Почетна / Свет / Казахстан: Нови офарбани рат

Казахстан: Нови офарбани рат

Пише Зоран Милошевић

Једна од донедавно најмирнијих и најбезбеднијих држава Централне Азије, 16. децембра 2011, суочила се са оружаним терористичким подземљем управо на дан када држава слави Дан независности. Да ли је на помолу нова „обојена револуција“?

 

У Казахстану, у граду Жанаозене, 16. децембра дошло је до масовних нереда и борби са полицијом и војском. О догађају представници државних органа и опозиције имају различите ставове. Према саопштењу генералног тужиоца Казахстана „група хулигана која је пре три месеца хапшена због сукоба са нафташима, напала је на Централном тргу Жанаозенеа мирне грађане који су се окупили да славе Дан независности Казахстана“. Према саопштењу представника нафташа сукоб су испровоцирали снаге реда који су покушали да растерају митинг на градском тргу. У току сукоба дошло је до погибије, према различитим изворима, између 10 и 70 људи, док је више од 500 људи рањено. Запаљена је зграда у којој је било седиште градоначелника, објекат нафтне компаније „Озенмунајгас“, хотел, неколико аутомобила и опљачкани су банкомати. До пада мрака, споменутог 16. децембра, цео град су запосели бунтовници, па је интервенисала специјална јединица са оклопним возилима. Солидарност са становништвом града изразиле су националистичке, патриотске и социјалистичке опозиционе партије.
Организација нереда покушана је и у граду Актау на западу Казахстана, одмах после догађаја у Жанаозену, али су градоначелник, тужилац и начелник полиције успели да смире људе и убеде их да одустану од нереда.

ВОЈНИЦИ КАЛИФАТА
Протестима у Жанаозену претходило је неколико терористичких напада у другим градовима Казахстана. У пролеће 2011. године, у центру Алма Ате догодио се сукоб групе исламиста са полицијом и том приликом је рањено 11 полицајаца, док су двојица терориста убијени, а двојица рањена и ухапшена. Затим, 17. маја 2011. године, самоубица (шехид) Рахимжан Макатов ударио је возилом у зграду Комитета националне безбедности града Актоба (бивши Актубинск). Седам дана касније је опет нападнута зграда Комитета националне безбедности у Астани, при чему су погинула три човека. Првог јула у Актјубинској области догодио се „десетодневни рат“ у селима Шубарши и Кенкијак, о чему су извештавале све важније ТВ станице и агенције. Повод је био хапшење Талгата Шаканова, припадника „чистог ислама“, при чему је локална заједница салафита (радикални исламисти, настали у Саудијској Арабији, који се залажу за убијање свих неверника) напала полицијску станицу и зверски побила све полицајце наочиглед свих сељана. Тада је већина салафита побијена, а преживели су осуђени на дугогодишње затворске казне. Одговорност за ове догађаје преузела је исламистичка организација „Војници калифата“, који су, поред тога, запретили властима да ће наставити борбу све док се не измени нови Закон о верама којим се забрањује молитва (намаз) у државним установама. Почетком новембра 2011. године Тужилаштво Казахстана признало је да постоје „Војници калифата“, што је значајно, јер су до тада власти негирале упозорења стручњака да у земљи постоје исламски екстремисти. „Војници калифата“ су се организовали под утицајем идеја Саида Бурјатског, идеолога севернокавкаских терориста, кога су ликвидирале руске специјалне јединице у марту 2010. године
„Војници калифата“ су се, иначе, формирали под утицајем вехабизма. Ову организацију поставили су држављани Казахстана Ренат Хабибули, Оринбасар Унасов и Дамир Набијев са циљем „вођења џихада на територији Казахстана“. Већина њених припадника стекла је борбено искуство у Авганистану. У новембру 2011. године, у граду Таразе један од припадника „Војника калифата“, тридесетчетворогодишњи незапослени Максат Каријев је убио двојицу припадника Комитета националне безбедности (који су га пратили), затим је ушао у продавницу оружја, убио чувара и случајног пролазника. Затим је отишао кући, узео ручни бацач РПГ – 26, отишао до обласног Комитета националне безбедности и почео да пуца по њему. Том приликом је ранио два полицајца и неколико убио, а потом извршио самоубиство активирањем експлозива. Резултат терористичког акта је седморо убијених људи.
Почетком децембра изведена је опсежна полицијска операција неутрализација терористичке групе у Алма Атинској области Казахстана. Група терориста је блокирана у кући села Баралдај. Том приликом убијени су сви припадници терористичке групе (пет бораца), али су погинула и два припадника специјалне јединице „Аристан“ Комитета националне безбедности. Група је пре тога, 8. новембра, убила два сарадника полиције у Алма Ати. Руководилац групе био је Агжан Хасен.

ВИТЕЗОВИ ИСЛАМА

[restrictedarea]

Тренутно се, према подацима власти, у Казахстану налазе два центра терориста – западни и јужни Казахстан. Север и североисток државе у којем живе Руси је за сада миран. Тероризам и екстремне идеологије се у Казахстан шире из северног Кавказа, где борба са њима траје већ дуже време. Поред „Војника калифата“ у Казахстану делује још једна исламистичко-терористичка група „Витезови ислама“.
Казахстански Институт за политичка истраживања спровео је истраживање и установио да 58,1 одсто испитаника сматра да ће се терористички акти поновити, док се 46,5 плаши за живот својих рођака и пријатеља. Коме, дакле, треба дестабилизација Казахстана?
Чињеница је да се Казахстан налази у окружењу држава које већ одавно имају проблема са исламским тероризмом (Русија, Кина, Узбекистан и Киргизија), међутим аналитичари сматрају да је активизација исламиста у Казахстану последица политике актуелне владе – улазак у Царински савез са Русијом и Белорусијом, потом и Евроазијски савез, па би тероризмом требало да се дестабилизује Русија и сломи њена воља за интеграцијама на Евроазијском простору. Такође, активност исламиста се тумачи и одржавањем предизборне кампање (сами избори су заказани за јануар 2012), а потом треба да се бира и нови председник државе. (Интересантно је да према испитивањима јавног мњења све више становника Централне Азије почиње да страхује од избора и да мрзи „демократију“, јер су обично повод за разна насиља и изговор за велике социјалне неправде).
Да је појава тероризма у Казахстану повезана се спољнополитичком оријентацијом Казахстана потврђују и захтеви исламиста актуелном режиму у Казахстану: да укине актуелни Закон о верама и дозволи молитве у државним институцијама и установама; да се нафта и гас више не продају Кини, већ да се дају западним компанијама („које боље плаћају“); да се пошаљу војници Казахстана у помоћ војницима САД-а и НАТО-у у Авганистан; да се Казахстан укључи у изградњу Транскаспијског гасовода (из Туркменије у Азербејџан), прекине интеграције у Евроазијски савез и престане да подржава режим Башара Асада у Сирији. Све ово, дакле, личи на рукопис САД-а и Европске уније, који своје захтеве саопштавају преко радикалних исламиста које контролишу.

___________________

Америка испровоцирала сукобе

Према подацима Ивана Гладилина са руског сајта www.km.ru дефинитивно се може потврдити да је Запад покушао да испровоцира „обојену“ револуцију у Казахстану. Нови моменти су следећи: нередима у Жанаозену претходила је посета делегације амбасаде САД-а која је преговарала са нафташима. Државни органи Казахстана су званично саопштили да иза свега стоји „америчка агентура из региона“, јер су нереде подстакле „наоружане банде, које су примениле тактику коришћену у Чеченском рату, тј. заузимале су градске квартове, а потом и цео град, при чему су наоружане банде дошле са југа, које су подржали људи који су дошли у град раније, као посетиоци и емигранти“. Ради се о делу Казашког народа који себе препознају као Арамали (Казахи), а дошли су из других република Централне Азије. Поред учешћа САД-а постоје подаци да је у организацији и извођењу немира у Казахстану учествовала и Турска.
Главне дезинформације о догађајима у Казахстану ширио је сајт donor.kz. који, како име наговештава, треба да се бави медицинским проблемима, али о томе на сајту је врло мало. Главна тема је политика, а посебно је занимљиво да се сервер овог сајта налази на територији Велике Британије. Такође, подршку „револуционарима“ пружили су бивши шеф Комитета националне безбедности Рахат Алијев, иначе бивши зет актуелног председника Казахстана и олигарх Мухтара Аблјазов, који се налазе у Лондону. Аблјазов је власник медија који су подржали „револуцију“ у Казахстану: „Слобода речи“, „Република“ и ТВ канал „К плус“
Њихова идеја, тачније то је идеја Запада коју одавно популарише, од самог стицања независности Казахстана, је да се он подели тако што би се од подручја богатих нафтом створила „држава“ „Тенгиз-Шевронистан“, по имену великог налазишта нафте, док остатак државе може да остане под старим именом „Казахстан“. Чињеница је, дакле, да је Запад незадовољан руководством Републике Казахстан у вези са разним питањима: позиције према Сирији, подршка Палестинској аутономији, интеграције са Русијом и Белорусијом, отказивање учешћа у директној војној операцији САД-а у Авганистану. У октобру Казахстан је и поред великог притиска Европске уније одбио да узме учешће у пројекту Транскаспијског гасовода из Туркменистана у Азербејџан, па је Запад почео дестабилизацију Казахстана.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Prosto neverovatno da na tako izvinite na izrazu glupe fore vec 100 godina uspeva isti scenario ista skola isti sablon,nemogu da verujem da rukovodstvo i narod toliko mogu biti prevareni!!Glava ima osnovnu namenu da mislli pa tek da se sisa.Sto je rekao davno jedan mudri covek narod koji neprepozna takve naivne igre nema pravo na drzavu.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *