.
Zbog poznate situacije oko Tirola Austrijanci  mogu kosovsku  situaciju da  veoma dobro razumeju i zbog njihovog problema u vezi sa Tirolom. Potpuno svesni aktuelne političke situacije i sličnosti Tirola sa južnom srpskom pokrajinom, Austrijanci danas na otvoreni problem Kosova i Metohije gledaju sasvim drugim očima nego pre desetak godina. Naravno, medijsko izveštavanje u ovome igra veliku ulogu. Ipak, medijska barijera zna da bude i uklonjena, kako je to učinjeno i ovom prilikom.
Austrijanci su i te kako svesni da je Vidovdan, godine 1389,  za Srbe Dan žalosti, da je Kosovo i Metohija bilo pod okupacijom i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, da je 200.000 Srba proterano sa svojih ognjišta. Uostalom, u Austriji postoji i Slobodarska partija Austrije, čiji je predsednik  H.K. Štrahe mnogo učinio da se medijska slika o Srbima bitno izmeni na ovom prostoru.