Srbi sa Kosmeta u Beogradu: PROKAŽENI

Piše Nataša Jovanović

Iako unapred najavljeni kod predsednika Borisa Tadića, patrijarha Irineja, ministra Dačića, te ambasadora Rusije u Srbiji Konuzina, u većini slučajeva prošli su, kako se to u našem narodu kaže – kao bosi po trnju

Vapaji Srba sa severa Kosmeta nisu izazvali ni najmanji politički zemljotres u Beogradu, niti se na račun vladajućih režimlija sa stranica srpske štampe sručio opravdani bes i teške reči. A moglo se očekivati, kako zbog situacije u kojoj u granicama nepodnošljivog žive Srbi, a čemu su do grla kumovali  predstavnici vlasti u Beogradu, tako i zbog lavine kompromitujućeg materijala koji je stigao sa Vikiliksa, a koji najrečitije govori da odnos naših vlasti prema svom delu teritorije počiva na veleizdaji.
No, ništa od toga nije se dogodilo. Naprotiv. Pokušaj lidera Srba sa severa Kosmeta da o zaključcima sednice održane u Beogradu budu obaveštene glavne političke i verske figure majke Srbije, mogao bi da se, da nije reč o toliko značajnom pitanju, nazove tragikomičnim događajem sa obrisima žive karnevalske atmosfere.

NASILJE AL NAD SRBIMA
No kako je sve to krenulo. Odbornici četiri opštine na severu Kosova, zatražili su od vlasti u Beogradu da javnosti „stavi do znanja“ da će „koristiti sva sredstva u odbrani egzistencijalnih interesa Srba u pokrajini“. Reč je o nastavku sednice prekinute u Leposaviću, prekinute, kako pojedini učesnici tvrde, „na inicijativu predstavnika DS na terenu“. Predstavnici opština sa severa Kosova odlučili su da ovaj put sednica bude nastavljena u Beogradu, odakle bi mogli da, a da u stratu ne budu ućutkani, zatraže odlučniji angažman Srbije na odbrani nacionalnih interesa na KiM i da Vlada, pred Savetom bezbednosti, zatraži povratak dela bezbednosnih snaga Srbije u Pokrajinu. Jer, trebalo bi reći istinu, a istina je da se ne radi o nekakvom nasilju na severu Kosova, kako to tvrdi Tačijev kabinet uz saglasje stranih misija, već o nasilju nad Srbima na severu Kosova. Na delu je pokušaj potpunog etničkog čišćenja.
„Kao i svaka demokratska država na svetu i Srbija ima vojsku i policiju, čiji je zadatak da čuvaju ustavni poredak, mir i bezbednost svoje zemlje. Nadamo se da naša vojska i policija neće morati da intervenišu, međutim ukoliko Srbi budu dovedeni u takvu situaciju da se nad njima vrši nasilje, da se proteruju i ubijaju, očekujemo od države Srbije da preduzme sve ono što bi i druge države radile u odbrani svojih nacionalnih interesa“.
Ovim rečima preneta je poruka Srba sa Kosmeta kakva su ne njihova očekivanja, već obaveze države Srbije prema njima.

BOSI PO TRNJU
A posle završene sednice odbornici četiri opštine na Severu Kosova kao legitimni predstavnici građana Kosovske Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića uputili su se na četiri adrese. Iako unapred najavljeni kod predsednika Borisa Tadića, patrijarha Irineja, ministra Dačića, te ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Konuzina, umesto razgovora o gorućoj temi položaja Srba i otimanja naše teritorije, prošli su, kako se to u našem narodu kaže – kao bosi po trnju.
Obezbeđenje predsednika Tadića, valjda školovano na rimskim izrekama i Ulpijanu, a po sistemu: „Volja vladareva to je zakon“, objasnilo je prispelim Srbima iz južne pokrajine da nije dovoljno tek najaviti se predsedniku, da predsednik usled gorućih državničkih poslova nema vremena za takve posete, te i da ima držati se administracije i protokola, i Srbe uputilo na adresu ministra za KiM Bogdanovića. Ali drama počinje tu. Ministar Bogdanović, koji se sutradan obrušio na predstavnike Srba sa Kosmeta, ocenom da je održavanje sednice četiri Skupštine opštine sa severa Kosova u Beogradu bilo pogrešno i da ide u prilog onim predstavnicima međunarodne zajednice koji se zalažu za ukidanje institucija na severu pokrajine, taj dan nije bio u svom ofisu, jer se kao počastan gost našao u selu Debeljača na Gulašijadi.
Drugu delegaciju koju je predvodio Milan Ivanović, a koja se uputila u Ministarstvo unutrašnjih poslova, sačekao je savetnik pomenutog ministarstva i objasnio da zamenik ministra nije bio u mogućnosti da zakaže sastanak, te da se isti odlaže do daljnjeg. Treba napomenuti da iako se Srbima sa Kosmeta nisu otvarala gvozdena vrata institucija, oni su, kako kažu, onima na koje su nailazili i, u skladu sa vremenom i okolnostima, po nešto stigli da ispričaju o svom položaju. Tako je o vapaju Srba sa Kosmeta nešto načuo i savetnik u Ministarstvu i šef obezbeđenja Tadića.
Po svemu sudeći najtoplije je dočekana delegacija koja se uputila kod patrijarha srpkog Irineja. On ih bar nije odbio. A sa kolikom pažnjom ih je saslušao i u kojoj meri je spreman da uloži svoj autoritet poglavara SPC da se ovim ljudima pomogne, najbolje ilustruje pitanje: „Kako žive Srbi u severnom delu Kosmeta?“; te uz evociranje uspomena na svoj boravak u Prizrenu davnih dana, umetnuto pitanje: „Šta se to desilo u avgustu na adminisitrativnim prelazima?“ Kada je saslušao ono što je po prirodi svog zvanja morao da zna, blagonaklono je upitao da li su zadovoljni pregovaračem Borkom Stefanovićem. I taman kada su odbornici krenuli uglas da kritikuju Borkovu platfomu za pregovore sa Prištinom, patrijarh ih je prekinuo očinski zabrinut: „A koga biste vi voleli da vidite na tom metu?“ „Lidera Srba sa severa Kosmeta“, čuo je odgovor. „E, dobro je to dobro, ja…“.
Delegacija koja je prisustvovala ovom sastanku nije želela da previše komentariše patrijarhov stav, tek složili su se u tome da niti su oni nešto novo rekli patrijarhu, niti patrijarh njima, ali se ispostavilo da dele mišljenje em da je Kosovo srpsko, em da je Srbima na Kosovu teško.

SUROVA OPOMENA
O ultimatimu Angele Merkel, priznavanju carinskih pečata, pokušaju ukidanja dvojnih institucija, atributima državnosti tzv. Republike Kosova na koje žmuri naša Vlada, nit je patrijarh pitao niti mu se, očito, to učinilo bitnim. Konačno, četvrtu delegaciju primio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin. I gle, jedino tamo na, zvanično, teritoriji druge države, u ambasadi Rusije, Srbi su smeli da uđu i Srbima nije vremenski ograničen razgovor. Pri čemu, ističu, niko se nije nevešto pravio da ne zna o čemu je reč.
„Pokazao se većim Srbima od svih Srba kojima smo planirali da se obratimo“, bio je komentar.
Kako god povratak odbornika na Kosmet bio je povratak u realnost, administartivni prelaz Jarinje surova opomena da ovde važe vrlo surova pravila i da se čak ni kuortoazno niko neće praviti neveštim. Pripadnici Kfora, naime, na prelazu Jarinje nisu dozvoli ulazak na Kosovo i Metohiju autobusu u kome su bili odbornici opština sa severa pokrajine, jer putnici, kako je to kasnije objasnio portparol Kfora Hans Diter Vihter nisu sarađivali i nisu poštovali uobičajene procedure. Tako se desilo da oko 50 odbornika opština Zvečan i Kosovska Mitrovica na Kosovo kućama stignu alternativnim seoskim i planinskim putevima.
I kada se saberu ovakvi i slični cirkusi, što diplomatski što nediplomatski, ne treba biti veliki mislilac pa zaključiti koliko i na koje načine Srbije brine o Srbima s one strane Ibra.

5 коментара

  1. Avatar

    Reklo bi se da je Tadic odabrao Evropu i odrekao se Kosova odavno. Sve ostalo je bila cista demagogija. Kao sto su srpski politicari cutali za vreme Tita i pravili se da problem Kosova ne postoji. Tada se najvise naroda i iselilo pod pritiskom siptarskih fasista. Setimo se Azema Vlasija, Titovog omladinca. Srbi nisu imali nikakvu zastitu u rodjenoj drzavi! Ovi danasnji “kadrovi” zaista, sve me vise potsecaju na te Titove omladince.

  2. Avatar

    “Могу се сви људи лагати неко време
    и неки људи све време
    али се не могу сви људи залуђивати све време”

    Абрахам Линколн

  3. Avatar

    Е,па умјесто што су ишли код лажепатријарха и осталих политичких пробисвијета, што се покајнички не обрате владики Артемију, скину проклетство са српског народа, које је навучено протјеривањем владике и монаштва из Епархије рашкопризренске. Тек тада могу очекивати благослов Божји на њима и на њиховом дјелу. Све док саучествују, барем својим ћутањем и нечињењем у безаконим дјелима екуменистички настројених црквених олигараха, нема им ни једног истинског искорака напријед.

  4. Avatar

    Protestovali učenici u Kosovskoj Mitrovici
    Više stotina učenika osnovnih i srednjih škola sa severa Kosova poručilo je juče na polusatnom protestnom mitingu u Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku da ne žele da napuste obrazovni sistem Srbije. Oni su zatražili od vlasti u Srbiji da učine sve da tako i ostane. Na protestu u blizini mosta na Ibru koji deli severnu od južne Kosovske Mitrovice učenici su nosili zastave Srbije i transparente na kojima je pisalo „Ne damo Kosovo”, „Nećemo granicu sa Srbijom”, a sličan protest održan je i u Zubinom Potoku.

  5. Avatar

    Halimi: Srbija treba da prizna realnost na terenu

    Poslanik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi rekao je danas da Srbija treba da prizna “realnost” na Kosovu i da je krajnje vreme za daleko pragmatičniji i praktičniji odnos prema Kosovu, u interesu Srba u pokrajini i svih građana
    “Pristup nije dovoljno evoluirao. Nije došlo do bitnijih promena u tom pristupu”, kazao je Halimi novinarima u Skupštini Srbije.
    On je naveo da od Liberalno-demokratske partije a sada i od lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića dolazi do ozbiljnijeg pristupa rešavanju problema Srba na Kosovu i situacije za koju je rekao da je napeta.
    “I liberali i ovo što sad govori Vuk Drašković dobar je put da se ozbiljnije tretira ova problematika i da se obezbedi ozbiljan pristup za rešavanje tih problema”, kazao je Halimi On je dodao da treba priznati “realnosti na terenu”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *