Преживеће само паметни

Пише Мара Кнежевић Керн

Док се наша војска припрема за полагање заклетве НАТО-у, уз инструкције о послушности командном кадру из Пентагона добиће ланч пакет „партнерства за мир“, у којем се налазе шприцеви са смртоносним „заштитним“ вакцинама. Милиони солдата уложиће свој живот у ратни бизнис с непредвидљивим исходом, да би они које промаши метак или мина постали жртве медицинског експеримента – за који нико, ама баш нико неће сносити одговорност

 

У књизи „Вакцине нови геноцид“ Венс Ферел се бави жртвама присилне вакцинације међу војницима и старешинама, коју спроводи војни врх САД-а.
Тренутно је у војној индустрији Сједињених Држава највише новца уложено у вакцине против антракса, успешно промовисане инсценираним антракс терористичким нападом, а недостатак истраживања о безбедности, као и о ефикасности вакцине не представља никакву сметњу – резерве морају бити утрошене да би се направило места за нови контигент.
О штетности вакцине шушкало се по кулоарима, али је превагнула војна дисциплина и спремност кадра да на позив патрије заврне рукав не питајући за последице. Пентагону је требало много времена да призна постојање Заливског синдрома, али још није спреман да обелодани улогу вакцине против антракса у изазивању „неразјашњеног медицинског феномена“. У заверу против сопствене војске умешане су старешине: уместо да редовно попуњавају ВАЕРС формуларе, у које се уписује свака пријављена реакција, они их попуњавају ретко или никако, штитећи интерес произвођача и налогодавца.
Вакцина давана америчким војницима током Заливског рата није била тестирана, а први лекар који је одбио да прими вакцину – капетан Џон Бук, нашао се пред војним судом. Вакцину је одбило и 400 војних пилота, а панику је појачала одлука да се вакцинишу и резервисти „ради правичности“. Занимљиво је да ниједна друга западна земља није приморавала своје војнике да се вакцинишу против антракса.

ПОХЛЕПА И ЗАМОРЦИ
Промотивна кампања око наметања антракс вакцине започела је одмах после преласка постројења за производњу вакцина (власништво државе Мичиген) у руке приватне фирме „БиоПорт“ (1998), уз финансијску инјекцију Пентагона, праћену енормним наруџбама.
Мајор Глен Мекдоналд, у књизи „Похлепа и заморци“ („Greed and Guinea Pigs“), открива монструозну финансијску конструкцију у режији Пентагона, у којој су главне жртве припадници војске САД-а, чије се здравље и живот већ годинама излажу опасности ради остварења енормне финансијске користи.
Прикривање трагичних ефеката вакцинације постало је рутински посао, а Пентагон држи све конце у рукама: од производње, преко „тестирања“, до механизама за доношење одлуке о ванредном стању и присилној вакцинацији целокупне популације. У међувремену, здруженим програмом набавке вакцина (ЈВАП) планира се  још 40 вакцина за „заштиту америчке војске од евентуалног напада биолошким оружјем“.
О улози Пентагона у прљавом послу с вакцинама и спровођењу овог програма захваљујући монополу на информације, говори Вилијем Џаспер (William F. Jasper) у књизи „Узнемирујуће вакцине“ („Vexing Vaccine“). Он открива позадину инсценираних терористичких напада у прошлости, најављујући нове инсцениране случајеве „терористичког посипања из ваздуха“, после чега би се увела обавезна вакцинација – уз сва расположива средства принуде, без обзира на узраст и здравствено стање. Предлог Савезног закона који предвиђа да сваки грађанин у случају „кризе“ мора бити присилно вакцинисан, послужиће као логистичка подршка невиђеном биохемијском терору.
Америчка влада је већ 2001. године имала спремну стратегију напада на Ирак, Либију…То је био згодан изговор да заплаше јавност Садамовим бојним отровима, којима ће „диктатор“ узвратити ударац. Пословично послушни и паници подложни поданици Империје, нестрпљиво су ишчекивали спасоносну вакцину не мислећи о последицама. Створена атмосфера панике погодовала је проширењу програма на обавезну вакцинацију против вариоле. Ово се може повезати с акцијом инфицирања шума једним типом вариоле (1990). Џаспер је сазнао да се радило о оралној „мамац вакцини“ (вакцинија/беснило гликопротеин), намењеној за контролу беснила код ракуна. Вакцинија је имунизациони агенс који се користи у вакцинама против вариоле, а цела ствар је избила у јавност кад је једна трудница током шетње дошла у контакт с пакетом баченим из авиона, који је нањушио њен пас. Жена је неколико месеци била на ивици смрти. Око 3,5 милиона мамаца бачено је изнад Охаја, а мамци су налажени у двориштима, парковима, хранилиштима за животиње…

ЦИВИЛИ НА УДАРУ
Упркос отпору јавности, Обамина администрација не мирује: Конгрес је на дневни ред ставио предлог о започињању експерименталне вакцинације деце антракс вакцином, како би се сазнало да ли ће ове инјекције ефикасно деловати против биотерористичког напада. Овом монструозном предлогу успротивио се члан Конгреса – физичар Бил Фрист, упозоравајући на потенцијално веома опасне споредне ефекте, уз инсистирање да свако ко на то пристане мора бити упознат са опасношћу.
Заговорници експеримента инсценирали су 2001. године лажну антракс аферу, а групу која – под паролом „бриге за децу“ – жели да прогура пројекат, предводи Данијел Фегбуј  (Daniel B. Fagbuyi) из „Чилдренс национал медикал центр“ у Вашингтону.
На преднацрту Закона о обавезној вакцинацији, у којем гувернери држава добијају посебна овлашћења – као што су сакупљање података, контрола имовине, управљање људима, приступ комуникацијама… сарађивао је Институт „Хопкинс“. Захваљујући овим стратезима за људски живот нико неће преузети одговорност. Од одговорности су заштићени и сви они који буду наговарали или уцењивали (војска, послодавци, универзитети, школе…), иако је стручној јавности познато да ниједна вакцина против антракса, коју бисмо могли да произведемо, не може да нас заштити од антракса.
При тесту извршеном у Форт Дитрику (1986), заморци су вакцинисани вакцином против антракса, а затим заражени коришћењем неколико сојева. Половина је умрла. Иако је доказано да постоји више од хиљаду сојева антракса, као и генетички модификовани сојеви, америчке компаније за производњу вакцина не одустају: управо се налазе пред „великим изазовом“ – раде на производњи вакцине која ће деловати против „што је више могуће“ сојева антракса.
Произвођачима иде на руку и чињеница да ускладиштеним вакцинама истиче рок сваке три године, тако да у овај „бунар без дна“ истиче силан новац пореских обвезника, уместо да буде уложен у благовремену детекцију, успостављање дијагнозе и лечење – уколико би уопште дошло до епидемије.

РАТ ПРОТИВ „БИОТЕРОРИЗМА“
Френклин Рузвелт је 1942. године почео да се припрема за „одбрамбени“ биолошки рат. У једном од експеримената после рата, амерички научници су запрашивањем распршили благе клице (sarratia marcescens) по Сан Франциску, како би проценили способност патогена да се рашири по градским центрима. Требало је да клице буду безопасне, али нису. Лекарима су се јављали пацијенти са непознатим симптомима, а нико их није упозорио о чему се ради.
Научници из Форт Дитриха су маја 1965. године упаковали прах лажне вариоле и распршили га по Вашингтону, у делу где је аеродром. Извештај каже да је један од 12 путника том приликом био заражен.
Никсон је 1969. године у јеку Вијетнамског рата, после демонстрација пред Форт Дитрих базом – у којој се производило биолошко оружје – под притиском јавности објавио крај тестирања. Роналд Реган 1981. године обнавља „бизнис“, користи медије да подигну тензију и додељује енормна средства војсци за производњу „супер клица“. Тих година се врши притисак на фармацеутске куће да започну производњу вакцине против антракса. Већ је било познато да вакцине не штите од свих типова антракса, а негативни ефекти су били забрињавајући. Фармацеутске куће почеле су да избегавају уговоре о изради вакцине, а родитељи нагрнули са одштетним захтевима због ошетећења мозга и смрти деце.
Огорчена јавност предлаже да се, за почетак, прво вакцинишу Обамина деца, као и деца сенатора, па тек онда да се обруше на остатак популације. Следећи корак у „заштити од хемијског терористичког напада“ било би обавезно убризгавање вакцине против вариоле – злу не требало!
Добитник Нобелове награде и стручњак за биолошко оружје Џошуа Ледеберг се снажно опире овом програму: „Не постоји техничко решење за проблем биолошког оружја. Само етичко, хумано и морално решење може да реши проблем“.
Новинар Мајк Адамс у том контексту духовито упозорава: „Преживеће само паметни. Настојте да не будете међу оних 10 до 15 одсто земљана планираних да буду елиминисани ‘за добробит човечанства’. Одбијајући њихове вакцине нећете само спасти сопствени живот и живот своје деце, већ ћете положити и тест интелигенције. Њихово паковање је толико мудро смишљено да их само они са високим коефицијентом IQ могу провалити“.

Један коментар

  1. Avatar

    narod je glup i naivan…znaju oni to dobro.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *