Preživeće samo pametni

Piše Mara Knežević Kern

Dok se naša vojska priprema za polaganje zakletve NATO-u, uz instrukcije o poslušnosti komandnom kadru iz Pentagona dobiće lanč paket „partnerstva za mir“, u kojem se nalaze špricevi sa smrtonosnim „zaštitnim“ vakcinama. Milioni soldata uložiće svoj život u ratni biznis s nepredvidljivim ishodom, da bi oni koje promaši metak ili mina postali žrtve medicinskog eksperimenta – za koji niko, ama baš niko neće snositi odgovornost

U knjizi „Vakcine novi genocid“ Vens Ferel se bavi žrtvama prisilne vakcinacije među vojnicima i starešinama, koju sprovodi vojni vrh SAD-a.
Trenutno je u vojnoj industriji Sjedinjenih Država najviše novca uloženo u vakcine protiv antraksa, uspešno promovisane insceniranim antraks terorističkim napadom, a nedostatak istraživanja o bezbednosti, kao i o efikasnosti vakcine ne predstavlja nikakvu smetnju – rezerve moraju biti utrošene da bi se napravilo mesta za novi kontigent.
O štetnosti vakcine šuškalo se po kuloarima, ali je prevagnula vojna disciplina i spremnost kadra da na poziv patrije zavrne rukav ne pitajući za posledice. Pentagonu je trebalo mnogo vremena da prizna postojanje Zalivskog sindroma, ali još nije spreman da obelodani ulogu vakcine protiv antraksa u izazivanju „nerazjašnjenog medicinskog fenomena“. U zaveru protiv sopstvene vojske umešane su starešine: umesto da redovno popunjavaju VAERS formulare, u koje se upisuje svaka prijavljena reakcija, oni ih popunjavaju retko ili nikako, štiteći interes proizvođača i nalogodavca.
Vakcina davana američkim vojnicima tokom Zalivskog rata nije bila testirana, a prvi lekar koji je odbio da primi vakcinu – kapetan Džon Buk, našao se pred vojnim sudom. Vakcinu je odbilo i 400 vojnih pilota, a paniku je pojačala odluka da se vakcinišu i rezervisti „radi pravičnosti“. Zanimljivo je da nijedna druga zapadna zemlja nije primoravala svoje vojnike da se vakcinišu protiv antraksa.

POHLEPA I ZAMORCI
Promotivna kampanja oko nametanja antraks vakcine započela je odmah posle prelaska postrojenja za proizvodnju vakcina (vlasništvo države Mičigen) u ruke privatne firme „BioPort“ (1998), uz finansijsku injekciju Pentagona, praćenu enormnim narudžbama.
Major Glen Mekdonald, u knjizi „Pohlepa i zamorci“ („Greed and Guinea Pigs“), otkriva monstruoznu finansijsku konstrukciju u režiji Pentagona, u kojoj su glavne žrtve pripadnici vojske SAD-a, čije se zdravlje i život već godinama izlažu opasnosti radi ostvarenja enormne finansijske koristi.
Prikrivanje tragičnih efekata vakcinacije postalo je rutinski posao, a Pentagon drži sve konce u rukama: od proizvodnje, preko „testiranja“, do mehanizama za donošenje odluke o vanrednom stanju i prisilnoj vakcinaciji celokupne populacije. U međuvremenu, združenim programom nabavke vakcina (JVAP) planira se  još 40 vakcina za „zaštitu američke vojske od eventualnog napada biološkim oružjem“.
O ulozi Pentagona u prljavom poslu s vakcinama i sprovođenju ovog programa zahvaljujući monopolu na informacije, govori Vilijem Džasper (William F. Jasper) u knjizi „Uznemirujuće vakcine“ („Vexing Vaccine“). On otkriva pozadinu insceniranih terorističkih napada u prošlosti, najavljujući nove inscenirane slučajeve „terorističkog posipanja iz vazduha“, posle čega bi se uvela obavezna vakcinacija – uz sva raspoloživa sredstva prinude, bez obzira na uzrast i zdravstveno stanje. Predlog Saveznog zakona koji predviđa da svaki građanin u slučaju „krize“ mora biti prisilno vakcinisan, poslužiće kao logistička podrška neviđenom biohemijskom teroru.
Američka vlada je već 2001. godine imala spremnu strategiju napada na Irak, Libiju…To je bio zgodan izgovor da zaplaše javnost Sadamovim bojnim otrovima, kojima će „diktator“ uzvratiti udarac. Poslovično poslušni i panici podložni podanici Imperije, nestrpljivo su iščekivali spasonosnu vakcinu ne misleći o posledicama. Stvorena atmosfera panike pogodovala je proširenju programa na obaveznu vakcinaciju protiv variole. Ovo se može povezati s akcijom inficiranja šuma jednim tipom variole (1990). Džasper je saznao da se radilo o oralnoj „mamac vakcini“ (vakcinija/besnilo glikoprotein), namenjenoj za kontrolu besnila kod rakuna. Vakcinija je imunizacioni agens koji se koristi u vakcinama protiv variole, a cela stvar je izbila u javnost kad je jedna trudnica tokom šetnje došla u kontakt s paketom bačenim iz aviona, koji je nanjušio njen pas. Žena je nekoliko meseci bila na ivici smrti. Oko 3,5 miliona mamaca bačeno je iznad Ohaja, a mamci su nalaženi u dvorištima, parkovima, hranilištima za životinje…

CIVILI NA UDARU
Uprkos otporu javnosti, Obamina administracija ne miruje: Kongres je na dnevni red stavio predlog o započinjanju eksperimentalne vakcinacije dece antraks vakcinom, kako bi se saznalo da li će ove injekcije efikasno delovati protiv bioterorističkog napada. Ovom monstruoznom predlogu usprotivio se član Kongresa – fizičar Bil Frist, upozoravajući na potencijalno veoma opasne sporedne efekte, uz insistiranje da svako ko na to pristane mora biti upoznat sa opasnošću.
Zagovornici eksperimenta inscenirali su 2001. godine lažnu antraks aferu, a grupu koja – pod parolom „brige za decu“ – želi da progura projekat, predvodi Danijel Fegbuj  (Daniel B. Fagbuyi) iz „Čildrens nacional medikal centr“ u Vašingtonu.
Na prednacrtu Zakona o obaveznoj vakcinaciji, u kojem guverneri država dobijaju posebna ovlašćenja – kao što su sakupljanje podataka, kontrola imovine, upravljanje ljudima, pristup komunikacijama… sarađivao je Institut „Hopkins“. Zahvaljujući ovim stratezima za ljudski život niko neće preuzeti odgovornost. Od odgovornosti su zaštićeni i svi oni koji budu nagovarali ili ucenjivali (vojska, poslodavci, univerziteti, škole…), iako je stručnoj javnosti poznato da nijedna vakcina protiv antraksa, koju bismo mogli da proizvedemo, ne može da nas zaštiti od antraksa.
Pri testu izvršenom u Fort Ditriku (1986), zamorci su vakcinisani vakcinom protiv antraksa, a zatim zaraženi korišćenjem nekoliko sojeva. Polovina je umrla. Iako je dokazano da postoji više od hiljadu sojeva antraksa, kao i genetički modifikovani sojevi, američke kompanije za proizvodnju vakcina ne odustaju: upravo se nalaze pred „velikim izazovom“ – rade na proizvodnji vakcine koja će delovati protiv „što je više moguće“ sojeva antraksa.
Proizvođačima ide na ruku i činjenica da uskladištenim vakcinama ističe rok svake tri godine, tako da u ovaj „bunar bez dna“ ističe silan novac poreskih obveznika, umesto da bude uložen u blagovremenu detekciju, uspostavljanje dijagnoze i lečenje – ukoliko bi uopšte došlo do epidemije.

RAT PROTIV „BIOTERORIZMA“
Frenklin Ruzvelt je 1942. godine počeo da se priprema za „odbrambeni“ biološki rat. U jednom od eksperimenata posle rata, američki naučnici su zaprašivanjem raspršili blage klice (sarratia marcescens) po San Francisku, kako bi procenili sposobnost patogena da se raširi po gradskim centrima. Trebalo je da klice budu bezopasne, ali nisu. Lekarima su se javljali pacijenti sa nepoznatim simptomima, a niko ih nije upozorio o čemu se radi.
Naučnici iz Fort Ditriha su maja 1965. godine upakovali prah lažne variole i raspršili ga po Vašingtonu, u delu gde je aerodrom. Izveštaj kaže da je jedan od 12 putnika tom prilikom bio zaražen.
Nikson je 1969. godine u jeku Vijetnamskog rata, posle demonstracija pred Fort Ditrih bazom – u kojoj se proizvodilo biološko oružje – pod pritiskom javnosti objavio kraj testiranja. Ronald Regan 1981. godine obnavlja „biznis“, koristi medije da podignu tenziju i dodeljuje enormna sredstva vojsci za proizvodnju „super klica“. Tih godina se vrši pritisak na farmaceutske kuće da započnu proizvodnju vakcine protiv antraksa. Već je bilo poznato da vakcine ne štite od svih tipova antraksa, a negativni efekti su bili zabrinjavajući. Farmaceutske kuće počele su da izbegavaju ugovore o izradi vakcine, a roditelji nagrnuli sa odštetnim zahtevima zbog ošetećenja mozga i smrti dece.
Ogorčena javnost predlaže da se, za početak, prvo vakcinišu Obamina deca, kao i deca senatora, pa tek onda da se obruše na ostatak populacije. Sledeći korak u „zaštiti od hemijskog terorističkog napada“ bilo bi obavezno ubrizgavanje vakcine protiv variole – zlu ne trebalo!
Dobitnik Nobelove nagrade i stručnjak za biološko oružje Džošua Ledeberg se snažno opire ovom programu: „Ne postoji tehničko rešenje za problem biološkog oružja. Samo etičko, humano i moralno rešenje može da reši problem“.
Novinar Majk Adams u tom kontekstu duhovito upozorava: „Preživeće samo pametni. Nastojte da ne budete među onih 10 do 15 odsto zemljana planiranih da budu eliminisani ‘za dobrobit čovečanstva’. Odbijajući njihove vakcine nećete samo spasti sopstveni život i život svoje dece, već ćete položiti i test inteligencije. Njihovo pakovanje je toliko mudro smišljeno da ih samo oni sa visokim koeficijentom IQ mogu provaliti“.