Почетна / Свет / Евроазијска искушења Бугарске

Евроазијска искушења Бугарске

Пише Зоран Милошевић

Због неподношљивог економског, социјалног, безбедносног и политичког стања у земљи, опозиционе партије у Софији траже интензивирање сарадње са Русијом и наилазе на подршку народа, као и саме РФ

 

Вест која је изазвала пажњу светских медија гласи: „Бугарска се двоуми: остати у Европској унији или присајединити се руском Евроазијском савезу“. Све је почело, како сведочи бугарска новинска агенција „Софија њуз ејџенси“ (17. новембар 2011. године), на округлом столу који је организовала владајућа руска партија „Јединствена Русија“, када је у државној Думи руководство ове странке са гостима из држава бившег СССР-а анализирало идеју стварања Евроазијског савеза. Закључак округлог стола, између осталог, јесте то да је потребно позвати Бугарску да се прикључи новом Евроазијском савезу, односно да напусти Европску унију. То је, међутим, отворило и ново питање: може ли Евроазијски савез бити створен, а да се не распадне Европска унија?

НОВИ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ ИЗБОР
Дмитриј Орлов, руски политиколог, за „Комерсант“ каже: „Циљ модернизације захтева да се Русија уједини не само са државама које чине Заједницу независних држава, већ и са државама које се лојално односе према руским економским интересима – Финском, Мађарском, Чешком, Вијетнамом, Бугарском, Кубом и Венецуелом“. Међутим, списак држава није закључен. Америчка аналитичка кућа „Форбес“ констатује да Евроазијски савез поред Киргизије, Таџикистана, Белорусије, Казахстана и Русије тежи да у себе укључи и Јерменију, Азербејџан, Естонију, Грузију, Литванију, Летонију, Молдавију, Туркеменију, Украјину и Узбекистан.
Оно што је очигледно јесте да идеја стварања Евроазијског савеза има подршку грађана земаља које су њени потенцијални чланови. Према писању „Комерсанта“ социолошка истраживања на постсовјетском простору, у том смислу и у Бугарској, то доказују. Идеју стварања Евроазије највише подржавају Киргизи (72 посто) и Белоруси (62 посто), али управо и Бугари (преко 52 посто). Такође, недавно су објављена истраживања јавног мњења у Молдавији, она говоре да већина становника ове земље не верује у европски пут и желе да се обнови совјетски систем. Другим речима, истраживања јавног мњења потврђују да је идеја Евроазијског савеза покренута у право време и да је зато пала на плодно тло.
Да би се правилно сагледао друштвено-политички тренутак у којем се ови догађаји процењују и одвијају, мора се нагласити да је становништву Бугарске заиста „догорело до ноката“. Испитивања расположења грађана сведоче да су они жељни не „демократских“ промена, већ позитивних и здравих, које ће водити свеколиком благостању и нормалном животу. Садашња бугарска влада Бојка Борисова наследила је низ нерешених питања и системских проблема од претходних влада које муче становнике државе. У Бугарској се посебно осећа недостатак националне идеологије и програма развоја у којима би се јасно дефинисали оријентири, место у светској историји и властита мисија. Уместо тога на делу је свеопшти процес распада друштва. Предмет трговине партија у Бугарској постао је и национални суверенитет, он се предаје САД-у под изговором „новог цивилизацијског избора“.

[restrictedarea]

Бојко Борисов је добио изборе (и поверење становништва Бугарске), јер се представио као борац против корупције и мафије, тј. као заштитник закона и поретка. Но, предизборна обећања новог руководства државе, како се види, била су лажна. Наравно, Борисов је много хапсио, и то пред ТВ камерама. Полицијске акције носиле су „опасне“ и „значајне“ шифре: „Крокодил“, „Факири“, „Голи“, али све су се завршиле ослобађањем ухапшених услед „недостатка доказа“ (свака сличност са Србијом је „случајна“). Статистика непоткупљиво сведочи да се ниво криминала вратио на ниво из деведесетих година, у време распада СССР-а, док се број организованих криминалних група удвостручио. Практично, влада Борисова је поручила што и претходне владе – да је немоћна пред богаташима, да су они власт, а остали робови. Истраживачи јавног мњења у Бугарској су утврдили да просечан Бугарин мисли да влада Борисова не штити средњу класу (што је поставила као свој циљ), већ даје екстремну подршку светском финансијском капиталу, с чијим је доласком почео сумрак бугарске економије, али и социјални суноврат и незапамћена корупција. У таквим условима профит се одлива у западноевропске банке и џепове 500 бугарских капиталиста, док већина становништва има стандард држава трећег света.
Оно што Бугаре посебно боли јесте чињеница да нова бугарска „аристократија“ представља у суштину лажну, псеудоелиту, јер нема у себи осећање за добра дела, какво је имала стара аристократија, као ни за жртве за отаџбину. Истраживања показују да 70 посто Бугара „једва саставља крај с крајем“. Просечна зарада у Бугарској је 300 лева (око 150 евра), а за нормалан живот је потребно око 500 евра.

ЗА СВЕ ЈЕ КРИВ ПУТИН
Све је јасније да је циљ бугарске владе, заправо, да спроведе план „Међународног монетарног фонда“ (ММФ) и „Светске банке“ (СБ), да „уништи социјалистичко наслеђе“ у области здравствене заштите, пензија и социјалне политике, образовања и науке. ММФ и СБ диктирају параметре развоја бугарске економије, чак до мере да се одређује колико ће се произвести парадајза и дувана. Пензије и плате су „замрзнуте“ по њиховом наређењу, повећане су године за одлазак у пензију, а инфлација буја, додатно умањујући пензије и плате. Све то ствара у земљи атмосферу бесперспективности. Министар финансија отворено говори да Бугарска може да процвета само ако се окрене туризму и у том смислу је препоручио младима да се школују са угоститеље (конобаре и куваре)! Ова „јединствена економска филозофија“ јесте одраз стварног пада „бугарске идеје“. Јер, док друге (Индију и Кину на пример) спасавају инжењери и други високообразовани кадрови, дотле Бугарску економске беде треба да спасу — конобари!
У области спољне политике постало је очигледно да Софија живи и трепери од среће кад добије похвалу из Вашингтона, Брисела и Анкаре. По њиховим саветима влада Борисова одбацује све руске иницијативе за економском сарадњом и развојем енергетских пројеката. Истовремено, одобрена је изградња другог Исламског центра у Софији (иако за њим нема потребе, јер не постоје корисници). Аналитичари суморно констатују да никада у историји Бугарске није било толиког утицаја светских центара моћи и тајних друштва као сада. Зато не изненађује податак да се стотине хиљада Бугара потписало испод Изјаве публицисте В. Енчева: „Каква иронија судбине. После 21 године од 10. новембра шта смо добили? Телохранитељ Тодора Живкова и Симеона Кобурског је постао премијер, боксер – министар просвете, уништена Бугарска академија наука моли за милостињу криминалце, а новац из земље односе мишићави момци са америчким пасошима и италијанским заштитницима. Ако је ово демократија, онда хвала. Не треба нам!“
Да би скренула пажњу са правих проблема влада продукује свакодневне и сваконедељне скандале, али не говоре о томе да САД у Бугарској тајно организују производњу генетски модификоване хране, као и да влада под изговором да „не одговарају светским стандардима“ затвара болнице и школе.
Наравно, пошто народ традиционално очекује да спас дође из Русије влада распаљује русофобију, а за све невоље Бугара кривац се налази у Русији и лично – Владимиру Путину.
Но, процењује се да међу грађанима Бугарске, и поред поменутог „спиновања“ и манипулација, Русија и Владимир Путин имају велики углед, а постоје и (најмање) четири утицајне партије које подржавају мишљење јавног мњења да је спас у сарадњи са Русијом. То су Бугарска социјалистичка партија, Политичка партија „Нова зора“, Национални покрет русофила и Омладинска организација Бугарске. Иако ове партије немају приступ главним медијима, успевају да своје мишљење пренесу народу преко трибина, митинга, Интернета и малобројних опозиционих медија.
Агресивна русофобска пропаганда, истичу припадници Националног покрета русофила, тежи да разруши духовну основу бугарског народа и унесе англосаксонски образац живота, који је неспојив са традиционалним бугарским вредностима и начином живота, као и психологијом народа. Због неподношљивог економског, социјалног, безбедносног и политичког стања у земљи, споменуте партије траже интензивирање сарадње са Русијом и наилазе на подршку народа, али и саме Русије. Због тога позив учесника округлог стола у руској државној Думи Бугарима да напусте Европску унију не изненађује. Напротив, пре се чини логичним решењем за вишедеценијско лутање бугарског државног брода. Јер, очигледно је, Бугарска не припада атлантизму и Англосаксонском свету. То је Бугарима потпуно неприхватљива идеологија и систем вредности. Да ли ће Бугари бити први који ће напустити ЕУ?

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Kad cemo mi Srbi da se osvestimo?Rusija nam nudi pomoc,ali mi je odbijamo olako.Drzava dize kredite od Zapada a novac ide u dzepove mocnika,uvaljujuci drzavu u sve vece dugove koje niko ne vraca.To je plan koji je razradjen do tancina u cilju propasti Srbije.Bog cuva Srbiju!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *