Уставни суд и неуставни Статут Војводине

Пише Угљеша Мрдић

Уставни суд је расправљао о уставности Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине. Чињеница да је Уставни суд на дневни ред прво ставио Закон, па Статут, потврђује која је исправна хијерархија правних аката

 

У Уставном суду Србије, 23. новембра, одржана је јавна расправа о предлогу за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине.
Предлог којим се оспорава уставност 25 одредби тог закона, као и уставност и законитост већине одредби Статута Војводине, поднело је 24. децембра 2009. године 30 посланика Демократске странке Србије и Нове Србије.
Судија известилац Сабахудин Тахировић је истакао неопходност јавне расправе јер је предмет сложен, као и да су бројне одредбе оспорене, тако да је и УСС до сада одржао неколико припремних седница.

НАОПАКА СИТУАЦИЈА
Позиву УСС да дођу као стручна јавност одазвали су се Коста Чавошки, Зоран Лончар и Тамаш Корхец, али нису дошли Ратко Марковић, Владан Кутлешић и Слободан Вучетић.
У име предлагача др Бранислав Ристивојевић је на почетку расправе указао на шири нормативни оквир у којем је донет оспоравани Закон о утврђивању надлежности АП Војводине.
„Статут Аутономне покрајине Војводине је тај нормативни оквир и представља суштину проблема због које смо се данас окупили на јавној расправи. Подсећам да је најпре 2008. године утврђен Статут, па годину дана после тога донет Закон. Како је могуће да се акт ниже правне снаге доноси пре вишег акта (закона), са којим мора да се усагласи“, рекао је Ристивојевић, који је нагласио да Статут АП Војводине представља „јак упад у уставни поредак Републике Србије и зато смо дошли у наопаку ситуацију да се Закон прилагођавао Статуту уместо обрнуто“.
Према његовим речима, законодавац је био под притиском да оправда одредбе у Статуту и њихов уплив на уставни поредак, и зато је Закон нека врста „смоквиног листа“ за Статут.
Чињеница да је Уставни суд на дневни ред прво ставио Закон, па Статут, потврђује која је исправна хијерархија правних аката, рекао је Ристивојевић и изразио уверење да ће Уставни суд установити да је наопака логика да се закон више правне снаге доноси после аката ниже правне снаге, јер ћемо добити „растројство поретка“.
Закон не може да утврђује надлежности покрајине, већ може да их овери, а утврђује их Република Србија.
Ристивојевић је нагласио да би последице Уставног суда могле да буду далекосежне по уставно правно уређење и судбину Србије, и изразио наду да ће одлука бити таква да доведе у оквире утврђене Уставом из 2006. године.

[restrictedarea]

МЕЂУНАРОДНИ ПРИЗНАТИ ЕНТИТЕТ
Други представник предлагача Срђан Спасојевић је рекао да је уверен да ће Уставни суд утврдити да су оспораване одредбе неуставне, јер дезавуишу Устав Србије.
„Очекујемо да ће Уставни суд, ценећи све разлоге из предлога за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, донети одлуку која није у интересу само 30 посланика, већ свих грађана Србије“, рекао је Спасојевић.
С друге стране, председник законодавног Одбора Скупштине Србије Влатко Ратковић изјавио је да је „свако слово и сваки зарез у Статуту Војводине усклађен са Уставом Републике Србије“.
Ратковић је указао да данас сви научни и јавни радници говоре о децентрализацији, „а када дођемо на терен аутономије Војводине, онда се отварају питања о тобоже некој државности Војводине, сепаратизму и сличним глупостима“.
„За њих је спорно што Војводина има право да остварује међурегионалну сарадњу. Па и град Ниш и Сремска Митровица остварују регионалну сарадњу са сличним ентитетима у другим државама, али то не значи никакав правни суверенитет, нити елементе државности“, навео је Ратковић.
На питање новинара „Печата“ како коментарише отварање Канцеларије Војводине у Бриселу, Ратковић је са осмехом на лицу одговорио:
„Па, то није никакав проблем. И друге регије имају канцеларије широм Европе. Канцеларија је могла да буде и у Берлину, па би ови уставотворци рекли зашто је у главном граду Немачке Канцеларија Војводине. Европа је пре свега заједница регија, а не држава. Тек на другом месту је Европа заједница држава. И Република Српска као регија има своје Представништво у Бриселу, јер она није држава већ међународно признати ентитет“.
Да ли је то посланик ДС Ратковић хтео да каже да ће и Војводина ускоро постати међународно признати ентитет?
Подсећања ради, Закон о утврђивању надлежности и Статут покрајине Војводине усвојени су у Скупштини Србије, 30. новембра 2009. године.
Закон је проглашен важећим указом председника Републике Бориса Тадића и примењује се од 1. јануара 2010, док је Скупштина Војводине статут прогласила 14. децембра 2009. године.
Предлог којим се оспорава 25 одредби закона, као и уставност и законитост већине одредби Статута, поднела је 24. децембра 2009. године група посланика ДСС и НС.

РЕЖИМСКИ ПРИТИСАК НА УСТАВНИ СУД
Професор др Коста Чавошки оценио је да је циљ Закона о утврђивању надлежности Војводине да се направи „држава у држави Србији“.
Према његовој оцени, поједине одредбе које се тичу преношења надлежности Војводини представљају „битне прерогативе суверене државе“, наводећи као неке од тих примера могућност Војводине да склапа међурегионалне споразуме, оснива представништва у регионима Европе, односно у седишту ЕУ у Бриселу.
„Између Србије и Војводине постоји однос координације, као да су доносиоци закона хтели да ставе до знања да Војводина није део Србије, а да је равноправна са њом. Подробнији увид у све пренете републичке надлежности уверава нас да је посреди уобличавање и заокруживање Војводине као државе у држави, што у крајњем исходу може довести и до разбијања Србије као државе. На то упућује и чињеница да се републичким законом пост фестум конвалидира противуставно конституисана ‘Војвођанска академија наука и уметности’, тако што се налаже њено финансирање из покрајинског буџета. А она је и основана као знамење посебног етничког, односно националног идентитета Војвођана, што ће у ближој или даљој будућности бити кључни разлог за отцепљење Војводине од Србије и конституисање ове Покрајине као посебне државе. Да је заиста посреди заокруживање Војводине као државе потврђује и чињеница да су јој поверене и надлежности које она уопште неће вршити у догледној будућности“, упозорио је академик Чавошки.
Проф. др Ратко Марковић је у прошлогодишњем тексту објављеном у „Печату“ поводом Статута Војводине написао:
„Према Уставу Србије, Војводина је саставни део државе Србије (Нацрт статута ће, да би истакао њен субјективитет, рећи да је ‘у саставу Републике Србије’), што значи да је део државне целине, а сама није државна целина. И уместо да је одреди као територијалну јединицу (заједницу) државе Србије у којој њени становници остварују право на покрајинску аутономију, Нацрт статута је одређује као ‘вишенационалну, вишекултурну и вишеконфесионалну демократску европску регију, интегрисану у европски систем региона’. Оваква одређења су пуке констатације и програмске декларације којима, како немају правно значење, није место у правном акту. Статут аутономне покрајине није социолошка студија о њеном становништву, него је правни акт којим се, на основу познавања обележја њеног становништва, прописује њена организација.
С друге стране, у које ће се ‘европске системе’ интегрисати делови Србије одлучују не ти делови, него држава Србија. Елем, Војводина није никаква ‘европска регија’ или ‘европски регион’, него је аутономна покрајина у Републици Србији.
Супротно таквом уставном положају Војводине, Нацрт статута је осамостаљује од Србије у својим одредбама о територији, службеном језику и писму, главном граду и међународноправном субјективитету Војводине. О томе треба да садржи одредбе Устав државе, а не Статут аутономне покрајине државе“.
Речи професора др Ратка Марковића довољно говоре…
Посланик владајуће коалиције Александра Јерков из Лиге социјалдемократа Војводине искритиковала је за време јавне расправе у ходнику Уставног суда на конференцији за новинаре правну елиту Србије.
Изјавила је да се у расправи није чуо ниједан правни аргумент, већ искључиво политичке поруке и пароле.
„Забрињава то што су се у јавној расправи као независни експерти за Уставно право појавили људи блиски Демократској странки Србије, доцент Зоран Лончар и професор Коста Чавошки или функционери те странке. Колико је независан Коста Чавошки и Ратко Марковић? То су људи који су досад експлицитно износили аргументе против аутономије Војводине. То доводи у питање независност целог процеса утврђивања оцене уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине“, поручила је Јерков, која наглашава да треба сачекати оцену Уставног суда, па да „једном завршимо са том тирадом аутономности Војводине“.
Да ли је, према Александри Јерков, забрањено да посланици ДСС-а јавно коментаришу противуставан Статут Војводине, док то правило не важи за режимске странке.
Опште је познато је да је 29-годишња  Александра Јерков, познати и еминентни правни стручњак, која је одржала низ семинара и предавања широм света на тему међународног права, уставног права. Многе од њених књига су превођене на светске језике, а на Харварду, Колумбији, Кембриџу, Фекетићу, Темерину, Липару, Сенти,  Ђаковици, Великом Трновцу користе се као уџбеници. Те је зато имала пуно право да критикује угледне српске професоре Ратка Марковића и Косту Чавошког због тога што су „против аутономије Војводине“ и „што живе у свом свету идеала“.
Притисак на Уставни суд настављен је од стране владајуће коалиције у ходнику УСС, у Немањиној 26 на VI спрату.
Судија известилац у овом предмету ће анализирати све што је изнето на расправи и уколико процени да је потребно, заказати још једну јавну расправу.
Чека се одлука Уставног суда Србије…
Очекује се да ће Уставни суд усвојити предложене аргументе. Иницијатива ДСС-а је стара две и по године и није јасно зашто се чекало толико дуго да дође на дневни ред УСС-а.

[/restrictedarea]