Европско понижење Украјине

Пише Зоран Милошевић

Зашто на Самиту ЕУ-Украјина, одржаном децембра 2011. године у Кијеву, није потписан докуменат о придруживању ове државе Европској унији?

Тежак дипломатски пораз на домаћем терену: председавајући Савета ЕУ Херман ван Ромпеј и шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо нису дали зелено светло Кијеву да се приближи Бриселу

У главном граду Украјине, Кијеву, организован је, 19. децембра 2011, Самит Европске уније и Украјине, који је требало да се заврши потписивањем документа о придруживању Украјине ЕУ. Документ је био припремљен – 1.200 страна већ усаглашеног текста – али до потписивања није дошло. ЕУ су представљали председавајући Савета Европске уније Херман Ван Ромпеј и шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу, а украјинску председник државе Виктор Јанукович. После једнодневног Самита Херман Ван Рампеј изјавио је да се потписивање документа одлаже због „политичких околности“ на неодређено време. Тиме је постало јасно да су Украјина и њен председник Виктор Јанукович претрпели „тежак дипломатски пораз“.
Одмах после Самита ЕУ-Украјина, већ понижени Виктор Јанукович је добио још једну пацку. Наиме, 20. децембра је требало да се у Москви сретне са руским председником Медведевим, али му је из Кремља стигло обавештење да „више није радо виђен гост“ и отказ сусрета, тако да су се потврдиле претпоставке да је Москва решила да „боса Јануковича дисциплинује“. Одавно су му поручивали да Москва очекује од својих партнера да не седе на две столице (европској и руској), али Јанукович се оглушио и доживео је да су му обе столице, истовремено, измакнуте. Он је, несумњиво, највећи губитник, јер је и поред става већине у својој Партији региона да Украјина треба да иде са Москвом, а не Бриселом, све то игнорисао и сам одлучио супротно, те јавно, више пута, обећао становништву Украјине кандидатуру за чланство у ЕУ до краја 2011. године. Све ово се догодило иако је било добронамерних савета са више страна, па тако и водећег руског геополитичара Александра Дугина, да је украјинска политика „пуна илузија и фантазија о евроинтеграцијама“.

ТУЖБАЛИЦЕ И НАКНАДНА ПAMET
Они Украјинци који и даље желе у Европску унију, попут Павела Сивокоња (лист „Главред“), жале и оптужују Брисел „да не поштује своје основне принципе у ширењу“, док је украјинска новинска агенција „УНИАН“ оценила да је Самит ЕУ-Украјина, заправо, „пропали самит“ и да се „чудо није догодило“. Украјина није добила статус кандидата за улазак у ЕУ, иако је њен председник открио да су преговори вођени у тајности четири протекле године и да су они требали да доведу Украјину до „потпуне интеграције у Европску унију“! Уместо тога, Украјина је добила нови домаћи задатак: организација избора тако да победе Европи погоднији кадрови, да се из затвора ослободи Јулија Тимошенко, Јуриј Луценко и други опозиционари (овде остаје нејасно зашто, ако је Европи стало до ових политичара, није поступила исто као према Минску, којем су због затварања „опозиционара“ уведене санкције?), затим да повећа слободу медија и окупљања (овде се мисли на украјинске фашисте, којима је Кијев под притиском Москве и антифашистичких снага из света онемогућио размах); такође Украјина мора да обезбеди јефтин гас за европске инвеститоре, што је  „немогућа мисија“ јер ова земља нема свој гас.
Родион Комаров за украјински лист „Главред“ поставља питање да ли је Украјина Европа? Када се говори о уласку у ЕУ углавном се говори о политици, економији, безбедности, демократији… Међутим, нико не поставља питање културе и погледа на свет! Украјински политичари и такозвани „аналитичари“ су годинама убеђивали јавно мњење да би када се изговори реч Европска унија требало устати и поклонити се, понизно и са великим поштовањем, јер то значи прогрес, демократију, успешну економију, добро, исправно, успешно, културно… Истовремено, када се говори о интеграцијама са Русијом и „братским словенским народима“ грађани треба да знају да је то „мит и неосновани романтизам“ (ову аргументацију, узгред речено, користе и наши евроентузијасти).

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну