Почетна / Преглед / MIHAIL FORMUZAL Gagauzi su evropski brend

MIHAIL FORMUZAL Gagauzi su evropski brend

Piše Aleksandar Pavić

Tokom našeg boravka u Kišinjevu imali smo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa sadašnjim guvernerom (baškanom) Gagauzije Mihailom Formuzalom, koji je izabran na tu funkciju 2006. i ponovo 2010. godine. Baškan se upravo vratio iz posete Holandiji i bio je dovoljno ljubazan da gostima iz Srbije posveti deo svog kratkotrajnog boravka u moldavskoj prestonici pre povratka u Komrat. Magična reč koja je otvorila vrata razgovora u predgrađu Kišinjeva bila je – Srbija.

Gospodine predsedniče, veoma cenimo vreme koje ste odvojili za nas i čast nam je što imamo priliku da preko Vas upoznamo javnost Srbije sa, nažalost, malo poznatim prijateljskim i bliskim narodom Gagauzije.
Mnogostradalni gagauski i srpski narod imaju sličnu sudbinu. Mi u Gagauziji smo bombardovanje vaše zemlje 1999. godine doživeli lično, i saosećali smo sa srpskim narodom i njegovim žrtvama. Teška je sudbina svih malih naroda, a velike sile su kao buldožeri.

Koliko je tačno brojan gagauski narod?
Gagauzi su mali narod, ali veliki  duhom. Ima nas oko 160.000. Ipak, uspeli smo da se u zemlji od četiri i po miliona izborimo za našu autonomiju mirnim putem.

A moglo je da bude i drugačije?
Svakako. Oružane snage Moldavije bile su na granici, spremne da sahrane sve Gagauze, ali se sve ipak na kraju završilo mirno i to je jako važno dostignuće. Od tada, ne možemo da kažemo da i dalje nema mnogo problema i nesaglasnosti sa Kišinjevom, ali glavni plus je da – nema rata. Odnosi su ipak u demokratskom duhu.

(U tom trenutku zvoni baškanov mobilni, već treći put otkako smo započeli razgovor. Sledi kratak razgovor na gagauskom.)
Izvinjavam se što sam prinuđen da prekidam naš razgovor. Mobilni predsednika je javno objavljen u novinama i svaki stanovnik Gagauzije ima pravo da zove u vezi bilo kojeg problema. Takođe su objavljeni telefonski brojevi svih činovnika. Uz to, svake subote svaki rukovodilac ima pravo da dođe kod baškana na razgovor o bilo kojem tekućem problemu. Mi smo ovde zbog naroda.

Budite ljubazni i objasnite nam ukratko gagauski identitet i istorijat. Da li se za vas može reći da ste pravoslavni Turci?
Gagauzi su drevni narod star preko hiljadu godina. Poslednja državna tvorevina nam je bila u Bugarskoj, odakle smo se doselili na ove prostore početkom devetnaestog veka, zahvaljujući carskoj Rusiji. Posebno smo vezani za ruski narod i zahvalni Rusiji za zemlju koju nam je dala, a na kojoj živimo i dan-danas, kao i za obrazovanje koje je pružila našem narodu. Nije ispravno reći da smo pravoslavni Turci. Pripadamo turskoj grupi naroda, ali nismo Turci. S druge strane, što po jeziku, što po veri, smatramo sebe delom kako turskog, tako i slovenskog sveta. Mi smo oduvek bili nomadi. Učili smo razne jezike pod raznim imperijama, ali smo ipak uspeli da očuvamo svoj identitet, jezik i kulturu. Većina Gagauza živi na ovim prostorima, ali takođe ima Gagauza u Ukrajini, Bugarskoj, kao i Grčkoj, gde takođe ima sela u kojima se i danas govori gagauski.

Kada su Gagauzi primili krštenje?
Mi smo pravoslavci više od hiljadu godina. Nomadski smo narod, ali smo i religiozni, i svuda gde smo se nastanjivali gradili smo crkve. Postoje razni izvori o tome ko je krstio Gagauze, ali ne zna se tačno ko i kada.

Kakav je vaš odnos sa drugim turskim narodima? Da li se lako međusobno sporazumevate?
Naši odnosi sa ostalim turskim narodima su pragmatični i dobri. Turska nam je, pogotovo, mnogo pomogla, igrala je ključu ulogu u priznanju naše autonomije i mirnom rešavanju ovog sukoba. Uz to, Turska nam je pružila više ekonomske pomoći nego i jedna druga država. Na primer, najviše su nam pomogli u stvaranju sistema vodosnabdevanja. Što se tiče komunikacije, s obzirom na to da gagauski jezik zauzima centralno mesto u turskim jezicima, nisu nam potrebni prevodioci da bi razgovarali, recimo, sa Turcima ili Azerima.

Da li ste u suštini zadovoljni sadašnjim statusom unutar Moldavije?
U celini pozitivno gledamo na autonomiju Gagauzije, imamo državnost sa svim atributima – zastavu sa grbom, himnu, izvršnu vlast, Skupštinu, policiju. Jedan od problema je što ne postoji jasno razdvajanje ovlašćenja između Kišinjeva i Komrata, no to su stvari na kojima radimo.

Vi ste se sada u fazi stvaranja nove partije, na nivou cele Moldavije, Partije regiona. Kako to ide?
Mora se priznati da se Kišinjev preterano ne raduje našem projektu Partije regiona. Stvaraju se određeni problemi sa sakupljanjem potpisa. Potrebno je stvoriti političku formaciju koja zastupa interese malih naroda na celoj teritoriji zemlje.

Da li to uključuje i Ruse i Ukrajince?
Vidite, Komunistička partija Moldavije sve vreme tvrdi da zastupa interese ruskog naroda i uspešno je plasirala tu ideju. U isto vreme, nema etničkih Rusa među najvišim funkcionerima. Drugim rečima, ispostavilo se da je to pomalo priča bez sadržaja, za 10 godina nisu uradili ništa za Ruse. Ova nova stranka će biti pragmatična, bez ideologije. U moldavskoj vlasti vlada nepotizam i mi želimo da stvorimo novi prostor za delovanje. Kišinjev stalno nalazi povode za optužbe za gagauski separatizam. Na sve te optužbe mi kažemo da ako se kod nas vodi separatizam, onda je u Kišinjevu na sceni politička pederastija. Mi nemamo rezervnu otadžbinu. Ovde smo se naselili i ne nameravamo da se više pomeramo. Pri tom želimo da očuvamo moldavsku državu.

Kada smo već na toj temi, kakvi su vaši odnosi sa Pridnjestrovljem?
Sarađujemo sa Pridnjestrovljem na kulturnom, ekonomskom i obrazovnom polju, ali ne organizujemo se politički tamo. Uopšte gledano, mi smatramo da je važno da se očuva teritorijalni integritet Moldavije, a nije važno kako će Moldavija formalno da se zove. S druge strane, ako Pridnjestrovlje dobije federalni status unutar Moldavije, Gagauzija će tražiti isto. U svakom slučaju, moldavska roda će stvarno moći da poleti samo ako bude imala dva jaka krila – Gagauziju i Pridnjestrovlje.

Član 7 Akta o autonomiji iz 1994. doslovce kaže: „Status Gagauzije se ne može menjati bez saglasnosti njenog naroda. Ako bi se status Republike Moldavije kao nezavisne države promenio, narod Gagauzije će imati pravo na spoljno samoopredeljenje“. Jasno je da se ovaj član odnosi na eventualno pripajanje Moldavije Rumuniji. Da li ste jednako rešeni i danas da poštujete slovo Vašeg ustava?
Bez ikakvog dvoumljenja, i za to imamo punu podršku naroda.

Kao što znate, Srbija ima problem sa pokušajima otcepljenja svoje pokrajine Kosovo i Metohija. Već skoro dve decenije zapadne diplomate pokazuju izuzetno živo zanimanje za status Kosova, i otvoreno su podržale i priznale samoproglašenu nezavisnost. Da li zapadne diplomate i vlade pokazuju jednako živo zanimanje za status Gagauzije?
Ne, nema ozbiljnog zanimanja od strane stranih diplomata za Gagauziju. Sve se uglavnom svodi na lične kontakte, više tehničke prirode.

Možda bi bilo više zanimanja za Vašu stvar da ste većinski muslimani?
(Smeh…) Ono što je sigurno je da mirno rešenje problema Gagauzije može da bude model za celu Evropu – Baskiju u Španiji, Veliku Britaniju, Belgiju, Nagorno-Karabah… U sledeća dva do tri meseca planiramo da Savetu Evrope predložimo plan po kojem će mirno rešenje gagauskog konflikta biti predstavljeno kao model za mirno rešavanje sličnih konflikta širom Evrope. Mi ne želimo da delimo lekcije, nego da pokažemo da je moguće mirno rešenje.

Mi Vam svakako želimo uspeh, ali s obzirom na sopstveno iskustvo nismo optimisti da ćete naići na zadovoljavajući odjek. Čini se da se sad preferiraju upravo konfliktna rešenja…
Mi ćemo s naše strane učiniti sve što možemo. Oduvek vodimo jednu politiku. Mi smo mali, ne pretendujemo na globalni uticaj, nego želimo da sarađujemo sa svima.

Koje su države s kojima imate najbliže odnose?
Stremimo najboljim mogućim odnosima sa svima, a pogotovo sa Turskom, Rusijom, Azerbejdžanom i Evropskom unijom.

Kada smo već kod EU, kako gledate na takozvane „evrointegracije“?
Donekle sam evroskeptik. Moldavija svakako treba da koristi prednosti blizine EU, ali i Zajednice nezavisnih država. Ove dve opcije zajedno otvaraju velike mogućnosti. Nažalost, moldavski politički establišment ne koristi ove mogućnosti. Oni čas kažu da vole Rumuniju, zatim Rusiju, pa EU. Možda je Afrika sledeća. S druge strane, podržavam politiku sadašnjeg moldavskog premijera Filatova. On se ne svađa sa Rusijom, a intenzivno sarađuje sa EU, u interesu cele države.

Koji je, po Vama, glavni „brend“ Gagauzije, ono s čim ona najpre može da izađe pred druge?
Najbolji brend su sami Gagauzi. Oduvek smo vladali i mačem i plugom, a kao nomadi i stočarstvom. Nikad se nismo klanjali nikome, niti bili robovi. Kad god bi život na nekom mestu postao isuviše težak, mi smo se jednostavno pomerali. Ponosimo se našom istorijom i kulturom, pa se tako ponosimo i našim vinima, a na prvom mestu gagauskim kaberneom. Evo, 6. novembra se kod nas održava tradicionalni Festival vina. Njemu će prethoditi i Međunarodni ekonomski forum, od 4. do 5. novembra. Pozivamo vas i srpske preduzetnike da dođete na oba događaja. Svako ko uloži 300 hiljada evra u realni sektor Gagauzije biće oslobođen svih poreza u sledećih pet godina.

Za kraj, imate li neku poruku za srpski narod?
Moje iskreno poštovanje vašem herojskom narodu, sa velikom i slavnom istorijom, velikim podvizima i istorijskim ličnostima, veliki poklon i pozdrav. Mi smo sa velikom žalošću preživeli teškoće s kojima ste se suočili i iz sveg srca želimo da ih što pre prebrodite.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *