Евроазијска искушења Бугарске

Пише Зоран Милошевић

Због неподношљивог економског, социјалног, безбедносног и политичког стања у земљи, опозиционе партије у Софији траже интензивирање сарадње са Русијом и наилазе на подршку народа, као и саме РФ

Вест која је изазвала пажњу светских медија гласи: „Бугарска се двоуми: остати у Европској унији или присајединити се руском Евроазијском савезу“. Све је почело, како сведочи бугарска новинска агенција „Софија њуз ејџенси“ (17. новембар 2011. године), на округлом столу који је организовала владајућа руска партија „Јединствена Русија“, када је у државној Думи руководство ове странке са гостима из држава бившег СССР-а анализирало идеју стварања Евроазијског савеза. Закључак округлог стола, између осталог, јесте то да је потребно позвати Бугарску да се прикључи новом Евроазијском савезу, односно да напусти Европску унију. То је, међутим, отворило и ново питање: може ли Евроазијски савез бити створен, а да се не распадне Европска унија?

НОВИ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ ИЗБОР
Дмитриј Орлов, руски политиколог, за „Комерсант“ каже: „Циљ модернизације захтева да се Русија уједини не само са државама које чине Заједницу независних држава, већ и са државама које се лојално односе према руским економским интересима – Финском, Мађарском, Чешком, Вијетнамом, Бугарском, Кубом и Венецуелом“. Међутим, списак држава није закључен. Америчка аналитичка кућа „Форбес“ констатује да Евроазијски савез поред Киргизије, Таџикистана, Белорусије, Казахстана и Русије тежи да у себе укључи и Јерменију, Азербејџан, Естонију, Грузију, Литванију, Летонију, Молдавију, Туркеменију, Украјину и Узбекистан.
Оно што је очигледно јесте да идеја стварања Евроазијског савеза има подршку грађана земаља које су њени потенцијални чланови. Према писању „Комерсанта“ социолошка истраживања на постсовјетском простору, у том смислу и у Бугарској, то доказују. Идеју стварања Евроазије највише подржавају Киргизи (72 посто) и Белоруси (62 посто), али управо и Бугари (преко 52 посто). Такође, недавно су објављена истраживања јавног мњења у Молдавији, она говоре да већина становника ове земље не верује у европски пут и желе да се обнови совјетски систем. Другим речима, истраживања јавног мњења потврђују да је идеја Евроазијског савеза покренута у право време и да је зато пала на плодно тло.
Да би се правилно сагледао друштвено-политички тренутак у којем се ови догађаји процењују и одвијају, мора се нагласити да је становништву Бугарске заиста „догорело до ноката“. Испитивања расположења грађана сведоче да су они жељни не „демократских“ промена, већ позитивних и здравих, које ће водити свеколиком благостању и нормалном животу. Садашња бугарска влада Бојка Борисова наследила је низ нерешених питања и системских проблема од претходних влада које муче становнике државе. У Бугарској се посебно осећа недостатак националне идеологије и програма развоја у којима би се јасно дефинисали оријентири, место у светској историји и властита мисија. Уместо тога на делу је свеопшти процес распада друштва. Предмет трговине партија у Бугарској постао је и национални суверенитет, он се предаје САД-у под изговором „новог цивилизацијског избора“.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну