OЛЕ БЈЕРКЕ Запад гради своју цивилизацију на стравичним злочинима

Разговарала Биљана Ђоровић

Некада давно није ми било јасно зашто су, одједном, Срби постали противници Запада. Сада, нарочито после агресије на Либију, можемо да направимо веома директне и јасне паралеле које показују да је бомбардовање имало троструки циљ: уништење земље, њених ресурса и инфраструктуре; убијање људи, док је пак трећи циљ: трајно онеспособљавање људи и народа у смислу реализације њихових потенцијала

Саговорник „Печата“ је господин Оле Бјерке (1934), Норвежанин, рођен у Гудбрандсдалену, правник који је радио као геодета, судија за вођење оставинских расправа и судија другостепеног суда. Његов живот је, међутим, обележен пацифизмом у најбољем и најактивнијем смислу овог појма.  Оле Бјерке се посветио трагањима за истином порекнутом и убијаном у маглама ратова. Пропагандна конструкција реалности: „лажи, проклете  лажи“, постале су мета на коју се обрушио свом жестином и енергијом борца за истину. Његове књиге прожете су истинском топлином која се ослобађа када се у такву борбу крене у кантовском кључу – безинтересно.
Оле Бјерке је аутор књига: „Народ који волим“ (1965), говори о руској секти духобораца који су живели у Канади од 1899. године; „Хвала Вијетнаме“ (1982), написане после посете Вијетнаму 1980. године; збирке песама: „Ништа од четвртог плеса“ (1998); збирке приповедака: „Свака жена је најлепша на свету“ (2008) и књиге: „Зашто? Пропаганда и лажи о ратовима на Балкану деведесетих година“ (2010). Ова књига се током недавно одржаног Сајма књига у Београду појавила на српском језику у издању „Прометеја“ из Новог Сада и Удружења Срба „Косово и Метохија“ из Норвешке, под упитним називом: „Зашто? Пропаганда и лажи о ратовима на Балкану деведесетих година“.
Господине Бјерке, Ви сте свој живот посветили расветљавању праве природе ратова и супротстављању пропагандним митовима и лажима којима се прикрива њихова империјална суштина.
Да, пацифиста сам. Читав мој живот обележен је ратовима који се, тако рећи, непрекидно воде. Као дете (рођен сам 1934. године) слушао сам о страшним биткама између Руса и Немаца и био потпуно опхрван болом. Мотиви за писање књига леже у мојој пацифистичкој мисији која је настала на темељу тог бола, изједања изнутра, како је норвешки уметник Ерик Бије описао стање своје душе током бомбардовања Југославије 1999. године.  Током рата у Вијетнаму, када су 1956. године САД ушле у рат како би пружиле помоћ Француској, ступио сам у контакт са Покретом за ослобођење Вијетнама (1958. године) који је имао своју канцеларију у Ослу. Вијетнам сам посетио 1980. године и после повратка написао књигу „Хвала Вијетнаме“ коју сам самостално и објавио и цео тираж самостално  распродао. Рат у Вијетнаму ме је потпуно освестио у смислу разумевања да је рат сам по себи злочин. Правила и закони за вођење рата су апсурд, нонсенс. У судовима увек влада победничка правда. Ретко када се од кривице ослобађа онај ко је рат изгубио – осим ако је веома моћан. Управо се то догодило у рату у Вијетнаму, у којем је убијено између три и четири милиона Вијетнамаца, а огромна пространства земље загађена отровним хемикалијама познатим као „агент оранге“, што је кодирано име за хербицид и дефолиант који су САД користиле као део хербицидног ратног програма. Вође САД-а никада нису одговарале за злочине чије су последице трајне. Ни један једини цент ратних репарација није исплаћен вијетнамском народу. Потом је дошао први Заливски рат и онда за мене несхватљиво бомбардовање Југославије које нисам могао да разумем. Није ми било јасно зашто су, одједном, Срби постали противници Запада. Сада, нарочито после агресије на Либију можемо да направимо веома директне и јасне паралеле које показују да је бомбардовање имало троструки циљ: уништење земље, њених ресурса и инфраструктуре; убијање људи, док је трећи циљ: трајно онеспособљавање људи и народа у смислу реализације њихових потенцијала који се стављају у службу поретка глобалне моћи и суштински су усмерени против интереса земље и народа.

Позиција пацифисте у условима орвелијанских непрекидних ратова увијених у обланду „добрих намера“ које се пропагандно сервирају људима на Западу, уз успостављање опозитног симулакрума „зла по себи“ оличеног у злим народима и вођама који стоје на путу добра, ни најмање није лака. О томе сведочи и ваше непристајање на политичку коректност према „демократском империјализму“ Запада. Какво је ваше искуство у трагању за правим узроцима ратова и истином у сваком сегменту успостављања света по мери моћних интереса?
Када се свим својим бићем усредсредите на разумевање суштине и природе ратова који се нижу, имате веома снажну потребу да се супротставите пропагандној струји која усисава истину и служећи се лажима, пропагандом и манипулацијама, испира мозак популацији. Активно сам се супротставио пишући чланке, анализе, текстове којима сам покушао да поставим питања и понудим одговоре. Мој напор није увек наилазио на прихватање од стране уредника медија, на чије сам адресе слао своје текстове. Потпуно сте у праву што се тиче методологије пропагандног оправдања ратова и бомбардовања када је неопходно дати објашњење: Зашто? Зашто се бомбардују територије и убијају људи? „Бомбе су хуманитарне по свом карактеру, падају на зле људе и имају за циљ да спрече деловање вођа тих народа“, представљених као сушта еманација зла, како би та земља, када „зликовци“ нестану, постала боља!

У питању је дубоко укорењена хипокризија Запада која почива на нарцизму Запада који се обнавља ад инфинитум. Мит о америчкој изузетности и европском просветитељском усрећивању у средишту су империјалног похода који сада прети да „ослободи“ читаву планету.
Методологија је прецизна и у њеном средишту је демонизација лидера. То смо јасно видели на примеру Југославије. Пре него што су почели са својим „хуманитарним интервенцијама“ демонизовали су Слободана Милошевића и део тог процеса демонизације илустровао сам у књизи наводећи пример новина које читам. Тада сам живео у северној Норвешкој, што је такође утицало на тај избор. Милошевић је демонизован у свим тим новинама 1999. године. Представљан је као ноторни лажов: „Човек који вас гледа у очи и лаже“ (Ерик Солхеим); циничан човек који је захваљујући свом цинизму довео до тога да „не будемо свесни његове бруталности“ (Кјел Магне Бондевик); Хербјорн Соребо је написао: „Слободан Милошевић је себи обезбедио место у историји нашег дела света као последњи фашистички диктатор у режиму, у којем је геноцидна идеологија носећа“; „најгори деспот у Европи после Хитлера“; „бескрупулозан и луд човек“ (пише „Нордлис“ од 19.05.1999. године); а у листу „Дагбладет“ од 04. 06. 1999. године, мајка пита свог трогодишњег сина: „Ко нам је запалио кућу?“, а син сместа одговара: „Милошевић“.

Милошевић је пронађен мртав у затворској ћелији у Хагу, 11. марта 2006. године. „Борџијанска“ позадина његове смрти још увек није расветљена. Да ли је демонизација после убедљиве Милошевићеве одбране у МКСЈ тада попустила?
Не, демонизација је настављена, а ликови који су објавили његову смрт само су следили њену реторику: на норвешком дневнику јављено је да је умро „касапин са Балкана“. Вест је са необичним уживљавањем прочитала Гри Белкаста Алмос, а током дневника приказан је интервју са Ричардом Холбруком који је Милошевића том приликом назвао монструмом. Упоредио сам оно што је Холбрук рекао у овом интервјуу са оним што је написао у књизи „Завршити рат“, и увидео разлике. Холбрук је на пример, после свог првог сусрета са Милошевићем, 17. августа 1995. године, написао да је Милошевић паметан, шармантан и загонетан. Потом у својој књизи каже да је Милошевић оштроуман и да је знао да буде флексибилан. Поредећи Милошевића са једне стране и Изетбеговића и Туђмана са друге,  Холбрук пише о Милошевићевој духовитости, концентрисаности и осетљивости, док су Изетбеговић и Туђман представљени као натмурене фигуре. Ричард Холбрук, који је дакле толико позитивно говорио о Милошевићу за време Милошевићевог живота, објаву о његовој смрти коментарише називајући га монструмом.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну