Evroazijska iskušenja Bugarske

Piše Zoran Milošević

Zbog nepodnošljivog ekonomskog, socijalnog, bezbednosnog i političkog stanja u zemlji, opozicione partije u Sofiji traže intenziviranje saradnje sa Rusijom i nailaze na podršku naroda, kao i same RF

 

Vest koja je izazvala pažnju svetskih medija glasi: „Bugarska se dvoumi: ostati u Evropskoj uniji ili prisajediniti se ruskom Evroazijskom savezu“. Sve je počelo, kako svedoči bugarska novinska agencija „Sofija njuz ejdžensi“ (17. novembar 2011. godine), na okruglom stolu koji je organizovala vladajuća ruska partija „Jedinstvena Rusija“, kada je u državnoj Dumi rukovodstvo ove stranke sa gostima iz država bivšeg SSSR-a analiziralo ideju stvaranja Evroazijskog saveza. Zaključak okruglog stola, između ostalog, jeste to da je potrebno pozvati Bugarsku da se priključi novom Evroazijskom savezu, odnosno da napusti Evropsku uniju. To je, međutim, otvorilo i novo pitanje: može li Evroazijski savez biti stvoren, a da se ne raspadne Evropska unija?

NOVI CIVILIZACIJSKI IZBOR
Dmitrij Orlov, ruski politikolog, za „Komersant“ kaže: „Cilj modernizacije zahteva da se Rusija ujedini ne samo sa državama koje čine Zajednicu nezavisnih država, već i sa državama koje se lojalno odnose prema ruskim ekonomskim interesima – Finskom, Mađarskom, Češkom, Vijetnamom, Bugarskom, Kubom i Venecuelom“. Međutim, spisak država nije zaključen. Američka analitička kuća „Forbes“ konstatuje da Evroazijski savez pored Kirgizije, Tadžikistana, Belorusije, Kazahstana i Rusije teži da u sebe uključi i Jermeniju, Azerbejdžan, Estoniju, Gruziju, Litvaniju, Letoniju, Moldaviju, Turkemeniju, Ukrajinu i Uzbekistan.
Ono što je očigledno jeste da ideja stvaranja Evroazijskog saveza ima podršku građana zemalja koje su njeni potencijalni članovi. Prema pisanju „Komersanta“ sociološka istraživanja na postsovjetskom prostoru, u tom smislu i u Bugarskoj, to dokazuju. Ideju stvaranja Evroazije najviše podržavaju Kirgizi (72 posto) i Belorusi (62 posto), ali upravo i Bugari (preko 52 posto). Takođe, nedavno su objavljena istraživanja javnog mnjenja u Moldaviji, ona govore da većina stanovnika ove zemlje ne veruje u evropski put i žele da se obnovi sovjetski sistem. Drugim rečima, istraživanja javnog mnjenja potvrđuju da je ideja Evroazijskog saveza pokrenuta u pravo vreme i da je zato pala na plodno tlo.
Da bi se pravilno sagledao društveno-politički trenutak u kojem se ovi događaji procenjuju i odvijaju, mora se naglasiti da je stanovništvu Bugarske zaista „dogorelo do nokata“. Ispitivanja raspoloženja građana svedoče da su oni željni ne „demokratskih“ promena, već pozitivnih i zdravih, koje će voditi svekolikom blagostanju i normalnom životu. Sadašnja bugarska vlada Bojka Borisova nasledila je niz nerešenih pitanja i sistemskih problema od prethodnih vlada koje muče stanovnike države. U Bugarskoj se posebno oseća nedostatak nacionalne ideologije i programa razvoja u kojima bi se jasno definisali orijentiri, mesto u svetskoj istoriji i vlastita misija. Umesto toga na delu je sveopšti proces raspada društva. Predmet trgovine partija u Bugarskoj postao je i nacionalni suverenitet, on se predaje SAD-u pod izgovorom „novog civilizacijskog izbora“.

[restrictedarea]

Bojko Borisov je dobio izbore (i poverenje stanovništva Bugarske), jer se predstavio kao borac protiv korupcije i mafije, tj. kao zaštitnik zakona i poretka. No, predizborna obećanja novog rukovodstva države, kako se vidi, bila su lažna. Naravno, Borisov je mnogo hapsio, i to pred TV kamerama. Policijske akcije nosile su „opasne“ i „značajne“ šifre: „Krokodil“, „Fakiri“, „Goli“, ali sve su se završile oslobađanjem uhapšenih usled „nedostatka dokaza“ (svaka sličnost sa Srbijom je „slučajna“). Statistika nepotkupljivo svedoči da se nivo kriminala vratio na nivo iz devedesetih godina, u vreme raspada SSSR-a, dok se broj organizovanih kriminalnih grupa udvostručio. Praktično, vlada Borisova je poručila što i prethodne vlade – da je nemoćna pred bogatašima, da su oni vlast, a ostali robovi. Istraživači javnog mnjenja u Bugarskoj su utvrdili da prosečan Bugarin misli da vlada Borisova ne štiti srednju klasu (što je postavila kao svoj cilj), već daje ekstremnu podršku svetskom finansijskom kapitalu, s čijim je dolaskom počeo sumrak bugarske ekonomije, ali i socijalni sunovrat i nezapamćena korupcija. U takvim uslovima profit se odliva u zapadnoevropske banke i džepove 500 bugarskih kapitalista, dok većina stanovništva ima standard država trećeg sveta.
Ono što Bugare posebno boli jeste činjenica da nova bugarska „aristokratija“ predstavlja u suštinu lažnu, pseudoelitu, jer nema u sebi osećanje za dobra dela, kakvo je imala stara aristokratija, kao ni za žrtve za otadžbinu. Istraživanja pokazuju da 70 posto Bugara „jedva sastavlja kraj s krajem“. Prosečna zarada u Bugarskoj je 300 leva (oko 150 evra), a za normalan život je potrebno oko 500 evra.

ZA SVE JE KRIV PUTIN
Sve je jasnije da je cilj bugarske vlade, zapravo, da sprovede plan „Međunarodnog monetarnog fonda“ (MMF) i „Svetske banke“ (SB), da „uništi socijalističko nasleđe“ u oblasti zdravstvene zaštite, penzija i socijalne politike, obrazovanja i nauke. MMF i SB diktiraju parametre razvoja bugarske ekonomije, čak do mere da se određuje koliko će se proizvesti paradajza i duvana. Penzije i plate su „zamrznute“ po njihovom naređenju, povećane su godine za odlazak u penziju, a inflacija buja, dodatno umanjujući penzije i plate. Sve to stvara u zemlji atmosferu besperspektivnosti. Ministar finansija otvoreno govori da Bugarska može da procveta samo ako se okrene turizmu i u tom smislu je preporučio mladima da se školuju sa ugostitelje (konobare i kuvare)! Ova „jedinstvena ekonomska filozofija“ jeste odraz stvarnog pada „bugarske ideje“. Jer, dok druge (Indiju i Kinu na primer) spasavaju inženjeri i drugi visokoobrazovani kadrovi, dotle Bugarsku ekonomske bede treba da spasu — konobari!
U oblasti spoljne politike postalo je očigledno da Sofija živi i treperi od sreće kad dobije pohvalu iz Vašingtona, Brisela i Ankare. Po njihovim savetima vlada Borisova odbacuje sve ruske inicijative za ekonomskom saradnjom i razvojem energetskih projekata. Istovremeno, odobrena je izgradnja drugog Islamskog centra u Sofiji (iako za njim nema potrebe, jer ne postoje korisnici). Analitičari sumorno konstatuju da nikada u istoriji Bugarske nije bilo tolikog uticaja svetskih centara moći i tajnih društva kao sada. Zato ne iznenađuje podatak da se stotine hiljada Bugara potpisalo ispod Izjave publiciste V. Enčeva: „Kakva ironija sudbine. Posle 21 godine od 10. novembra šta smo dobili? Telohranitelj Todora Živkova i Simeona Koburskog je postao premijer, bokser – ministar prosvete, uništena Bugarska akademija nauka moli za milostinju kriminalce, a novac iz zemlje odnose mišićavi momci sa američkim pasošima i italijanskim zaštitnicima. Ako je ovo demokratija, onda hvala. Ne treba nam!“
Da bi skrenula pažnju sa pravih problema vlada produkuje svakodnevne i svakonedeljne skandale, ali ne govore o tome da SAD u Bugarskoj tajno organizuju proizvodnju genetski modifikovane hrane, kao i da vlada pod izgovorom da „ne odgovaraju svetskim standardima“ zatvara bolnice i škole.
Naravno, pošto narod tradicionalno očekuje da spas dođe iz Rusije vlada raspaljuje rusofobiju, a za sve nevolje Bugara krivac se nalazi u Rusiji i lično – Vladimiru Putinu.
No, procenjuje se da među građanima Bugarske, i pored pomenutog „spinovanja“ i manipulacija, Rusija i Vladimir Putin imaju veliki ugled, a postoje i (najmanje) četiri uticajne partije koje podržavaju mišljenje javnog mnjenja da je spas u saradnji sa Rusijom. To su Bugarska socijalistička partija, Politička partija „Nova zora“, Nacionalni pokret rusofila i Omladinska organizacija Bugarske. Iako ove partije nemaju pristup glavnim medijima, uspevaju da svoje mišljenje prenesu narodu preko tribina, mitinga, Interneta i malobrojnih opozicionih medija.
Agresivna rusofobska propaganda, ističu pripadnici Nacionalnog pokreta rusofila, teži da razruši duhovnu osnovu bugarskog naroda i unese anglosaksonski obrazac života, koji je nespojiv sa tradicionalnim bugarskim vrednostima i načinom života, kao i psihologijom naroda. Zbog nepodnošljivog ekonomskog, socijalnog, bezbednosnog i političkog stanja u zemlji, spomenute partije traže intenziviranje saradnje sa Rusijom i nailaze na podršku naroda, ali i same Rusije. Zbog toga poziv učesnika okruglog stola u ruskoj državnoj Dumi Bugarima da napuste Evropsku uniju ne iznenađuje. Naprotiv, pre se čini logičnim rešenjem za višedecenijsko lutanje bugarskog državnog broda. Jer, očigledno je, Bugarska ne pripada atlantizmu i Anglosaksonskom svetu. To je Bugarima potpuno neprihvatljiva ideologija i sistem vrednosti. Da li će Bugari biti prvi koji će napustiti EU?

[/restrictedarea]