Почетна / Друштво / Тадићев PREOKRET!

Тадићев PREOKRET!

Пише Никола Врзић

Хоће ли убрзана издаја Србије и косовских Срба Борису Тадићу бити довољна да би му Европска унија следеће недеље дала статус кандидата? Статус који ће „тешко имати непосредан уплив за грађане“, како је отворено признао ЕУ комесар за проширење Штефан Филе

Ерхард Древс, немачки војник, командант КФОР-а, осетио је већу емпатију са Србима на барикадама севера Косова него Борис Тадић, психолог, председник Србије. „Ја не гледам на реакцију становништва као на побуну, већ више као на неку врсту генералног штрајка, као револт становништва каквог је већ било у политички развијенијим државама Средње Европе“, рекао је генерал Древс. Док је насупрот Древсу, председник Тадић Србе који истрајавају на барикадама назвао екстремистима, и затражио од њих да те барикаде уклоне. И сви они гумени меци, шок-бомбе и сузавац којима су Древсови војници, упркос генераловој емпатији, засули Србе у Јагњеници у понедељак и уторак, нису им нанели толико бола, суза и штете колико Јудин пољубац председника Србије. Не зато што су се Срби ичему добром надали од свог председника, већ зато што је својим позивом на уклањање барикада, пољупцем достојним Јуде Искариотског, Борис Тадић својим наоружаним западним пријатељима показао да је косовске Србе оставио њима на милост и немилост. И никакво чудо, онда, што је адмирал Семјуел Локлир, командант Здружених снага НАТО-а у Напуљу, рекао да „јако подржава коментар ситуације који је дао председник Тадић“. Но председнику је Србије, за одлуку Европске уније о српској кандидатури – одлуку која никоме осим Тадићу и тадићевцима неће значити баш ништа – потребно још овакве, јаке подршке. Јер, открио је Вук Јеремић после разговора с британским званичницима овог понедељка, „о стицању кандидата Србије у овом тренутку не постоји неопходни консензус у оквиру ЕУ“.

УБРЗАНА ИЗДАЈА
Како ће Тадићеви западни пријатељи своју одлуку мерити степеном његове издаје Србије, српског устава и народа, а времена је до мерења и одлуке све мање (истиче већ у понедељак, 5. децембра), Тадић је издају кренуо да убрзава; министри у Влади Србије су кришом, на телефонској седници, да не морају да се погледају у очи, усвојили Уредбу о оснивању Канцеларије за стручне и оперативне послове у преговарачком процесу; Канцеларија је, чланом 2, ове уредбе, овлашћена на „спровођење постигнутих договора у процесу дијалога и преговора“, што би могло да значи да ће тајни бриселски договори Борка Стефановића бити примењивани не само без одобрења Скупштине Србије, уредбама владе попут оне о предаји копија матичних књига Приштини, већ и без одобрења саме Владе Србије, директним деловањем Канцеларије.
И још нешто грозно: питање је да ли је, уопште, и одржана телефонска седница Владе Србије на којој је донета ова уредба. Јер, вицепремијер Божидар Ђелић је новинарима у Бриселу, у среду 30. новембра, рекао: „Влада Србије формираће данас, посебном уредбом, канцеларију за преговоре са Приштином, која ће обезбедити нужну координацију у наступу и у примени договореног“. А на званичном Интернет сајту Владе Србије стоји да је 553. седница Владе Србије, на којој је донета Уредба о оснивању Канцеларије за стручне и оперативне послове у преговарачком процесу, већ одржана; одржана дан раније, у уторак 29. новембра 2011. године. Исти датум стоји и испод текста уредбе, а изнад потписа премијера Мирка Цветковића и генералног секретара владе Тамаре Стојчевић. Мирко Цветковић и Тамара Стојчевић, која „оверава тачност преписа“, мораће да одговарају због овог фалсификовања државе Србије. Или да посведоче ко их је на то наговорио.
Истовремено, да докрајчи предају Србије за кандидатуру, у Брисел је послат Борко Стефановић, да тамо направи и неке нове договоре, о учешћу независног Косова у међународним организацијама и о заједничком управљању границама таквог Косова. Договор којем је прави циљ, како ћемо видети, да помогне Косову у процесу визне либерализације са ЕУ…
Борис Тадић је, рекосмо, у уторак Србима поручио да их је отписао: „Политичке представнике Срба позивам да учине све да уклоне барикаде, јер угрожавају живот грађана, а не обезбеђују да се одбрани ни један једини национални интерес. Напротив, доводе нас у ситуацију да изгубимо сваку могућност да бранимо основне националне интересе и на северу Косова и у међународној арени (…) Барикаде не доприносе одбрани српских националних интереса на Косову и Метохији. Оне их, напротив, угрожавају“.
Како то, председниче Тадићу? Барикадама је спречено да Јариње и Брњак постану гранични прелази између Србије и Косова, спречено је укидање државе Србије на Косову, државе која је у Лепосавићу, Зубином Потоку, Звечану и Митровици и после проглашења независности Косова функционисала као и у Вршцу, Лозници или Горњем Милановцу. Уклањање барикада значило би отварање пута ЕУЛЕКС-у и цариницима Хашима Тачија, и означило би уклањање државе Србије из четири северне косовске општине. Па зар је то противно српским националним интересима? Док, насупрот томе, следећи Тадићеву логику, треба да поверујемо да раздвајање Срба са севера Косова од Срба из централне Србије представља српски национални интерес? Зашто ли се, онда, ујединише Немци из Источне и Западне Немачке…
У сваком случају, Срби су Борису Тадићу одговорили као што су одговорили и Хашиму Тачију, НАТО-у и Европској унији. Армирали су барикаду код Дудиног крша.

БАРИКАДЕ ЗА КАНДИДАТУРУ

[restrictedarea]

Но, наравно да председник не говори истину. Не угрожавају барикаде српске националне интересе, већ Тадићеву ЕУ кандидатуру. (Да је реч о Тадићевој, а не о кандидатури Србије, обавестио нас је лично Штефан Филе, ЕУ комесар за проширење. Питали су га „шта би за Србију значило да добије статус кандидата у практичном смислу“. Комесар је одговорио неочекивано искрено: „Мада постоје, иако ограничене, техничке и финансијске импликације, то ће тешко имати непосредан уплив за грађане. Мислим да је то поштено да се каже. Статус кандидата за чланство има превасходно политички значај“).
Уклони српске барикаде или ништа од твоје кандидатуре, отворено је Тадићу поручио и Томас де Мазијер, Немац, њихов министар одбране. Захтевам, рекао је, да Београд искористи свој утицај на Србе на северу Косова да „прекину насилне протесте“, и упозорио да ће „изостанак тог потеза утицати на кандидатуру Србије за чланство у ЕУ. Уверен сам да је утицај Београда јак и требало би да се искористи снажније да се постигне мир. Захтевам то од Владе Србије. Влада Србије жели статус кандидата за чланство у ЕУ. У овом тренутку, сваки дан води Србију све даље од позитивне одлуке за то“.
Ова је порука, пре него што је у среду изговорена јавно, Тадићу уручена и директно. Па је због тога, у уторак, српски председник Србе оптужио да му раде о кандидатури, као о глави, тиме што су се у Јагњеници, дан раније, дрзнули да својим телима препрече пут немачким и аустријским гуменим мецима и шок-бомбама: „Због јучерашњих догађаја, Србија је данас даље од добијања статуса кандидата него прекјуче“. На немачке и аустријске метке Србија је некада одговарала другачије, али тада је на месту Мирка Цветковића имала другог Зајечарца, Николу Пашића, а уместо Бориса Тадића старог краља Петра, Ослободиоца… Пошто тада, те 1914, 1915, 1916… није могао да на Церу, Колубари и Кајмакчалану спречи нецивилизовани, неевропски одговор Србије на немачко-аустроугарске куршуме, Тадић је решио да сада исправи ту историјску грешку: „Они ову ситуацију не би требало да тумаче као националну борбу на живот и смрт, и да виде себе у улози националних хероја, већ морају да покажу одговорност“. А Србима, који тврдоглаво и упорно на барикадама траже да остану грађани Србије, макар колико су били и током минулих 12 година, председник је поручио да користи од барикада, које ће му омести ЕУ кандидатуру, могу да имају само криминалци и екстремисти.
Ух, неугодне ли подударности. „У последњих 12 година тамо (на северу Косова) није било реда и закона, није било демократије. Људи су тамо били таоци 200 до 300 појединаца који су се обогатили кријумчарењем и илегалном трговином, и сада је време да се те илегалне структуре суоче са правдом. Барикаде не могу да се повезују са грађанима српске националности, већ представљају средство појединаца да се очува статус кво. Због тога је веома важно да се Београд дистанцира од илегалних структура“. Ово је, у понедељак, изјавио Хашим Тачи, премијер независног Косова. Председник Србије у уторак је поступио како му је речено.
И тиме је начинио отворени преокрет. Преокрет у односу на оно што је говорио пре само месец дана, крајем октобра, када је председницима четири северне општине поручио (пренео је медијима Борко Стефановић): „Барикаде, све док је на њима мир, легитимно су средство отпора“. Мир на барикадама, као што је добро документовано, у Јагњеници нису нарушили Срби већ КФОР који је, иако има слободу кретања коју је и захтевао, из чиста мира у понедељак ујутру булдожерима, сузавцем и бомбама насрнуо на барикаду (па у уторак и на новинаре, баш зато што су претходног дана тако добро документовали ко је започео сукоб), као што је у глуво доба ноћи прошлог четвртка покушао и на Дудином кршу, па се неславно провео…

ПРЕОКРЕТ КА ВУКУ И ЧЕДИ
А захтевом за уклањањем барикада начинио је Тадић преокрет, што је још страшније, ка PREOKRETU! Чедомира Јовановића и Вука Драшковића. Тврдили смо да је и досад Тадић спроводио политику Чедомира Јовановића, Вука Драшковића и њихових инспиратора у том заједничком злочиначком подухвату против Србије и њеног устава, спроводио је само мало тише, подмуклије, али председник је у уторак искорачио из тихе подмуклости. И закорачио у отворену предају Срба Хашиму Тачију, велетрговцу њиховим органима.
Тадићев PREOKRET! не своди се, међутим, само на позив за уклањање барикада на северу Косова. Он је, изгледа, још обухватнији. „Београд треба без оклевања да прихвати нестатусни део Ахтисаријевог плана који српском народу на Косову обезбеђује значајну аутономију и европске гаранције за њихову заштиту“, изјавио је Вук Драшковић за „Вечерње новости“ од 15. септембра. А Тадићев гласноговорник Борко Стефановић, на питање „Блица“ „да ли држава размишља о прихватању Ахтисаријевог плана“, ове среде изјављује: „Апсолутно не, ако се понуди у целини. Тај план је одбијен јер, иако има позитивних елемената, подразумева независност Косова“. Акценат је, наравно, на оном „ако се понуди у целини“ и у „неким позитивним елементима“, и стрпимо се још само мало, па ће се Стефановић или сам Тадић, по угледу на Драшковића и Јовановића, и отворено заузети за прихватање нестатусног дела Ахтисаријевог плана, уз образложење да ће у супротном и Срби са севера Косова доживети „Олују“…
Уосталом, да је преокрет Тадићеве косовске политике потпун, показује и сама чињеница да је ове среде Борко Стефановић отпутовао у Брисел на наставак преговора с Едитом Тахири. Колико 27. септембра, подсећамо, када је КФОР на сличан начин напао Србе на Јарињу, бриселски преговори били су отказани, а Борко Стефановић је образложио: „Мислим да у овој ситуацији апсолутно није реално да се прича о електричној енергији, ‘Телекому’ и регионалним иницијативама док неко врши насиље над ненаоружаним грађанима“.
Тада су, подсећамо и на то, Чедомир Јовановић и Вук Драшковић окривили Србе да су на Јарињу напали КФОР. Од тог, 27. септембра су, међутим, и за Стефановића и за његовог шефа ненаоружани грађани постали екстремисти који „пуцњавом и паљењем камиона сасвим сигурно руше међународни кредибилитет“, док њихове барикаде „додатно провоцирају акције КФОР-а“ (Б. Тадић), због чега је Стефановић мирна срца и могао ове среде да отпутује у Брисел. Баш како му је, у понедељак, и наложио Чедомир Јовановић: „Насиље на северу Косова, које животно угрожава и Србе и међународне трупе, може да се оконча само хитним дијалогом“.

ОСВЕТА У ЈАГЊЕНИЦИ
Због чега је, уопште, у понедељак КФОР напао Србе на барикади у Јагњеници, па је крај дана, с тежим и лакшим повредама, дочекало око стотину наших сународника и тридесетак немачких и аустријских КФОР-оваца? Питање је утолико оправданије што је прошле недеље главнокомандујући КФОР-а Ерхард Древс јавно обећао да неће бити уклањања барикада: „Знам само једно: војска је тешко у стању – КФОР нема ни намеру – да насилно уклони барикаде. Разлог за то јесте у чињеници да је воља народа да пружи отпор толико јака, подржавају је криминалне мреже и влада у Београду, тако да ми полазимо од тога да ако се уклони једна барикада – средства за то имамо – у најмању руку истом брзином ће настати нове. То тренутно не бисмо могли да спречимо (…) До ескалације би могло да дође као последица већег избијања насиља. То се, свакако, неће десити несразмерним поступањем КФОР-а (…) Ја немам забрану деловања када је реч о уклањању барикада које су бројне. Али уклањање барикада без тактичког циља не доводи ни до чега, пошто је брзина постављања нових барикада бар исто онаква као и брзина којом КФОР може да уклони барикаде“. Само неколико дана после Древсових обећања, међутим, дневник „Блиц“ (у немачком је сувласништву) доноси информацију да је „командни ланац КФОР-а почео да се раслојава јер више нема јединственог става о операцијама које треба предузети на барикадама“, уз тврдњу да се на Древса „врши притисак преко америчког генерал-мајора Рекса А. Сплитлера да се на барикаде пошаље специјална јединица која би их разбила“. Сплитлер је, навео је „Блицов“ неименовани извор из КФОР-а, „у комуникацији са америчком администрацијом“, а „јавна тајна“ је и да притисак на КФОР да разбије барикаде долази из Вашингтона и Приштине.
Појавиле су се и тврдње да је акција КФОР-а у Јагњеници уследила у знак освете због пребијања португалских и мађарских КФОР-оваца на барикади у Дудином кршу, када су покушали да је сруше у ноћи између среде и четвртка прошле недеље. Међутим, избор стратешки важне раскрснице у Јагњеници за напад на Србе (Зубин Поток одсеца се од осталих општина северног Косова), као и опсег логистичких припрема за акцију КФОР-а (ометани су сигнали српских оператера мобилне телефоније, као и интернет везе) и дозвола за употребу смртоносног оружја, сведоче да је план био злокобнији од пуке освете за батине у Дудином кршу. Да је план да се српски отпор скрши, без обзира на цену, и да се то учини што пре; зато што би Американци једном засвагда да заврше с косовским проблемом, зато што би да коначно спроведу одлуку о смањењу броја војника КФОР-а, што не могу док сукоб на северу још траје, зато што је сада најбољи моменат јер Тадић чека ЕУ кандидатуру, па је још подложнији њиховим притисцима него иначе, а и ко зна шта ће сутра остати од ЕУ и те шаргарепице за Тадићеву власт…

БРИСЕЛСКИ ДИЈАЛОГ ЗА КОСОВО
Да се са коначним решењем за Косово заиста жури, и да се због тога толико инсистира на рушењу српских барикада и наставку бриселског дијалога, али и о правим циљевима дијалога, посведочио је у Вашингтону, у „Центру за стратешке и међународне студије“, Мирослав Лајчак, извршни директор Одељења за Европу и Централну Азију у Спољнополитичкој служби ЕУ. Објаснио је да  циљ преговора Београда и Приштине и није да Србија добије статус кандидата за ЕУ, већ да је то само изговор за српску предају Косова и постизање јединства у ЕУ о независности Косова: „Тај дијалог је важан да би се спречило настајање потенцијално замрзнутог конфликта у региону, пре свега на северном Косову, што је неприхватљиво; дијалог је такође важан за то да се стратегија проширења одржава живом и опипљивом за обе стране, да се помогне да Косово заједно са остатком региона оствари европску интеграцију, да се изнова нагласи европска подршка принципу територијалног интегритета (…) Рекао сам да је реалност то да нису све земље ЕУ признале Косово. То не олакшава живот Европске уније, али ако желите да чујете моје лично мишљење, онда ћу вам казати да је то један од разлога због којих оволико верујем у дијалог и охрабрујем обе стране да учествују у њему. Наиме, ако желите да земље које нису признале Косово ту своју политику преиспитају, морате им дати разлог за то. Националне позиције држава темеље се на резолуцијама њихових скупштина. А не можете се тек тако појавити у Скупштини и рећи да сад треба нешто да се преиспита. У Скупштину можете доћи само да кажете да се ситуација на терену променила, да је реалност сада другачија. Они сада разговарају једни са другима, прихватају исправе, слободно се крећу, подржавају једни друге на регионалним форумима, што значи да постоји нова ситуација у поређењу са ситуацијом која је постојала раније, када је била донета одлука Националне скупштине. То значи да је сада можда наступио тренутак да ми преиспитамо своју позицију“.
За потребе конференције под називом „Нови трансатлантски приступ Западном Балкану“, на којој је Лајчак изговорио мисли које смо цитирали, утицајни амерички „Центар за стратешке и међународне студије“ израдио је и извештај који садржи препоруке Вашингтону и Бриселу о даљој политици према Србији и Косову. Сагласје са Лајчаком је велико, али иде и у детаље.
Из пера Јануша Бугајског (творца термина „Косовар“, а потом и „Војвођанин“, у смислу „мултиетничког регионалног идентитета“, који се „посебно односи на грађане који свој регионални идентитет сматрају историјски утемељеним, за које је он извор личног поноса и савремених различитости, и који траже мере политичке аутономије у којима би њихови специфични интереси могли бити исказани и остварени“, како је својевремено објаснио), тако, изашли су савети Вашингтону и Бриселу, савети који разоткривају нашу садашњост и наговештавају још мање веселу будућност: „Разговори Београда и Приштине могу да постану механизам и катализатор за постепено укључивање северног Косова у државне институције и интеграцију северних општина (…) И САД и ЕУ морају да се фокусирају на поновно успостављање територијалног интегритета Косова, јер би подељено Косово остало узрок сукоба између Београда и Приштине, и извор нестабилности у годинама које долазе (…) Демаркација границе са Србијом је политичко питање које може да буде решено у билатералним разговорима. Изостанак преговора о овом питању вероватно ће наставити да изазива инциденте, попут оних у јулу и септембру (…) Треба хитно приступити демаркацији границе, будући да су интегрисано управљање и обезбеђивање граница услови које Косово мора да испуни како би било укључено у процес визне либерализације са ЕУ (…) Треба спровести усаглашену кампању за повећање броја међународних признања Косова, почевши од пет преосталих чланица ЕУ: овај приступ мора посебно да се усмери на пет чланица ЕУ које нису признале Косово (Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка и Кипар). У супротном, ове земље могле би да блокирају неке од исхода дијалога Србије и Косова или би онемогућиле ЕУ да проговори јединственим гласом и да подржи одлуке свог главног посредника. Јединственија ЕУ била би у прилици и да пошаље снажан сигнал Русији, а УН би могле да охрабре и друге државе да признају Косово“. (Још један утицајни вашингтонски инсајдер, Данијел Сервер, ових дана се на свом блогу дотиче Косова, Русије и УН-а: „Потпуно прихватам да Београд никад неће билатерално признати Косово – тамошњи политичари толико пута су то поновили да не могу назад. Срећом, и не морају. Они само треба да затраже од Русије да престане да блокира чланство Косова у УН, које захтева позитивну препоруку Савета безбедности УН“). И најзад, препоручује Бугајски, ЕУ треба да понуди Косову Споразум о стабилизацији и придруживању, и „мапу пута“ за стицање статуса кандидата…
И док чекамо европску перспективу Косова, заглављени у сопственој перспективи због које Србија постаје све мања, у среду увече, док завршавамо ово издање „Печата“, из Брисела стиже вест да су после 12 сати разговора Борко Стефановић и Едита Тахири „приближили ставове о административним прелазима“, али „нису дошли до конкретног договора“. Србија је како јавља немачка новинска агенција ДПА „изложена притиску Брисела да постигне споразум, како би могла да се приближи чланству у Европској унији“. Изгледа да је од Борка Стефановића тражено нешто што чак ни он не може тако лако да прихвати. Али њихови разговори о нама, најављено је, биће настављени…

_______

Барикада

На барикади храбро вијори се барјак
И тиња ватра к’о срца славних јунака
Стражари части, по зими, у магли,
Гледају у цеви дрских дошљака.

Свакога трена кренуће напад
Оклопник црни хита да брану ову скрши
Да косовску зору утопи у мраку,
Постави свој камен тамо где нашу славу згуши.

Иза жице ће демон разоткрити лице,
Ал’ се стражар од огњишта никуд неће маћи
Он зна да је овде, где треба да буде
А с’ друге су стране само моћни каравани.

Остављен на бедему, далеко од куле,
Без вести од гласника
И песме коњице што ужурбано стиже
Тело је његово сад једини ратник,
Старице и мајке… сви су ту да бране!

У гранитну линију једна душа ће да стане
Проћи туда неће ни Хуни, ни Авари,
Ни Германи силни што нас опет ударише,
Нико неће проћи да нам родно село спали.
Нико неће проћи! Нико неће проћи!

Злотвори тад кренуше из отровног дима,
Изникоше к’о кртице из сумпорних јама
Фијучу рафали, лете јастребови
По српскоме небу, изнад јуначких глава.

Ал’ још увек стоје ови наши Термопили,
топом Лазареву крв неће спрати с’ барикада
На Бањској грме звона много јаче од плотуна
Истина је наша браћо – војска од свих јача!
Истина је оклоп браћо, мачеви су правда!

Велеградски робе, ти што о свему лако судиш,
Трујеш и мрзиш, да по дану лакше спаваш,
И ти си исто створен од вреле крви ове,
И твоја је соба сада ова барикада!
И деца су твоја сада ова барикада!
И име је твоје сада ова барикада!
Србија је цела сада ова барикада!

Феђа Димовић, „Београдски синдикат“
[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Od petog Oktobra mic po mic vlade Srbije neka više neka manje
    dogurale su do ovog bez izlaznog stanja, a to je gubljenje stope
    na kojoj smo rođeni.Za ovo stanje sve srpske institucije snosiće
    odgovornost.Desetine hiljada Srba je na barikadama aBeograd u
    kafićima bistri svetsku politiku zaliv sa rujnim vinom uvezenim
    iz tuđeg podruma.Ova ujdurma preokreta mora biti zaustaljena
    novim ustankom sada umesto Orašca na obalama IBRA daj Bože!!!




    0



    0
  2. Рођен сам у Србији, у ткз. „покрајини Војводини“.Не бих се сложио са вама да је ово Тадићев Преокрет.Наш Народ каже „какав народ-таква му и Власт“.Да данас изађете на улице Београда,Новог Сада,Суботице,Ниша,Крушевца…и да упитате људе о проблемима на Косову,велика већина ће вам сасвим мирно одговорити да смо Косово изгубили,да МОРАМО да идемо даље и да је то РЕАЛНОСТ…О нашим људима,женама,деци и старијим грађанима вам нико неће проговорити ни слова.Колико год да осећао одбојност према политици рецимо једне Велике Британије,њихови грађани,када су били нападнути од стране фашистичке Немачке-нису признавали такву РЕАЛНОСТ.Черчил је више пута поновио-„НИКАДА се не предати,НИКАДА“.Да је српски народ признавао РЕАЛНОСТ једне Отоманске Империје,или Аустро-Угарске,никада не би смо имали Карађорђа,Војводу Мишића…а изнад свега,никада РЕАЛНОСТ Слободе,Независности,Државности,права на језик,традицију…Данас признајемо РЕАЛНОСТ Тадићеве политике само због чињенице да нам неко обећава пуне стомаке.Без икаквих гаранција за то.Није Борис Тадић отписао Србе на Косову.Отписао их је српски народ.Да није тако,Тадић би одавно седео у некој затворској ћелији и чекао суђење због кршења Устава Србије.
    Када једна нација,скупи 100 000 људи да дочека своје спортисте,који то свакако заслужују,а није у стању да скупи бар исти број људи који би бар гласом (не оружијем) стали у одбрану њеног суверенитета-она не заслужује да постоји.Срби постоје само на барикадама Косова и Метохије.То је РЕАЛНОСТ.
    Нека их Бог чува.




    0



    0
  3. Нација може да преживи будалу, па и оне амбициозне. Али, издају изнутра, никако. Непријатељ пред вратима, мање је страшан, јер је познат и он носи своју заставу отворену. Док се издајник креће слободно, међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак и у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак… и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцима сваког човека. Издајник разара душу нације; подривајући темеље града; он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне. Мање би требало да се плашимо убице. Издајник је куга!




    0



    0
  4. Gospodine Radovane , komentar je odlican i odslikava stvarno stanje u Srbiji i srpskom narodu . Samo da dodam kakav narod , takovu i vlast zasluzuje . Jedini pravi i istinski Srbi su sto svojim zivotima brane svoja vekovna ognjista , goloruki protiv neprijatelja naoruzanog do zuba , neprijatelja koji je dobio od danasnje vlasti u Srbiji citaj koalicija ZES ili sada njihovog novoga izdajnickog naziv preokret , pravo da udara na goloruki srpski narod. Dobili su tapiju od koal. ZES-a da odcepe kolevku srpskog naroda samo radi toga sto EU i nato nemaju alternativu . Sramota!




    0



    0
  5. Nazalost to nije sve-Ova drzava je uvela jos jednu svoju podlost: SRBIMA KOJI SU ZARAD SVOJE BEZBEDNOSTI BILI PRIMORANI DA TOKOM PREREGISTRACIJE SVOJIH VOZILA NA KS TABLICE PREDAJU STARE TABLICE SA OZNAKAMA GRADOVA NA KOSOVU I METOHIJI NE DOZVOLJAVA PRODUZETAK REGISTRACIJE NA NOVE TABLICE SA OZNAKAMA GRADOVA SA KOSOVA I METOHIJE.
    Neznam dali je to slucajno ili ne ?




    0



    0

Оставите одговор на Zile Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *