Antievropski duh Budimpešte

Piše Vlastimir Vujić

Da li će Mađarska zbog povrede evropske regulative biti predata Evropskom sudu u Luksemburgu?

 

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je 17. januara 2012. godine u Strazburu prekršajni postupak protiv Mađarske zbog tri zakona koji direktno dovode u pitanje nezavisnost mađarske „Centralne banke“, pravosudnog sistema i „Agencije za zaštitu podataka“.
„Nadali smo se da će mađarska vlada napraviti neophodne promene kako bi se obezbedilo poštovanje evropskog prava. Međutim to se nije dogodilo. Zbog toga smo odlučili da pokrenemo istragu! Mađarska je jedna od ključnih članica porodice evropskih naroda. Mi ne želimo da ostane bilo kakva senka sumnje o tome da li Mađarska poštuje demokratska načela i vrednosti“, rekao je posle donošenja odluke predsednik sedamnaestočlane EK Žoze Manuel Barozo.

NELJUDSKI INSTINKT PREŽIVLJAVANJA

[restrictedarea]

Procedura sankcionisanja sada je na prvom stepenu. Budimpešti je upućeno „pismo upozorenja“ i dat je rok od mesec dana za ispravku povrede evropske regulative. Ako ne udovolji, Brisel će poslati drugo pismo, a ako ni tada ne zadovolji, Evropska komisija će Mađarsku predati Evropskom sudu pravde u Luksemburgu, čija je odluka konačna. I ne samo to. Nezavisno od EK, preti i Evropski parlament. Pozvaće se na član 7 Sporazuma iz Mastrihta, koji podrazumeva suspenziju prava glasanja članice zbog teške povrede slova i duha Lisabonskog ugovora i Povelje osnovnih prava, a to su dokumenta koja su pravni temelj Unije.
Ali, da je Viktor Orban „vrlo pragmatičan i lukav“ i da ima gotovo neljudski „instinkt preživljavanja“ na vlasti pokazala je debata u Evropskom parlamentu dan kasnije, 18. januara (kojoj je prisustvovao i diskutovao), kada se raspravljalo o kvalitetu demokratije u Mađarskoj, odnosu između vlade i opozicije, države i civilnog sektora, poštovanju i primeni realnih, a ne deklarativnih sloboda u praksi političkog i društvenog života zemlje čiji je premijer.
Orbanovu politiku su u EP pre svih kritikovali socijalisti, liberali i zeleni. Austrijski socijalista Hans Svoboda podvukao je „da je kojim slučajem Hrvatska imala vladu kao što je Orbanova, nikada ne bi ispunila zahteve za ulazak u Evropsku uniju. Gospodine Orban, hoćete li se sada pobrinuti da Mađarska ispuni te kriterijume“.
Predsedavajući kluba poslanika Zelenih Danijel Kon Bendit takođe je žestoko reagovao, dodavši svim političkim odlukama mađarske vlade prefiks – anti. A u pitanju su Jevreji, Romi i nacionalne manjine.
„Duh novog Osnovnog zakona je ustav jedne Mađarske iz prošlosti, od koje strahuju mnogi građani. I to nemađari! Uzeto im je pravo da se ne plaše u sopstvenoj zemlji gospodine Orban“!
I bivši belgijski ministar spoljnih poslova Luj Mišel upozorio je na „otrovan mađarski nacionalizam“, pozvavši evropske vlade da „prestanu sa trivijalnim odnosom prema totalitarizmu“ i eksplicitno zahtevajući od Mađarske da bude zemlja dostojna članstva u EU.
Mađarsku je u raspravi vrlo oštrim tonom kritikovao i novoizabrani predsednik Evropskog parlamenta, socijaldemokrata Martin Šulc.
„Ovaj najviši dom mora da osigura da se u državama članicama demokratija osnovna prava i slobode poštuju i sprovode kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. A onaj ko prekrši Povelju mora da računa i na našu reakciju i sankciju. Na to smo, kao Parlament, obavezni. Mađarska ne može jednostavno da kaže: mi imamo samo unutrašnju politiku! Ne. Evropska politika je takođe i unutrašnja politika države članice, a politika države članice je automatski deo evropske politike“, podvukao je Šulc.

KUPOVINA EVROPSKOG VREMENA
Viktor Orban je na plenarnoj sednici EP u Strazburu atake na politiku njegove vlade, već po ustaljenoj praksi, okvalifikovao kao napade na Mađarsku, naglasivši da je vrlo ponosan na novi Ustav svoje zemlje koji je stupio na snagu 1. januara 2012, a od usvajanja u aprilu prošle godine naišao na neodobravanje u zemlji i svetu – jer je zamenio komunistički Ustav iz 1949. godine!? Mađarska je, po njemu, obnovljena i reorganizovana u skladu sa evropskim principima.
Dan posle strazburške debate na kojoj je Orban Uniji obećao kooperativnost, ističući da je „moć zahteva pobedila argumente“, na konferenciji za novinare u Budimpešti saopštio je da neće „žuriti sa korekcijama spornih zakona“. Dvadesetog januara potpuno je promenio stav. U intervjuu državnom radiju, istakao je, da će bez obzira na „politički sporazum“ 24. januara sa Barozom, sačekati konačnu odluku Evropskog suda da vidi „koliko će on Mađarskoj dati za pravo“. Dakle, uprkos dogovoru, Orban će s predumišljajem ignorisati obećanja data Evropskoj komisiji o ispunjenju obaveza iz „dva pisma upozorenja“. Zašto to radi? Pretpostavka je da očekuje da će tražene promene, posle pravnog postupka, biti znatno manje od onih koje sada zahteva Brisel.
„Budimpešta sada čeka da Komisija kaže: paragraf taj i taj prema našem viđenju krši evropski ugovor. Tako se već desilo sa Zakonom o medijima. On je mnogo kritikovan, a na kraju je Komisija uspela da nađe samo tri tačke koje se kose sa evropskim propisima. I te tri tačke je Mađarska u roku koji je od Komisije dobila i – modifikovala“, kaže politikolog Zoltan Kišelji.
Uprkos ozbiljnosti situacije, premijer Mađarske očigledno vrlo dobro poznaje logistiku za ovako lagodnu „kupovinu evropskog vremena“ kojom, protiv svih – ide ka svom cilju! Orban dobro zna da niko sa strane ne može da ruši legitimno izabranog šefa države ili vlade (u EU su toga toliko svesni, da to neće ni pokušati). Pritisak iz Brisela je usmeren na to da Viktor Orban ne nanese sistemsku štetu u finansijama, ali i da se koriguje u svojoj politici (što on uporno pokazuje da ne želi, naprotiv). Ono na šta se u EU zapravo najviše računa jeste to da je demokratija u Mađarskoj dovoljno jaka da sama iznese ovu situaciju i da ne dozvoli dalje demokratsko propadanje. A ona je pokazala – da to nije!
Opozicija u budimpeštanskom Parlamentu je bespomoćna. Opozicija na ulicama, iako sve brojnija, još uvek je slaba. Ostale su jedino evropske institucije koje bi trebalo da vrše pritisak u skladu sa važećim pravnim normama. Ukoliko se mađarska vlada provuče bez posledica, onda popis evropskih vrednosti nije vredan ni papira na kojem je napisan.

_________________

Rat monetarnoj diktaturi

Istog dana posle donesene odluke o pokretanju postupka protiv Budimpešte zbog Fidesovih spornih zakona, dve hiljade pristalica ultradesničarske stranke Jobik (druge najveće opozicione stranke u Parlamentu Mađarske) u prestonici je održalo žestoke demonstracije protiv Evropske unije! Demonstranti su pozvali na istupanje Mađarske iz evropskog bloka i pojačali pritisak na Orbanovu vladu da izbegne svaku vrstu dogovora o „zelenaškom“ dobijanju sredstava od EU i „Međunarodnog monetarnog fonda“, jer je cena briselske „ucenjene solventnosti“ – nacionalno „bescenje“! „Unija je objavila rat Mađarskoj na veoma grub i otvoren način, a od kada smo ušli u nju gotovo nikakve koristi od nje nismo imali“, rekao je Čanad Segedi, član Jobika i Evropskog parlamenta, u obraćanju svojim pristalicama na mitingu, dok je poslanik te stranke u državnom Parlamentu Eled Novak tokom protesta ispred kancelarije Evropske komisije u Budimpešti – zapalio zastavu EU!
Podrška vladi stigla je i od Svetskog saveza Mađara koji je 21. januara kancelariji šefa države Pala Šmita predao peticiju u kojoj je od predsednika tražio da međunarodnu javnost detaljno upozna sa položajem nacije i objasni da je Mađarska „objavila rat monetarnoj diktaturi i bankarskim kastama“. Istog dana, s ciljem još jedne podrške Orbanu, održan je „Mirovni marš za Mađarsku“ na kojem se okupilo nekoliko desetina hiljada Mađara (iz zemlje i inostranstva). Iz regiona najviše ih je bilo iz Rumunije i Srbije. Iako je od vojvođanskih mađarskih partija u Srbiji javno jedino DSVM Andraša Agoštona izrazila solidarnost sa Orbanovom vladom, u budimpeštanskoj „Povorci mira“ viđen je i vrlo veliki broj pristalica SVM-a Ištvana Pastora i Šandora Egerešija.

_________________

Preko dvadeset hiljada ljudi protestvovalo je 22. januara protiv autoritarizma Viktora Orbana, pružajući podršku jedinom opozicionom etarskom glasilu „Klub radiju“ kojem je Medijski savet (sastavljen od ljudi iz Orbanovog Fidesa) oduzeo radnu dozvolu na frekvenciji 95,3 megaherca, a nije mu dao ni privremenu. Prestaće, na osnovu odluke Saveta za medije (iz decembra 2011. godine) sa zvaničnim emitovanjem emisija u Budimpešti od 1. marta, a licenca je dodeljena potpuno nepoznatom glasilu „Auto radio“, čiji kapital iznosi svega 3.000 evra.

[/restrictedarea]