Уставни суд и неуставни Статут Војводине

Пише Угљеша Мрдић

Уставни суд је расправљао о уставности Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине. Чињеница да је Уставни суд на дневни ред прво ставио Закон, па Статут, потврђује која је исправна хијерархија правних аката

У Уставном суду Србије, 23. новембра, одржана је јавна расправа о предлогу за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине.
Предлог којим се оспорава уставност 25 одредби тог закона, као и уставност и законитост већине одредби Статута Војводине, поднело је 24. децембра 2009. године 30 посланика Демократске странке Србије и Нове Србије.
Судија известилац Сабахудин Тахировић је истакао неопходност јавне расправе јер је предмет сложен, као и да су бројне одредбе оспорене, тако да је и УСС до сада одржао неколико припремних седница.

НАОПАКА СИТУАЦИЈА
Позиву УСС да дођу као стручна јавност одазвали су се Коста Чавошки, Зоран Лончар и Тамаш Корхец, али нису дошли Ратко Марковић, Владан Кутлешић и Слободан Вучетић.
У име предлагача др Бранислав Ристивојевић је на почетку расправе указао на шири нормативни оквир у којем је донет оспоравани Закон о утврђивању надлежности АП Војводине.
„Статут Аутономне покрајине Војводине је тај нормативни оквир и представља суштину проблема због које смо се данас окупили на јавној расправи. Подсећам да је најпре 2008. године утврђен Статут, па годину дана после тога донет Закон. Како је могуће да се акт ниже правне снаге доноси пре вишег акта (закона), са којим мора да се усагласи“, рекао је Ристивојевић, који је нагласио да Статут АП Војводине представља „јак упад у уставни поредак Републике Србије и зато смо дошли у наопаку ситуацију да се Закон прилагођавао Статуту уместо обрнуто“.
Према његовим речима, законодавац је био под притиском да оправда одредбе у Статуту и њихов уплив на уставни поредак, и зато је Закон нека врста „смоквиног листа“ за Статут.
Чињеница да је Уставни суд на дневни ред прво ставио Закон, па Статут, потврђује која је исправна хијерархија правних аката, рекао је Ристивојевић и изразио уверење да ће Уставни суд установити да је наопака логика да се закон више правне снаге доноси после аката ниже правне снаге, јер ћемо добити „растројство поретка“.
Закон не може да утврђује надлежности покрајине, већ може да их овери, а утврђује их Република Србија.
Ристивојевић је нагласио да би последице Уставног суда могле да буду далекосежне по уставно правно уређење и судбину Србије, и изразио наду да ће одлука бити таква да доведе у оквире утврђене Уставом из 2006. године.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну