13. novembar – Amerika dobija konkurenciju

Sjedinjene Države i dalje su dominantna svetska supersila, ali ne više “usamljena”. Amerika 2011. podseća na Rimsku imperiju iz 200. godine, ili na Veliku Britaniju neposredno uoči Prvog svetskog rata

GODINE 2003, kada je elitni svetski klub prvi put pozvao Kinu, Indiju, Nigeriju i Brazil da im se pridruže na samitu sedam najrazvijenijih zemalja sveta u francuskom Evijanu, skupu se obratio novi brazilski lider:

– Gospodo, predložio bih vam da se naredne godine sastanemo u Brazilu, da se blagovremeno pripremite za doba, za oko dvadesetak godina, kada vas petoro više neće biti ovde. Jer, tada zemlja broj jedan u svetu biće Kina, broj dva SAD, broj tri Indija, četvrti će biti Japan…, a sa žaljenjem moram da kažem da ostalih neće biti. A ja ću biti tu… Stoga, naviknite se na svet u razvoju – rekao je Lula da Silva.

Bila je to Lulina šala koju je pet godina kasnije prepričavao bivši šef Svetske banke Džejms Volfenson. Već tada je, međutim, Volfenson primetio da je šala nosila značajnu poruku ustaljenoj grupaciji moćnika. Na početku druge decenije 21. veka, to je već zacrtan put sa koga teško da ima povratka.

Sjedinjene Države i dalje vojno i ekonomski prednjače, ali poslednjih godina pokazatelji najveće svetske sile sve češće podstiču na razmišljanja o poljuljanom “američkom carstvu”. SAD i dalje drže oko četvrtinu svetske proizvodnje, tri puta više od Kine i Japana, aktuelna kriza evra je donekle ojačala dolar kao referentnu valutu, a po vojnom budžetu je Amerika još nedodirljiva. Američka izdvajanja za vojsku su šest puta veća od kineskih, čak 11 puta od francuskih…

Istovremeno, cena nekretnina u SAD pala je za više od 30 odsto, nezaposlenost je skočila na više od devet procenata, a svaki šesti Amerikanac zavisi od “tačkica” za hranu. Budžet, još pre tri decenije u plusu, sada dostiže proporcije aktuelne dužničke grčke tragedije. Vašingtonska politička scena je paralisana, a zemlji je snižen kreditni rejting.

Ovo, ipak, nije prva kriza, i očekuje se da će najveća svetska ekonomija, koja poseduje svetsku valutu i okuplja vodeće mozgove, iz krize da izađe – ojačana. Da li?

Tradicionalno, američki ekonomski oporavak sledio je obrazac smanjenja nezaposlenosti čim manje kamate ohrabre potrošače i industriju građevinarstva. Ovog puta je drugačije. SAD ima više kuća nego što joj je potrebno. Nad Amerikom se nadvija crni oblak recesije.

Od Drugog svetskog rata SAD su intervenisale u nestabilnim područjima, braneći svoje interese. Od “kontrole” Kine pedesetih godina, preko rešavanja pitanja u Latinskoj Americi naredne dve decenije, hladnog rata i potonje “stabilizacije” istočne Evrope i Afrike, Amerika je 21. vek obeležila borbom protiv terorizma i kontrolom Bliskog istoka. Vojni troškovi su, međutim, enormno narasli u Iraku i Avganistanu, povećavajući vrtoglavo, i nezaustavljivo, spoljni dug SAD:

– Amerika 2011. je Rim iz 200. godine ili Britanija uoči Prvog svetskog rata – imperija u zenitu moći, ali sa pukotinama koje se uočavaju. Iskustva uče da je opadanje teško zaustaviti kada se pojave prvi znaci – vojna prenapregnutost, sve veći jaz između bogatih i siromašnih, ekonomija u dubiozi, građani koji koriste kredit da žive preko mogućnosti, i nekad efikasna politika koja ne funkcioniše. Visok stepen kriminala, epidemija debljine, zavisnost od pornografije i preterana upotreba energije možda nešto govore – SAD su u poodmaklom stadijumu kulturne dekadencije – konstatuje britanski “Gardijan”.

Na drugim stranama sveta – obrnuti trendovi.

Najmnogoljudnija zemlja, Kina, beleži i najveći ekonomski rast, izrasla je u drugu ekonomsku sila. Kinesko uzdizanje kao ekonomske, vojne i političke snage, jedan je od najvećih događaja prve decenije 21. veka. I potencijali Indije praktično su neograničeni sa utemeljenom ekonomijom. Ona predstavlja izazov američkoj dominaciji, značajna je protivteža Kini, nudi jedinstvenu kulturu.

Od ruske imperije, preko Sovjetskog Saveza, glavnog američkog hladnoratovskog neprijatelja, do modernog energetskog giganta, Rusija kao najveća zemlja sveta dugo je moćni igrač u globalnom poretku. Brazil sa ogromnim prirodnim bogatstvima, izborio je mesto regionalnog lidera, a rast i razvoj ove zemlje čine je i stvarnim igračem na međunarodnoj sceni. Najzad, i postaparthejdovska Južna Afrika postala je ekonomski lider Crnog kontinenta, i uprkos visokoj stopi nezaposlenosti i siromaštva, zaokružuje grupaciju BRIKS zemalja u usponu.

– Uzdizanje Kine i Indije kao novih globalnih igrača, slično uzletu Nemačke u 19. veku i SAD početkom 20. stoleća, promeniće geopolitičko okruženje, sa posledicama potencijalno podjednako dramatičnim kao u protekla dva veka. Na isti način na koji se govorilo o prošlom stoleću kao o “američkom veku”, početak ovog milenijuma je doba sveta u razvoju, predvođenog Kinom i Indijom – navodi se u izveštaju koji je pod nazivom “Projekat 2020” pre nekoliko godina objavio Nacionalni obaveštajni savet vlade SAD.

Kina, Indija, Brazil, Indonezija… štaviše, mogli bi da budu predvodnica novog sistema međunarodnog poretka koji stavlja tačku na institucije i prakse uspostavljene posle Drugog svetskog rata.