Почетна / ТВ коментар / Бајка о Кабинету

Бајка о Кабинету

Пише Миодраг Зарковић

Како је један претерано ревностан гост бацио телевизијску клетву на лепу Наташу Миљковић

 

Лепо лице Наташе Миљковић одувек је – некада у вечерњим политичким емисијама, а данас у „Јутарњем програму“ Јавног сервиса – имало своју сврху. Али је то лепо лице сасвим заборавило на своју сврху у јутарњим сатима у уторак, 13. децембра, док је разговарало са гостом који је пред камере сео решен да каже и оно што пре њега нико није.
То лице у том тренутку више није било лепо, а то му је вазда и била намена: да буде лепо. То лице је у спорном часу постало очајно, престрашено и немоћно, заглављено негде између годинама увежбаваних гримаса, на корак до суза као последњег стадијума потпуне панике. Као у бајкама, где се какво неугледно биће претвара у лепу принцезу чим спадне клетва; само што је ово био почетак заплета: лепа телевизијска принцеза се на наше очи претворила у зблануту телевизијску карикатуру, чим је изговорена клетва.
А клетва садржи само три речи: Кабинет председника Тадића. Те три речи ће сваку овдашњу телевизијску принцезу претворити не у глувонему жабу, него у нашминкани камен. Те три речи, ту страшну клетву, изрекао је Љубиша Милановић, специјални саветник министра здравља, када га је лепа Наташа довела у госте како би проћаскали о корупцији у здравству: негде на пола десетоминутног разговора Милановић је рекао да није проблем чак ни у министру полиције Ивици Дачићу, зато што он нема никакав утицај на полицију; када га је лепа Наташа – лепа, дакле, не претерано виспрена – упитала ко онда има утицај на МУП, Милановић, доскорашњи начелник полицијске јединице „Поскок“, бацио је клетву на њу:
„Ко има?! Па, има Кабинет председника Тадића! То је основни проблем у овом друштву, и то не сме нико да каже јавно“.
У ма којој другој држави на кугли земаљској ово не би била клетва, него политичка бомба. Ова би изјава покренула лавину, па и много више, својеврсни политички цунами. Главе би, политичке, падале где год би један званичник Владе изјавио да полицијом, са чијом је ситуацијом он до танчина упознат, не управља министар полиције већ, противно и Уставу и законима и моралу и поштењу, Кабинет председника.
Али, у еврореформској Србији то није случај. У еврореформској Србији Кабинет председника Тадића једноставно не сме да се помиње. Ако се неким космичким чудом и помене, па још на Јавном сервису, водитељка мора да се понаша као да се то није догодило. Не би ли онда и цело друштво могло да настави да се понаша као да се то није догодило. Не би ли Александар „ја-директор-ти-Џејн“ Тијанић могао мирне душе да настави да бунца како његову „РТС“ сви мрзе само зато што је најгледанија. Иако, у ствари, људи мрзе ту преплаћену телевизију зато што много личи на Наташу Миљковић: лепа је, дакле, али ју је упркос томе мучно гледати, нарочито када погубљена и растројена водитељка мора пошто-пото да скрене разговор са Кабинета председника Тадића, па све чега успе да се присети у тих неколико секунди, док јој лепота нетрагом нестаје, јесу европске интеграције и европски услови, вечито при руци, редовно згодни за замајавање народних маса. Људи мрзе ту телевизију зато што их лаже да припада њима, од којих узима новац, мада у ствари служи Кабинету који јој је узео душу.
Није јој Кабинет сасвим отео душу. Остало је тога у траговима, али искључиво иза камера. Када је, наиме, Наташа Миљковић завршавала разговор са Љубишом Милановићем, из студија се зачуо аплауз. Неко од особља, неки камерман или монтажер, или расветљивач, или шминкер, што ће рећи неко од оних којима Тијанић свако мало прети затезањем каишева – њихових, не његовог – више није могао да издржи. Више није могао да поднесе Наташину лепоту и Тијанићеву гледаност, те је гласним тапшањем послао поруку.
Тачније, није то толико била порука колико вапај, позив у помоћ, нагонски бунт против „најстранијег“ тела у историји телевизије – Кабинета. Знате чијег Кабинета: онога који је и сам некада био леп, али данас сигурно не би смео да се скине у поткошуљу. Мислите о томе, Наташа и Александре. Једном „Џорџу Клунију“ није пошло за руком да остане леп после таквог Кабинета, па како онда мислите да ћете ви завршити?!

5 коментара

  1. Sve sam rekla naslovom. Bravo!!!




    0



    0
  2. Zašto bajka? Bajke su izmišljene a ovo je istina. Bravo, sve ste dobro „ispisali“ ali vam naslov nije odgovarajući.




    0



    0
  3. Da mi imao Državu, kako znamo da je nemamo (jer da je imamo ono što je Ljubiša Milovanović javno obeladanio bilo bi nemoguće), ali da je makar u tragovima imamo, onda bi javni tužilac, koji? (optuženi Radosavljević) izdao nalog, kome? (optuženom direktoru policije Veljoviću), da pohapsi sve optužene (dakle i sebe) i preda ih kome? (opet Radosavljeviću) da utvrdi sve te navode i optužbe i pokrene sudski proces pred kim? (Natom Mesarović). Onako objektivno: DA LI JE TO UOPŠTE MOGUĆE?

    Problem je u tome što mi nemamo OPOZICIJU! Jer, da mi opoziciju imamo onda bi već sutradan u Parlamentu to bila jedina i glavna tema. Jer, taj kriminal i korupcija generišu sve probleme u Srbiji i političke i ekonomske i socijalne…




    0



    0
  4. Нисам гледао јутарњи програм тог дана али сам видео снимак емисије и само једно имам да ти кажем: БРАВО! Не желим да вређам водитељку па нећу ни да наставим са коментарисањем. Велики поздрав из маленог Котбуса.




    0



    0
  5. Кад прочитам текстове господина Зарковића, као и цео ПЕЧАТ,осетим олакшенје у души. Свака част, наставите и заједно ћемо почистити, гамад једног дана-када нјие битно.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *