Festival amaterskih pozorišta: Svežina mladosti i apsurd savremenosti

Piše Raško V. Jovanović

Amaterizmu ne cvetaju ruže, budući da nema mnogo razumevanja za misiju širenja pozorišne umetnosti u našoj sredini. Kao da se zaboravilo da je u antičkoj Grčkoj najveća kazna bila lišiti nekog prava da gleda pozorišne predstave!

U poslednjem takmičarskom terminu ovogodišnjega festivala pozorišnih amatera Srbije u Kuli, posle sedam predstava dela naše savremene i klasične dramaturgije izvedenih prethodnih dana, glumci teatra „Gimnazijalac“ učenika Gimnazije u Lebanu ozarili su čitav program spontanošću igre i zapahnuli neprevaziđenom svežinom mladosti. Oni su vođeni rediteljskom rukom profesora Dušana Blagojevića, koji je tekst znatno skratio, u jednom zamahu, dobro odabranim tempom i u ritmu koji je uvek odgovarao njihovim mogućnostima, prikazali „Porodične priče“ Biljane Srbljanović. Iz ove drame Blagojević je izdvojio za četvoro učenika nekoliko karakterističnih segmenata i načinio duhovitu predstavu, koja je jedinstvenim tokom neposredno oživela sumornu porodičnu svakidašnjicu. Predstava je igrana u dekoru koji je dočaravalo smetlište ispunjeno plastičnim folijama i kesama, među koje su smešteni pojedini delovi izanđalog kućnog nameštaja. Na taj način prikazan je sav apsurd savremenosti.
Uprkos svim teškoćama sadašnjeg trenutka, pozorišni amateri, videli smo, ne odustaju od svojih aktivnosti, što se mora pozdraviti. Posebne pohvale treba uputiti organizatoru festivala u Kuli.

ENTUZIJAZAM ODLUČIO
Ove godine je zbog materijalne oskudice došlo do pomeranja termina festivala – umesto u junu, realizovan je u septembru. Srećom, zahvaljujući upornosti entuzijasta i aktivista u Kulturno-prosvetnoj zajednici Opštine Kula, ali i razumevanju pokrovitelja (Opštine Kula), festival je sa uspehom organizovan i završen.
Ovogodišnja smotra imala je prilično ujednačen tok, koji je, uprkos tome, ipak bio uzlazan. Počela je kao što je i završila – predstavama mladih ansambala. Najpre smo gledali predstavu komada Đorđa Milosavljevića „Instant seksualno vaspitanje“ u izvođenju Amaterskog pozorišta Centra za kulturu u Kovinu. Reditelj i scenograf predstave bio je Jovan Grujić. Drama se bavi problemima i dilemama u razdoblju čovekovog odrastanja. O toj problematici pisac nedvosmisleno govori iz aspekta mladih, raščlanjujući ono što je karakteristično za njihova različita emocionalna stanja, seksualne i druge sklonosti. Predstava je bila uigrana u okviru jedinstvenog stilskog postupka. Iz  glumačkoga ansambla izdvajao se Ilija Marković koji je tumačio uloge Čeve i Pileta ispoljivši veliki smisao za ubedljivu scensku transformaciju. Na scenskom prostoru, koji je podrazumevao korišćenje tri nivoa, kovinski amateri razvili su živu i zanimljivu igru.
Druge festivalske večeri, Pozorište amatera Batajnice „Sklonište u teatru“ izvelo je komad Milene Depolo „Kontrolni“. Autorka komada sagleda položaj mladih preplićući dva paralelna toka – kako onaj što proističe iz porodičnog života, tako i onaj koji se stvara u školi. Dramu je režirao Jovan Ljubenović, uspevši da glumački ansambl postigne punu koheziju. Ipak izdvajala se Elena Kapeleti u ulozi Razredne: sa blagom i dosledno izvedenom stilizacijom izraza. Zorana Vreća tumačeći lik učenice Tamare i Aleksandra Milošević koja je tumačila uloge tri majke, načinile su male podvige na sceni. Ansambl je osvojio gledalište spontanim prikazom odnosa dece i starijih, odnosa koji nije lišen komičnih situacija, ali i dramatičnih obrta.
Kao dramatičar i pripovedač Anton Pavlovič Čehov nije prikazivao ono čega nema na svetu, niti je ulepšavao ljude, nego ih je predstavljao onako kako su živeli u stvarnosti i zbog toga ga mnogi savremenici u Rusiji nisu voleli, ali ga je vremenom zavoleo čitav svet. Prema komadu „Na velikom putu“ i nekoliko pripovedaka, Miroslav Benka napisao je i režirao jednočinku „Krčma na glavnom drumu“ čija se radnja odigrava u jednoj guberniji južne Rusije. Predstavu je prikazalo slovačko pozorište „Vladimir Hurban Vladimirov“ iz Stare Pazove. Ansambl je sa očiglednom predanošću prikazao izukrštane nesrećne ljudske sudbine.

SCENSKI PODVIG
Četvrte festivalske večeri Gradsko pozorište iz Smederevske Palanke prikazalo je dramu Žan-Pola Sartra „Prljave ruke“ u režiji i adaptaciji Miloša Jagodića. Poznati francuski pisac i filozof  je ovde, kao i u drugim svojim dramskim delima, zaokupljen sudbinom čoveka, teško podnošljivom slobodom i moralnom odgovornošću. Uz primetno nastojanje da Sartrova pitanja i dileme aktualizuje i približi našem vremenu tranzicije, reditelju Milošu Jagodiću donekle je pošlo za rukom da uz znatna skraćenja ovu misaonu i u isti mah akcionu dramu prikaže kao neku vrstu političkoga trilera. U ovoj predstavi suvereno je dominirao Miša Bajkić u ulozi Oderera, neprikosnovenog zastupnika ideologije nepopustljive partijnosti. U tom smislu izdvojilo se i tumačenje lika Olge koji je Sanja Dojčinović uspela autoritativno da ostvari.
Račansko amatersko pozorište Kulturnog centra „Radoje Domanović“ u Rači, pete festivalske večeri prikazalo je delo savremenog hrvatskog pisca Iva Brešana „Hamlet u selu Mrduša Donja“, u režiji Dejana Cicmilovića, koji je i autor adaptacije u kojoj je mesto radnje izmestio u šumadijsko podneblje. Pri tom uspeo je da sa račanskim amaterima ostvari zabavno parodijski-groteskno izvođenje Brešanovog dela, u kojem su se posebno istakli Zoran Stefanović Strofa, Nebojša Vićentijević, i Uroš Petrović.
Amatersko pozorište Kulturnog centra u Kuli prikazalo je Sterijinu komediju „Zla žena“ u režiji i scenografiji Dragana Ostojića. Za ovu komediju Sterija je našao inspiraciju u realnom životu rodnoga Vršca. Veoma je lepo kada se amateri susretnu sa našom klasikom, pa je tako bilo i kad je reč o predstavi amatera iz Kule. Reditelj Ostojić uspeo je da postavi ovu komediju i ne izneveri njenu duhovitost. Zasluga je glumice Ksenije Vukorep, koja je tumačeći Sultanu davala ton čitavoj predstavi. I ostali izvođači dali su značajan doprinos – pre svih Kamenko Bertić kao čizmar Sreta i Jovan Popović u ulozi služitelja Stevana. Reditelj Ostojić načinio je odličan izbor muzike i sjajno rešio kostimografiju. Sa zadovoljstvom se može zaključiti da je ova predstava lep primer prikladnog oživljavanja naše klasike bez nepotrebnog osavremenjivanja.
Pozorište „Janko Veselinović“ iz Bogatića prikazalo je komad „Karolina Nojber“ Nebojše Romčevića, u režiji Miloša Jagodića. Pošto je načinio dobru adaptaciju ovoga dela i prilagodio tempo i dinamiku izvođenja mogućnostima glumaca amatera, Jagodić je uspeo da ostvari jednu zanimljivu predstavu. U glavnoj ulozi nastupila je neosporno talentovana Ivana Terzić, koja je plenila pažnju sugestivnom igrom i impulsivnošću izraza. Od ostalih izvođača isticali su se Nenad Bogićević kao Johan Nojber, Milenko Bogićević u ulozi Oca i drugi. Posebna vrednost predstave bila je muzika Gorana Ljubanića.
Na kraju smotre najboljima su dodeljene nagrade, stišali su se aplauzi, utuljene su festivalske baklje i ostalo je pitanje – kako dalje? Amaterizmu ne cvetaju ruže, budući da nema mnogo razumevanja za misiju širenja pozorišne umetnosti u našoj sredini. Kao da se zaboravilo da je u antičkoj Grčkoj najveća kazna bila lišiti nekog prava da gleda pozorišne predstave!

3 коментара

  1. Avatar

    Хвала велика уваженом господину Јовановићу на лепим речима у име читаве екипе “Породичних прича”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *