13. новембар – Америка добија конкуренцију

Сједињене Државе и даље су доминантна светска суперсила, али не више “усамљена”. Америка 2011. подсећа на Римску империју из 200. године, или на Велику Британију непосредно уочи Првог светског рата

ГОДИНЕ 2003, када је елитни светски клуб први пут позвао Кину, Индију, Нигерију и Бразил да им се придруже на самиту седам најразвијенијих земаља света у француском Евијану, скупу се обратио нови бразилски лидер:

– Господо, предложио бих вам да се наредне године састанемо у Бразилу, да се благовремено припремите за доба, за око двадесетак година, када вас петоро више неће бити овде. Јер, тада земља број један у свету биће Кина, број два САД, број три Индија, четврти ће бити Јапан…, а са жаљењем морам да кажем да осталих неће бити. А ја ћу бити ту… Стога, навикните се на свет у развоју – рекао је Лула да Силва.

Била је то Лулина шала коју је пет година касније препричавао бивши шеф Светске банке Џејмс Волфенсон. Већ тада је, међутим, Волфенсон приметио да је шала носила значајну поруку устаљеној групацији моћника. На почетку друге деценије 21. века, то је већ зацртан пут са кога тешко да има повратка.

Сједињене Државе и даље војно и економски предњаче, али последњих година показатељи највеће светске силе све чешће подстичу на размишљања о пољуљаном “америчком царству”. САД и даље држе око четвртину светске производње, три пута више од Кине и Јапана, актуелна криза евра је донекле ојачала долар као референтну валуту, а по војном буџету је Америка још недодирљива. Америчка издвајања за војску су шест пута већа од кинеских, чак 11 пута од француских…

Истовремено, цена некретнина у САД пала је за више од 30 одсто, незапосленост је скочила на више од девет процената, а сваки шести Американац зависи од “тачкица” за храну. Буџет, још пре три деценије у плусу, сада достиже пропорције актуелне дужничке грчке трагедије. Вашингтонска политичка сцена је паралисана, а земљи је снижен кредитни рејтинг.

Ово, ипак, није прва криза, и очекује се да ће највећа светска економија, која поседује светску валуту и окупља водеће мозгове, из кризе да изађе – ојачана. Да ли?

Традиционално, амерички економски опоравак следио је образац смањења незапослености чим мање камате охрабре потрошаче и индустрију грађевинарства. Овог пута је другачије. САД има више кућа него што јој је потребно. Над Америком се надвија црни облак рецесије.

Од Другог светског рата САД су интервенисале у нестабилним подручјима, бранећи своје интересе. Од “контроле” Кине педесетих година, преко решавања питања у Латинској Америци наредне две деценије, хладног рата и потоње “стабилизације” источне Европе и Африке, Америка је 21. век обележила борбом против тероризма и контролом Блиског истока. Војни трошкови су, међутим, енормно нарасли у Ираку и Авганистану, повећавајући вртоглаво, и незаустављиво, спољни дуг САД:

– Америка 2011. је Рим из 200. године или Британија уочи Првог светског рата – империја у зениту моћи, али са пукотинама које се уочавају. Искуства уче да је опадање тешко зауставити када се појаве први знаци – војна пренапрегнутост, све већи јаз између богатих и сиромашних, економија у дубиози, грађани који користе кредит да живе преко могућности, и некад ефикасна политика која не функционише. Висок степен криминала, епидемија дебљине, зависност од порнографије и претерана употреба енергије можда нешто говоре – САД су у поодмаклом стадијуму културне декаденције – констатује британски “Гардијан”.

На другим странама света – обрнути трендови.

Најмногољуднија земља, Кина, бележи и највећи економски раст, израсла је у другу економску сила. Кинеско уздизање као економске, војне и политичке снаге, један је од највећих догађаја прве деценије 21. века. И потенцијали Индије практично су неограничени са утемељеном економијом. Она представља изазов америчкој доминацији, значајна је противтежа Кини, нуди јединствену културу.

Од руске империје, преко Совјетског Савеза, главног америчког хладноратовског непријатеља, до модерног енергетског гиганта, Русија као највећа земља света дуго је моћни играч у глобалном поретку. Бразил са огромним природним богатствима, изборио је место регионалног лидера, а раст и развој ове земље чине је и стварним играчем на међународној сцени. Најзад, и постапартхејдовска Јужна Африка постала је економски лидер Црног континента, и упркос високој стопи незапослености и сиромаштва, заокружује групацију БРИКС земаља у успону.

– Уздизање Кине и Индије као нових глобалних играча, слично узлету Немачке у 19. веку и САД почетком 20. столећа, промениће геополитичко окружење, са последицама потенцијално подједнако драматичним као у протекла два века. На исти начин на који се говорило о прошлом столећу као о “америчком веку”, почетак овог миленијума је доба света у развоју, предвођеног Кином и Индијом – наводи се у извештају који је под називом “Пројекат 2020” пре неколико година објавио Национални обавештајни савет владе САД.

Кина, Индија, Бразил, Индонезија… штавише, могли би да буду предводница новог система међународног поретка који ставља тачку на институције и праксе успостављене после Другог светског рата.