Hrvatska voli Snežanu Malović

Piše Uglješa Mrdić

Reporter „Pečata“ obišao je Županijski sud u Dubrovniku povodom optužnice protiv Božidara Vučurevića i naišao na velike pohvale na rad Predsedništva i Ministarstva pravde Srbije. U Trebinju je situacija drugačija – kritike i gnev na račun Tadićeve vlade

Republika Hrvatska ne krije ponos i zadovoljstvo koje je, svojim radom, znanjem i bezrezervnom angažovanošću pokazala ministarka pravde Srbije Snežana Malović. U pohvale na račun na prvom mestu Malovićeve, pa onda i predsednika Srbije Borisa Tadića i njegovih najbližih saradnika, uverio se lično potpisnik ovih redova prilikom prošlonedeljnog boravka u Dubrovniku, gde je kao reporter „Pečata“ posetio nadležne u Županijskom sudu u Dubrovniku povodom istrage koju ovaj sud vodi protiv nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića. Na osnovu hrvatske poternice od 4. aprila posle hapšenja na graničnom prelazu Karalaj kod Malog Zvornika, Vučurević se, da podsetimo, nalazi u srpskom zatvoru u Šapcu.

KOOPERATIVNA MINISTARKA
„Snežana Malović je divna. To je najbolja i najsposobnija ministarka pravde u regionu. O njoj u Hrvatskoj, u našoj vladi, državnom odvjetništvu i Županijskom sudu možete samo da čujete reči hvale. Jeste da ima samo 35 godina, ali je mlada, komunikativna, kooperativna, uvek spremna za saradnju i nama iz Hrvatske, kada su u pitanju istrage protiv Srba koji se nalaze na teritoriji Srbije, uvek izađe u susret. Verujemo u nju i kada je u pitanju izručenje Božidara Vučurevića Hrvatskoj. Očekujemo ga uskoro u Hrvatskoj, jer ovde treba da mu se sudi. Vlast u Srbiji se do sada pokazala da je spremna za saradnju sa našim nadležnim organima“, rečeno je „Pečatu“ u Županijskom sudu u Dubrovniku.
Naime, reporter „Pečata“ je prešao 27. aprila granični prelaz Brgat između BiH i Hrvatske i po ranijem dogovoru sa nadležnim u Županijskom sudu u Dubrovniku posetio ovaj sud oko podneva. Posle kontrole od strane hrvatske policije posetio je Županijski sud, gde je naišao na iznenađujuće topao i krajnje profesionalan doček. Razloga za to mogu biti samo dva. Ili je u pitanju hrvatsko-dubrovačko lukavstvo ili cenjenje protivnika, to jest „Pečata“ koji od prvog broja čvrsto drži do svojih uverenja i srpskih stavova. U ovom slučaju, u pitanju je uverenje koje je reporter „Pečata“ izložio u Županijskom sudu, da pravosudni organi Hrvatske vode neopravdanu hajku protiv svih onih Srba koji su krivi samo zato što su branili svoj grad od naleta hrvatskih vojnih i paravojnih terorističkih formacija. Sada žele da sude Božidaru Vučureviću za navodne ratne zločine, on im je kriv što je branio svoj narod i grad od hrvatskih topova i što je sprečio hrvatsku operaciju „Burin“ koja je imala za cilj da 1995. godine pod komandom hrvatskog generala Janka Bobetka okupira i porobi Trebinje (o čemu je „Pečat“ pisao pre nekoliko brojeva“).
Portparol Županijskog suda u Dubrovniku sudija Marija Vetma rekla je za „Pečat“ da je protiv Božidara Vučurevića Županijsko državno odvjetništvo u Dubrovniku podnelo optužnicu zbog kaznenog dela „ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, u stečaju s kaznenim delom uništavanja kulturnih i istorijskih spomenika“.

HRVATSKO ZALAGANJE
„Optužnica od 3. septembra 2008. godine primljena je u ovom sudu 10. oktobra 2008. godine. Optužnica je dostavljena okrivljeniku i branitelju, postavljenom po službenoj dužnosti. Prigovor protiv optužnice odbijen je kao neosnovan rješenjem ovog suda od 24. aprila 2009. godine. Optužnica je stupila na pravnu snagu 12. avgusta 2009. godine kada je rešenje ovog suda, kojim je odbijen prigovor protiv optužnice, primio okrivljenik lično. U toku istrage određen je pritvor protiv okrivljenika 17. marta 1993. godine zbog težine djela i zbog toga što je okrivljenik nedostupan, a  istog dana izdana je naredba za izdavanje poternice protiv okrivljenika“, navela je za „Pečat“ sudija Vetma.
Na saznanja „Pečata“ da je Vučurević tokom devedesetih godina osuđen u odsustvu za navodne ratne zločine, Marija Vetma nam je odgovorila:
„Netačna je informacija da je ovaj sud osudio Božidara Vučurevića u odsutnosti“.
Istražujući slučaj Božidara Vučurevića došli smo do informacije da je snazi oko 760 optužnica protiv Srba koji se nalaze izvan Hrvatske, pretežno u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a terete se za ratne zločine nad Hrvatima. Takođe smo saznali da postoji još preko 300 Srba, protiv kojih se vodi pretkrivični postupak da su učestvovali u navodnim zločinima nad Hrvatima, od kojih je pedesetak građana Trebinja.
Da napomenemo da nam je bilo lakše doći do nadležnih u Žuapnijskom sudu u Dubrovniku, nego do čelnika Ministarstva pravde Srbije u Beogradu.

OPTUŽBE NA RAČUN TADIĆA
A u Trebinju je situacija potpuno drugačija. Spominjanje imena predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića u Trebinju izaziva bes i nezadovoljstvo. Ono što se u Beogradu i na fudbalskim stadionima govori kada je u pitanju skandiranje protiv Borisa Tadića blago je u odnosu na ono šta građani Istočne srpske Hercegovine misle o njemu. Za srpski narod u Hercegovini Boris Tadić je „Izdajnik roda svoga“, „Hrvatski predsednik“, „Antisrpski demokratski vođa“… Ovo su samo neke od parola koje smo mogli da čujemo na ulicama Trebinja protiv Borisa Tadića. Razlog za ovoliko nezadovoljstvo srpskog naroda u Hercegovini je zbog toga što je Tadić najodgovorniji za hapšenje Božidara Vučurevića, gradonačelnika Trebinja, u jednom od najtežih perioda u istoriji ovog grada koji je devedesetih godina bio na udaru hrvatskih topova.
Ono što smo mogli čuti o Snežani Malović u Hrvatskoj su najveće moguće pohvale. Izgleda da Srbija i srpski narod ne znaju da cene ministarku kakvu imaju u svojim redovima. Neka konačno shvate svi oni kritičari Snežane Malović da je ona najsposobnija i najbolja ministarka pravde u srpskoj istoriji, pa čak i u istoriji čitavog Balkana. Doduše to je mišljenje Hrvatske i Hrvata, ali to su za Vladu u Beogradu glavni saradnici i najbolji prijatelji na brdovitom Balkanu, to jest u regionu.
Ipak je ta „sposobna“ Snežana Malović jedan od ključnih kadrova predsednika i premijera Srbije, Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića. Snežana Malović je na taj način, prema Tadiću i Kosorovoj, jedna od najznačajnih žena u srpskoj istoriji. Te pohvale koje smo mogli čuti na račun Snežane Malović u Hrvatskoj stavljaju je u sam vrh srpske istorije i najmoćnijih i najsposobnijih žena srpskoga roda. Ipak je ona DOS-ovo otkrovenje iz 2000. godine. Pa nije slučajno što je svoj zanat i sada već istorijsku ulogu pekla kod Vladana Batića, lidera DHSS i prvog DOS-ovog ministra pravde. Kod Batića je bila šef kabineta, a vrhunac njenih sposobnosti došao je do izražaja 2007. godine, kada je po hrvatskom „talentirana“ i odlična za „suradnju“ u svakom smislu postala državni sekretar Ministarstva pravde, za vreme ministra Dušana Petrovića, potpredsednik i alfa i omega „žutih“, to jest DS-a. I onda kao šlag na tortu isključivo zahvaljujući svom talentu, sposobnostima i istinskim umećem po standardima Demokratske stranke, sa samo 32 godine Snežana Malović postaje 2008. godine ministar pravde. Ipak, svoj vrhunac je doživela početkom 2011. godine u Zagrebu, Splitu i Dubrovniku. Nema više tog Županijskog suda i državnog odvjetništva u Hrvatskoj, kao i kancelarije Vlade Hrvatske, da se ime Snežane Malović ne izgovara sa dubokim i istinskim poštovanjem. Verovatno će njena slika uskoro da stoji i na zidovima svih hrvatskih domobranitelja i domoljuba, možda i na zidu hrvatskih „heroja“ poput Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka. Jer što su oni započeli kada je u pitanju progon Srba, Malovićeva finišira.

LIJEPA NAŠA
Već su krenule i hrvatske serenade u kojima se opevalo ime Snežana Malović… Najviše emocija budi pesma koju ćemo citirati:
„Lijepa naša Snežano, oj junačka ministrice mila;
Stare slave djedovino, da bi vazda sretna bila!
Mila Malovićko, kano si nam slavna,
Mila si nam ti jedina.
Mila, kuda si nam ravna,
Mila Snežana jaka si ko planina!
Teci Dravo, Savo teci,
Nit’ ti Homen silu gubi,
Sinje more svijetu reci,
Da svoj narod Hrvat ljubi.
Dok Borisa Tadića sunce grije,
Dok Ivica Dačić bitke bije,
Dok Srbija svoje junake krije,
Dok nam svima živo srce bije!“
Ovako su hrvatske patriote opevale imena slavnih beogradskih političara na najsvetliji mogući način, u sklopu stihova hrvatske himne „Lijepa naša“. I to je samo jedna od potvrda dubokog poštovanja Hrvatske i hrvatskog roda i poroda prema Tadiću, Malovićevoj, Dačiću, kao i državnom sekretaru Ministarstva pravde Slobodanu Homenu i svim drugim, za Hrvate, kvalitetnim političarima i časnim ljudima.
Istine radi, jer moramo biti pošteni prema svojim čitaocima, a i u skladu sa novinarskim kodeksom, moramo navesti i druge pohvale. One su vezane za „sjajni“ i „kooperativni“ kabinet Borisa Tadića. Opšte je mišljenje u relevantnim hrvatskim institucijama da sve ono što se dogovori sa Tadićevim kabinetom to mora da bude ispoštovano. Nema reči hvale koje bi mogle opisati pozitivan stav Hrvatske prema Tadiću i njegovom kabinetu sa napomenom da „ono što smisli i organizira Tadićev kabinet, rjetko to ko može u cijelom regionu, jer kada oni krenu da rade po tjeralicama (optužnice), ravna im nema na ovim prostorima“.

VERA U PRAVE SRBE
S druge strane mogli smo čuti da se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik časno zauzeo za sudbinu Vučurevića, sa jasnim ciljem da se nekadašnji gradonačelnik Trebinja nikako ne sme isporučiti Hrvatskoj.
Po povratku iz Dubrovnika reporter „Pečata“ se sastao i sa nekadašnjim i sadašnjim rukovodstvom Opštine Trebinje, tada je podržana borba za slobodu Božidara Vučurevića i dokazivanje njegove nevinosti, jer ne može neko da bude kriv što je branio svoj narod i svoj grad od naleta agresora. Tom prilikom je pohvaljeno pisanje „Pečata“ i svih drugih, a ima ih jako malo s obe strane reke Drine, slobodnih medija o slučaju Božidara Vučurevića. Takođe Trebinjci su se zahvalili i svim potpisnicima peticije za oslobađanje Božidara Vučurevića, kao i svim političkim strankama u Srbiji i Srpskoj koji su se jasno zauzeli za dokazivanje njegove nevinosti. O pohvalama na račun pravnog Tima Vučurevića da ne govorimo. Srpski narod u Hercegovini veruje samo u prave Srbe.
Srpski narod u Hercegovini prema zvaničnom Beogradu gleda sa zebnjom, prezirom, nezadovoljstvom i sa velikom dozom nepoverenja u Vladu Srbije, ona je prema mišljenju većine građana u srpskoj Hercegovini „izdajnička“, „plaćenička“, „Vlada u službi Hrvatske“.
Potpisnik ovih redova gotovo da nije ni smeo da pomene imena Borisa Tadića, Snežane Malović, Ivice Dačića i drugih iz vladajuće koalicije u Beogradu, koji su podržali dogovor u Smederevu između hrvatske premijerke Jadranke Kosor i predsednika Srbije Borisa Tadića da se Vučurević mora uhapsiti i isporučiti Hrvatskoj, kako bi mu se sudilo za navodne ratne zločine počinjene na teritoriji Dubrovnika devedesetih godina.
Odluka o sudbini Božidara Vučurevića i njegovom izručenju, nažalost, i dalje je u rukama Snežane Malović. Da li će se urazumiti kabinet Borisa Tadića i njegovi sateliti u Vladi Srbije kada je u pitanju sudbina časnog Srbina Božidara Vučurevića pokazaće vreme.
Jedno je sigurno, ukoliko ga isporuče Hrvatskoj protiv sebe će imati sve prave Srbe u Srbiji i Republici Srpskoj, a na svojoj strani i dalje hrvatske domobranitelje…
Što bi rekla srpska narodna poslovica: „Što se grbo rodi vrijeme ne ispravi“.
Neka sve ostane zapisano. Istorija će im suditi…