Почетна / Свет / Антиевропски дух Будимпеште

Антиевропски дух Будимпеште

Пише Властимир Вујић

Да ли ће Мађарска због повреде европске регулативе бити предата Европском суду у Луксембургу?

 

Европска комисија, извршно тело Европске уније, покренула је 17. јануара 2012. године у Стразбуру прекршајни поступак против Мађарске због три закона који директно доводе у питање независност мађарске „Централне банке“, правосудног система и „Агенције за заштиту података“.
„Надали смо се да ће мађарска влада направити неопходне промене како би се обезбедило поштовање европског права. Међутим то се није догодило. Због тога смо одлучили да покренемо истрагу! Мађарска је једна од кључних чланица породице европских народа. Ми не желимо да остане било каква сенка сумње о томе да ли Мађарска поштује демократска начела и вредности“, рекао је после доношења одлуке председник седамнаесточлане ЕК Жозе Мануел Барозо.

НЕЉУДСКИ ИНСТИНКТ ПРЕЖИВЉАВАЊА

[restrictedarea]

Процедура санкционисања сада је на првом степену. Будимпешти је упућено „писмо упозорења“ и дат је рок од месец дана за исправку повреде европске регулативе. Ако не удовољи, Брисел ће послати друго писмо, а ако ни тада не задовољи, Европска комисија ће Мађарску предати Европском суду правде у Луксембургу, чија је одлука коначна. И не само то. Независно од ЕК, прети и Европски парламент. Позваће се на члан 7 Споразума из Мастрихта, који подразумева суспензију права гласања чланице због тешке повреде слова и духа Лисабонског уговора и Повеље основних права, а то су документа која су правни темељ Уније.
Али, да је Виктор Орбан „врло прагматичан и лукав“ и да има готово нељудски „инстинкт преживљавања“ на власти показала је дебата у Европском парламенту дан касније, 18. јануара (којој је присуствовао и дискутовао), када се расправљало о квалитету демократије у Мађарској, односу између владе и опозиције, државе и цивилног сектора, поштовању и примени реалних, а не декларативних слобода у пракси политичког и друштвеног живота земље чији је премијер.
Орбанову политику су у ЕП пре свих критиковали социјалисти, либерали и зелени. Аустријски социјалиста Ханс Свобода подвукао је „да је којим случајем Хрватска имала владу као што је Орбанова, никада не би испунила захтеве за улазак у Европску унију. Господине Орбан, хоћете ли се сада побринути да Мађарска испуни те критеријуме“.
Председавајући клуба посланика Зелених Данијел Кон Бендит такође је жестоко реаговао, додавши свим политичким одлукама мађарске владе префикс – анти. А у питању су Јевреји, Роми и националне мањине.
„Дух новог Основног закона је устав једне Мађарске из прошлости, од које страхују многи грађани. И то немађари! Узето им је право да се не плаше у сопственој земљи господине Орбан“!
И бивши белгијски министар спољних послова Луј Мишел упозорио је на „отрован мађарски национализам“, позвавши европске владе да „престану са тривијалним односом према тоталитаризму“ и експлицитно захтевајући од Мађарске да буде земља достојна чланства у ЕУ.
Мађарску је у расправи врло оштрим тоном критиковао и новоизабрани председник Европског парламента, социјалдемократа Мартин Шулц.
„Овај највиши дом мора да осигура да се у државама чланицама демократија основна права и слободе поштују и спроводе као нешто што се само по себи подразумева. А онај ко прекрши Повељу мора да рачуна и на нашу реакцију и санкцију. На то смо, као Парламент, обавезни. Мађарска не може једноставно да каже: ми имамо само унутрашњу политику! Не. Европска политика је такође и унутрашња политика државе чланице, а политика државе чланице је аутоматски део европске политике“, подвукао је Шулц.

КУПОВИНА ЕВРОПСКОГ ВРЕМЕНА
Виктор Орбан је на пленарној седници ЕП у Стразбуру атаке на политику његове владе, већ по устаљеној пракси, оквалификовао као нападе на Мађарску, нагласивши да је врло поносан на нови Устав своје земље који је ступио на снагу 1. јануара 2012, а од усвајања у априлу прошле године наишао на неодобравање у земљи и свету – јер је заменио комунистички Устав из 1949. године!? Мађарска је, по њему, обновљена и реорганизована у складу са европским принципима.
Дан после стразбуршке дебате на којој је Орбан Унији обећао кооперативност, истичући да је „моћ захтева победила аргументе“, на конференцији за новинаре у Будимпешти саопштио је да неће „журити са корекцијама спорних закона“. Двадесетог јануара потпуно је променио став. У интервјуу државном радију, истакао је, да ће без обзира на „политички споразум“ 24. јануара са Барозом, сачекати коначну одлуку Европског суда да види „колико ће он Мађарској дати за право“. Дакле, упркос договору, Орбан ће с предумишљајем игнорисати обећања дата Европској комисији о испуњењу обавеза из „два писма упозорења“. Зашто то ради? Претпоставка је да очекује да ће тражене промене, после правног поступка, бити знатно мање од оних које сада захтева Брисел.
„Будимпешта сада чека да Комисија каже: параграф тај и тај према нашем виђењу крши европски уговор. Тако се већ десило са Законом о медијима. Он је много критикован, а на крају је Комисија успела да нађе само три тачке које се косе са европским прописима. И те три тачке је Мађарска у року који је од Комисије добила и – модификовала“, каже политиколог Золтан Кишељи.
Упркос озбиљности ситуације, премијер Мађарске очигледно врло добро познаје логистику за овако лагодну „куповину европског времена“ којом, против свих – иде ка свом циљу! Орбан добро зна да нико са стране не може да руши легитимно изабраног шефа државе или владе (у ЕУ су тога толико свесни, да то неће ни покушати). Притисак из Брисела је усмерен на то да Виктор Орбан не нанесе системску штету у финансијама, али и да се коригује у својој политици (што он упорно показује да не жели, напротив). Оно на шта се у ЕУ заправо највише рачуна јесте то да је демократија у Мађарској довољно јака да сама изнесе ову ситуацију и да не дозволи даље демократско пропадање. А она је показала – да то није!
Опозиција у будимпештанском Парламенту је беспомоћна. Опозиција на улицама, иако све бројнија, још увек је слаба. Остале су једино европске институције које би требало да врше притисак у складу са важећим правним нормама. Уколико се мађарска влада провуче без последица, онда попис европских вредности није вредан ни папира на којем је написан.

_________________

Рат монетарној диктатури

Истог дана после донесене одлуке о покретању поступка против Будимпеште због Фидесових спорних закона, две хиљаде присталица ултрадесничарске странке Јобик (друге највеће опозиционе странке у Парламенту Мађарске) у престоници је одржало жестоке демонстрације против Европске уније! Демонстранти су позвали на иступање Мађарске из европског блока и појачали притисак на Орбанову владу да избегне сваку врсту договора о „зеленашком“ добијању средстава од ЕУ и „Међународног монетарног фонда“, јер је цена бриселске „уцењене солвентности“ – национално „бесцење“! „Унија је објавила рат Мађарској на веома груб и отворен начин, а од када смо ушли у њу готово никакве користи од ње нисмо имали“, рекао је Чанад Сегеди, члан Јобика и Европског парламента, у обраћању својим присталицама на митингу, док је посланик те странке у државном Парламенту Елед Новак током протеста испред канцеларије Европске комисије у Будимпешти – запалио заставу ЕУ!
Подршка влади стигла је и од Светског савеза Мађара који је 21. јануара канцеларији шефа државе Пала Шмита предао петицију у којој је од председника тражио да међународну јавност детаљно упозна са положајем нације и објасни да је Мађарска „објавила рат монетарној диктатури и банкарским кастама“. Истог дана, с циљем још једне подршке Орбану, одржан је „Мировни марш за Мађарску“ на којем се окупило неколико десетина хиљада Мађара (из земље и иностранства). Из региона највише их је било из Румуније и Србије. Иако је од војвођанских мађарских партија у Србији јавно једино ДСВМ Андраша Агоштона изразила солидарност са Орбановом владом, у будимпештанској „Поворци мира“ виђен је и врло велики број присталица СВМ-а Иштвана Пастора и Шандора Егерешија.

_________________

Преко двадесет хиљада људи протествовало је 22. јануара против ауторитаризма Виктора Орбана, пружајући подршку једином опозиционом етарском гласилу „Клуб радију“ којем је Медијски савет (састављен од људи из Орбановог Фидеса) одузео радну дозволу на фреквенцији 95,3 мегахерца, а није му дао ни привремену. Престаће, на основу одлуке Савета за медије (из децембра 2011. године) са званичним емитовањем емисија у Будимпешти од 1. марта, а лиценца је додељена потпуно непознатом гласилу „Ауто радио“, чији капитал износи свега 3.000 евра.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ima li Mađarska stvarno šanse da se izvuće ispod kanđi EU. Verujem da ima vrlo male ili nikakve. Doduše sve je moguće. Zamišljam scenario. Reciomo da svi građani do jednoga podupru svoju vladu da se isto izvede. Na scenu stupa bankarska odmazda, a naravno i ucjena blokadom i sankcijama ili s ćim sve ne. ali, ako bi se hipotetski pojavila dovoljno velika sila da stane na stranu “suverenosti“ Mađara i nihovim legitimnim zahtjevima, to bi po sadašnjoj stanju stvari automatski značilo svojevrsni napad na samu EU i njene institucije, i tko zna kako bi se onda sve dešavalo da ne kažem završilo. Jer očigledno nema drugih igrača koji to slobodno mogu reći ne EU. Jer sve ostalo je laž. E tu onda dolazimo do glavnog odgovora vremena zašto je zgaženo to isto pravo. Zgaženo je da se ovi drugi dok su u tranziciji nespremnosti ili slabosti nemogu isprećiti i stati u zaštitu, ili da se jednostavno ne dosete u ovom proteklom vremenu koje je neposredno iza nas od napada na Irak, raspada Jugoslavije, rušenja Gadafija, i još dalje sa tendencijom širenja istog scenarija od Haitija do Filipina i tko zna do kojih zemalja još sve ne, o svojoj misiji i ulozi i svojim mogućnostima aktivnog djelovanja u prevenciji i zaštiti od takvih nasrtaja, jer su prečutno prelazili preko svakog i onog elementarnog međunarodnog prava i dozvoljavali uspostavu korporativnog ili grupno dogovornog prava među pojedinim zemljama za nametanjem svojih normi i pravila, mimo stvarne volje i želja njenih građana, ne mješanjem u iste. Zato recimo da Kina stane u zaštitu Mađarske od osvete ili sankcija EU to bi se protumačilo kao vojna invazija. Jer se odavno uspostavio obrazac lažne pravičnosti određenih dobrih nacija u odnosu na pretnje onih kao lošijih nacija koje nemaju te navodno proverena ljudska prava, jer nisu ljubitelji istih. A ova prava se koriste da služe samo u interesne svrhe tako da mogu da koriste bogaćenju bogatih da postanu još bogatiji. Treba svijet iz temelja promjeniti i zaustaviti taj uništavajući stroj bogačenja kao sebi samom jedini cilj koji vodi u sigurnu izopačenost kao pojava prevlasti koja tehnološko podmuklo od javnosti sakriveno vrši uništavanje te naše planete i prava na elementarni život kao osnovu života i prirodne ravnoteže održivosti.




    0



    0
  2. Brale ala ga napisa(ili prepisa :).
    Potomci velikog Temudzina nisu nimalo naivni. Imali su zajednicko carstvo s germanima, dospjeli su i do do obala sjevernog okeana i tamo napravili drzavu za respekt/Finska. Medjutim ovaj put su se namjerili na jaceg i podmuklijeg protivnika. Vidjecemo sta vrijeme nosi, tipujem da gube ovu utakmicu jer su odavno u njoj i umorni su.
    Samo da im protivnicka strana ne ponudi tudje teritorije kao kompenzaciju za izgubljeni suverenitet.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *