MIHAIL LEONTJEV Vijetnamizacija obojenih revolucija

Piše Mihail Leontjev

U Libiji se nije odigrao građanski rat i veštačka opozicija ne predstavlja nikakvu opoziciju. Ona je sastavljena 80 odsto od preuzete sujete Gadafija, a 20 odsto od sumnjive ulične fukare

Neizbežnost vojnog poraza nije bila tajna čak ni rukovodstvu Libijske Džamahirije. Materijalne pretpostavke za suprotstavljanje združenim snagama NATO-a bile su istrošene još pre mesec dana. Generalno, pobedonosno ponižavanje majušne afričke zemlje pretvorilo se u polugodišnju epopeju dostojnu poređenja sa bitkom za Brestsku tvrđavu. Suvišno je ponavljati da u Libiji nije bio građanski rat i da veštačka opozicija ne predstavlja nikakvu opoziciju. Ona je sastavljena 80 odsto od preuzete sujete Gadafija, a 20 odsto od sumnjive ulične fukare. To je, bez svake sumnje, običan kolonijalni rat koji nema nikakvo ideološko pokriće koje bi priličilo HH veku, da ne govorimo o HHI. To je evropska klasika iz sredine XIX veka. Pošto nemamo mogućnosti da razmotrimo libijsku temu sa aspekta sadržajnijih libijsko-ruskih interesa, celishodnije je da izučimo opštu metodologiju ove priče. Mi se sećamo aktivnog učešća naših bledolikih partnera u plišanim revolucijama, bilo gde i bilo kada. Sada vidimo da je ta moda nekako prošla. Takođe, možemo da zaključimo da priča o globalnoj borbi protiv svetskog islamskog terora gubi globalnu aktuelnost. Likvidacija Osame bin Ladena i mule Omara bila je specijalno i debelo podvučena akcijom gospodina Brejvika – belokosom beštijom – koja je politkorektno izjednačena sa islamskim terorom. Evropska tradicija za razliku od kineske teži sintezi. „Vijetnamizacija obojenih revolucija“ postaje sintetički proizvod evropskih političkih tehnologija. To je smisao libijskog ekstremizma. Prvo, to je rat, a ne inscenirani miting na glavnom trgu uz učešće obučenih „tviter-idiota“. To je rat uz upotrebu domaćih snaga, dok upotreba uvezenih komandosa i uvezenog bombardovanja sa bezbednih visina samo potvrđuje stilsku čistoću. A lični napori i učešće, ukoliko ih ima, svode se samo na precizne vazdušne udare i to u tankim kožnim rukavicama, dok domaći mlate domaće. Drugu složeniju modifikaciju ove sheme, zbog komplikovanijeg objekta, gledaćemo u Siriji, što potvrđuje pouzdanost namera naručioca.
U svoj ovoj „vijetnamizaciji“ za sada, bez sumnje, postoji jedna čudna osobenost: shema koja funkcioniše uz sav smrdljivi cinizam i daje očigledne rezultate ipak nema logičnu zakonomernost, kao npr. govorna konstrukcija druga Gorbačova. U krajnjoj liniji teško je zamisliti da će se neko zainteresovati da učini nešto sa tom nesrećnom Libijom posle trijumfa demokratije i britanskih komandosa. Logično bi bilo, naravno, da se postave britanski komandosi za vladajuću partiju u oslobođenoj zemlji, ali teško da je iko ozbiljno izučio tu korisnu polittehnološku konstrukciju. Ima osnova za sumnju da „nova vijetnamizacija“ nije računala na logičnu zakonomernost. Sve sheme koje danas realizuju naša bledolika braća, u principu, nemaju logičnu zakonomernost. To je čista provokacija dovedena do stepena haotične reprodukcije. Tako da se operacija u Libiji principijelno ne razlikuje od prvog, drugog i potencijalno trećeg „monetarnog slabljenja“. Kao u staroj anegdoti: „Ko je! – SAJ! Sara, Avram i Jevolucija sa nežnim krajem! – S kakvim nežnim krajem? – Kad polastes samo ce ti se kasti!“

Preveo Goran Šimpraga