Почетна / Уводник / Kandidatura gmaza

Kandidatura gmaza

Piše Milorad Vučelić

Kandidat! Srbija je kandidat!
Čitali smo nekada o tome kako je bilo uzvišeno i teško biti kandidat za člana Organizacije. Prođeš prvo sve prethodne stepenice aktivizma, ilegalnog rada i omladinskog organizovanja i postaneš kandidat za člana Organizacije. Ili za člana biblioteke kako bi rekao Kovačevićev i Radmilovićev Radovan Treći. Onda drugovi motre na tebe, procenjuju te, poveravaju ti nove i teške zadatke i iskušavaju te da bi proverili da li si dostojan članstva u Organizaciji. Mnogo je njih bilo koji su herojski ginući ostali samo na kandidaturi, nikad se ne dovinuvši do članstva u Organizaciji. „Kandidat sam tim se dičim, to ne može biti svak…“, s ponosom se uzdignuta čela pevalo.
A danas sličnu pesmu slugerajski i ližisahanski horski peva režimska i medijska Srbija pod dirigentskom palicom domaćih velmoža i nevešto prikrivenih okupatora. Srbija ponižavajuće i vazalno bespogovorno služi svoj kandidatski rok. Nije reč o služenju samo nekoj velikoj sili ili organizaciji, nego o mizernom ulizivanju ili dodvoravanju susednim budžaklijskim centralnoevropskim državicama, a pre svega Hrvatskoj.
„Danas već možemo reći da ukupna politika u Srbiji nije srpska, već hrvatska“ (Rajko Petrov Nogo „Ni lepši, ni stariji“ u ovom broju „Pečata“). Muzičku podlogu ovoj izdaji i kolaboraciji daje „Himna gmazovki i gmazova“ koju izvodi veliki šestorazredni rok sastav rovašenih Natovaca sa sve pratećim vokalima Natovki koje u stilu „šubi dubi“ pevaju „Kosovo je tehničko pitanje“ i „EU kandidatura nema alternativu“. Onako uz put pojaše se i neki pop. Ako pop Jagoš nije među živima i te kako je živahan onaj koji ga je svojevremeno na svom „demokratskom“ putu jahao.
U Srbiji se odigrava priredba kakva i dolikuje prvoaprilskom kumstvu Jadranke Kosor i Borisa Tadića. Kad već Kosorova živi u od Srbina otetom stanu u Zagrebu, što ne bi imala za kuma predsednika Srbije. U pozadini se, naravno, kao overavanje kumstva, kotrlja glava Božidara Vučurevića (vidi tekst Uglješe Mrdića „Sramno hapšenje časnog Srbina“ i saopštenja DSS-a i SDS-a) i sloboda i rehabilitacija Purde, Ganića, Divjaka… Još nam samo papin blagoslov fali. Iz Niša!
Danas se u Srbiji ta davna priča o kandidatu, kako vidimo, na surovo komedijaški i krvavo vodviljski način ponavlja i obnavlja. Na Srbiju više niko i ne gleda, ni vlast, ni dobar deo opozicije. Biti kandidat „nema alternativu“. Kandidatura za Uniju ili smrt Srbije! Ko nije za kandidaturu, sva je prilika, neće moći ni na izbore. Ko pre kandidaturi u Brisel – njegova i vlast.
Srbija sve više podseća na neki otpad, deponiju, prokletu avliju, smetlište prepuno neslobode, represije, bezakonja, kontrole i cenzure na kojoj se vrši lažirana i prevarena licitacija pod tobože demokratskom firmom. Izbori su izbori samo ako su u vezi sa kandidaturom. Ako kojim slučajem ne bude kandidature, neće uopšte biti ni izbora. Čekaćemo kandidaturu, a Srbiji i njenom narodu kako bude. Spržićemo sve što nismo spržili samo da se domognemo kandidature. Šta će nam izbori ako nismo ili nećemo biti kandidati. Treba oglasiti moratorijum na izbore sve dok ne postanemo kandidati, pa koliko traje da traje. Naš režim će se boriti do poslednjeg slobodnog Srbina i poslednjeg preostalog metra državne teritorije. Kako danas proročki zvuče nekada sulude i apsurdne reči jednog političkog delatnika koji izgovori da će Srbiju uvesti u Evropu, pa čak i bez Srba.
Medijima i političkim životom u Srbiji odjekuje kukavno pogađanje o datumu izbora: septembar je prerano, decembar nije zgodan, februar je najgori, u januaru ne možemo, u martu bi moralo ali samo ako smo kandidati… (Dragomir Anđelković „Tadićevo prihvatanje protestnog duela?“) Na stanje u Srbiji niko i ne gleda. Srbija živi u međuvremenu. Sve oči su uprte u Brisel, Venecijansku komisiju, a oni koji čekaju pravdu tražiće je na sudu u Strazburu, jer je naše pravosuđe partijskim čistkama, a pod firmom reforme načisto upropašćeno.
Od Beograda se očekuje samo to da ispunjava uslove i naloge iz ovih centara. Zakoni u Srbiji i Ustav Srbije su samo lako promenljive prolazne stanice na putu do pomenutih adresa. I što je gore od svega, neki od tih nametnutih uslova izgledaju i demokratski i razumno, budući da srpski režim liči sve više na pravu tumarajuću satrapiju. On nema nikakvo uporište u srpskoj demokratskoj tradiciji, nacionalnim tekovinama, državnim interesima i postojećem ustavnom i pravnom poretku. Uzaludno je i gotovo fatalno davati bilo kakvo dodatno vreme ovom režimu i podgrevati lažnu nadu da će on nešto valjano uraditi, jer „nema tog vetra koji bi bio naklonjen onome ko ne zna kuda plovi“, rekao bi Montenj.
Ništa se drugo nije ni moglo očekivati od režima koji je već pune tri godine potpuno nelegitiman. Postojeća vlast je stvorena na grubom falsifikatu i krađi izborne volje građana i pod strogim patronatom stranih sila i njihovih predstavnika. Niko za ovakvu koalicionu vlast u Srbiji na izborima 2008. godine nije glasao. Surovo se potvrđuje po ko zna koji put narodna i jezgrovita i vrhunska (Bogišićeva) pravna izreka „Što se grbo rodi, vreme ne ispravi“.
Takva nelegitimna režimska kupljevina „s koca i konopca“ sve ove godine drastično je rušila legalitet, postojeći pravni poredak i ličnu i imovinsku sigurnost građana, derući im kožu s leđa, a sve pozivajući se na EU i evroatlantske interese. Režimu je bitno da se niko ne okrene svom snagom, znanjem i molitvama Srbiji, jer tamo gde postoji takva molitva i pregnuće moguće je da se i Svevišnji umeša. Ovako sve ide po đavoljem planu i bez rizika da taj plan bude osujećen. Režim u Srbiji obavlja jednu krajnje poznatu operaciju opisanu u „Pismima starijeg đavola mlađem“, po kojoj se zloba usmerava na bližnje i sunarodnike koje svakodnevno susrećemo, a dobrota se proteže samo na najdalji horizont, na kandidaturu, prema ljudima koje uopšte ne poznajemo.
Šta treba da uradi Srbija da bi bila kandidat za člana Organizacije i koje prepreke  bi trebalo da preskoči? Šta treba da „krasi“ Srbiju kao kandidata možete videti i u tekstu Nikole Vrzića „Hleba i kandidature“ i Ljiljane Bogdanović „Ratni plen ili komedija vremena“ u ovom broju „Pečata“.
Dve trećine građana Srbije su za vanredne izbore. Sve političke stranke odreda se busaju u prsa da su spremne za izbore, pa je odista nepojmljivo da se onda izbori što pre i ne održe. Postoji kažu viši cilj i viši interes – to je kandidatura. Odista da bi izbori uopšte imali smisla i da bi doneli nešto dobro Srbiji, neizostavno bi bilo potrebno da sve političke stranke jasno i glasno kažu sa kim neće praviti vlast posle izbora, a pre svega da će biti nemoguća „velika koalicija“ između SNS-a i DS-a.
Šta će nam izbori ako će se ponovo falsifikovati izborna volja građana i ako mogu svi sa svima, a na štetu i užas Srbije. Ako će novim vlastima biti sveta kandidatura, a ne državni i nacionalni interes Srbije izbori su nam izlišni. Srbija i srpski narod jednostavno nemaju više vremena za ovakve neprincipijelne koalicije.
Utoliko je i te kako ohrabrujući novi susret i dogovor o saradnji između Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunice. Za sada nema senki na ovom susretu. Nadamo se da će tako i ostati.
Kada je srpski režim u pitanju nema mesta nikakvoj neizvesnosti ili nekom iznenađenju. Režim koji započne svoj vek hapšenjem i izručenjem Radovana Karadžića i ubistvom Ranka Panića nužno mora, po najvišim zakonima jednom navijenog mehanizma nesreće, da nastavi neumitno tim putem. Brutalno iživljavanje nad Mladićevom porodicom, sramno hapšenje Božidara Vučurevića i bedno služenje i dodvoravanje hrvatskim HDZ-vlastima nije okončanje naših poniženja. Nastavci tek slede. Sasvim izvesno. I sve tako do samog kraja ovog režima. Nema tog zlomišljenja koje to što su oni kadri da urade može predvideti.
Sada bi za kraj, znam, a i da me ne bi kritikovali prijatelji i čitaoci, trebalo reći nešto ohrabrujuće, nešto što uliva nadu u ono što dolazi. Moram da kažem da su mi takve misli i dosetke u ovim trenucima presahle. Opis i analiza današnjeg stanja ne otvara takvu mogućnost, niti na ozbiljan način ohrabruje.
Posežem stoga za citatom Mihaila Epštajna, u kojem se, možda i mi možemo, ako ne prepoznati onda bar osvetljeni ruskim varljivim suncem ogledati:
„U ruskoj lepotici je isto načelo kao i u ruskom junačini, koji je trideset godina prespavao pored peći, a ustao je samo zbog odlučujuće bitke. Skrivena lepota i skrivena snaga imaju potrebu za velikim razlogom da bi se pokazale, ne radi dokonog posmatrača, ne radi radoznalog pogleda nego jedino zbog suđenoga kao što junačina ustaje, uspravlja se kad na otadžbinu navali najjači neprijatelj. Lepota je za dragoga, snaga – za dušmanina, a sve je za jednog jedinog: svakidašnje prozaično trošenje značilo bi umanjenje čarobnog dara…
Naša duša – uspavana lepotica i uspavani junačina su, naizgled, zauvek mrtvi za junaštvo, za narod, ali oni samo čekaju da kucne čas, lični potrebu u sebi da se probude i zaslepe svojom lepotom, da zapanje snagom“.

6 коментара

  1. . . . .ali oni samo čekaju da kucne čas, lični potrebu u sebi da se probude i zaslepe svojom lepotom, da zapanje snagom“. . . .




    0



    0
  2. Све је то било више него јасно када је створена улизичка и антисрпска партија СНС или како она себе назива Српска напредна странка,а ја је називан правим именом СНС – СРПСКА НАЗАДНА СТРАНКА
    Циљеви ЕУ,а са њом САД,а са њима НАТО пакта кога ја називам онако
    како му одговара послије акција које врши у име налогодаваца свуда
    на Планети,што је нарочито видљиво приликом бомбардовања наше државе,а сада поготово бомбардовања народа ЛИБИЈЕ – то је према
    свим критеријима социјалне,политичке,војне,грађанске,језичке и сваке друге номенклатуре НАЦИСТИЧКА АНТИДЕМОКРАТСКА ТЕРОРИСТИЧКА
    ОРГАНИЗАЦИЈА. Мора на почетку да кажем да нисам члан СРС – Српске радикалне странке,али сам чврсто прихватио неке њене програмске
    ставове,док према неким ставовима имам одбојност из два разлога:
    Први,што је са грба странке скинула НЕМАЊИЋКУ КРУНУ,а оставила онога ОРЛА који је без НЕМАЊИЋКЕ КРУНЕ за мене само једна обична
    ОРЛУШИНА,каква се појављује и код других народа нпр.Нијемаца.
    Други,што је у својој организацији оставила веома много присутног
    АУТОКРАТИЗМА који није својствен демократији,бар онаквој какву би ја заступао.Странка без обзира на моје примједбе има веома велику репутацију као СРПСКА НАЦИОНАЛИСТИЧКА СТРАНКА код мога српског Народа,јер у суштини брани веома жестоко и аргументовано права
    српског Народа.Таквих странака има и у другим државама,мада не толико јаких као што је наша СРС,нпр.Француска.Цјепање СРС је учињено по налогу САД,ЕУ и НАТО пакта,као што је и наша војска претворена сада у ништавило онога безмозговића,слона и потрчкала
    Шутановца или како га ја називам – Води војску Шута-новац,који га је склепо отац,новац-Шута свуда лута,у Охајо одскакута,америчку сису сиса,док нам војску не избриса!То је прва етапа САД-а,ЕУ-је
    и НАТО пакта;друга етапа је разарање најјаче националистичке партије СРС;трећа етапа су „ко бајаге“ спорови жутих ДС са СНС око избора;четврта етапа је избори послије „жестоких“ спорова у јавности,а договора у тајности;пета етапа коалиција између странака ДС и СНС које ће однијети већину гласова на изборима,формирати владу,имати већину у Скупштини Србије и уз Славицу-кравицу ДРЖАТИ ПОДУЖЕ ВРИЈЕМЕ СРБСКИ НАРОД У ПОКОРНОСТИ.
    Ако се народ побуни кад види да је преварен ту је НАТО пакт који ће да нас Србе са задовољством,већим,него либијце бомбардовати,а онда нам послати наше сусједе : Хрвате,муслимане,Црногорце,
    Мкедонце,шиптаре,Бугаре и Мађаре да нас „МИРЕ“ као претставници мировних операција УН !!! Е! ПА МОЈИ ДРАГИ СРБИ ЕТО ШТА НАС МОЖЕ ДА СНАЂЕ У ОВОМ ТРЕНУТКУ,САДА,ВЈЕРОВАТНО НА ДУЖЕ ВРИЈЕМЕ,АКО НЕ БУДЕМО ИМАЛИ ПАМЕТИ ПРИЛИКОМ ИЗБОРА! Ко би нам сигурно помогао,то је руски Народ!али су и ту глобало-фашисти почели припремати ујдурму,бацајући „кост“ између Путина и Медведева !!! Зато ја мислим У ПАМЕТ СЕ БРАЋО СРБИ АКО МИСЛИМО ОСТАТИ ЉУДИ !!!




    0



    0
  3. Jedna vlast da bi bila ubedljiva mora biti i moralna. Ako je bivši američki ambasador rekao da su petooktobarsko divljaštvo platili 200 miliona dolara onda očekujem od vlasti da kao moralni ljudi protiv njega podnesu krivičnu prijavu za klevetu i to razreše u regularnom sudskom postupku. Zašto to ne u rade ?
    Ako će vlast izvršiti restituciju onda je neophodno da tu restituciju urade i u pogledu društvene svojine. Ona je po definiciji pripadala narodu, pa narodu treba i da se vrati. Zašto da ne ?
    Ako je tužilaštvo odustajalo od procesa prema hrvatskim državljanima koji su hapšeni po poternici, zašto nije bilo smenjivanja ili ostavki. Zašto nije ?
    Srbija treba da traži temelje u celoj svojoj istoriji, pa i u socijalističkom posleratnom dobu. Da li smo u tom periodu u svetu bili cenjeni, da li se ulicama šetalo bez straha, da li su radnici imali radničke savete i ko je izgradio stanove u kojima sada žive i sl. Zašto o tome nesme da se priča ?
    Ko su zapravo ovi ljudi koji vladaju Srbijom ?
    Da li oni vode državnu politiku ili se igraju demokratije ?
    Dok se povečava broj gladnih, povečava se i broj visokih plata za izmišljena mesta gde se plata dobija sedenjem u kući. Zašto se ne kaže koliki je broj takvih mesta i zašto se ne pozatvaraju oni koji su to omogučili ?
    Zašto je Srbiji ovo trebalo ?




    0



    0
  4. Evropska unija – Znak pored puta
    „Nezadovoljni sobom i prilikama u svojoj zemlji, mi često hvalimo druge zemlje i narode, stvaramo od njih nedostižne uzore. Pri tom i preterujemo, hvaleći ih više nego što zaslužuju i pripisujući im svojstva i odlike kojih nemaju. Tako da sve što govorimo odgovara manje stvarnoj slici dotične zemlje, a više idealisanom liku naše otadžbine, kakvom bismo hteli da je vidimo .

    Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete.

    Dvojica oru i seju, a trideset njih jedu i troše. Jedan gradi a desetorica gledaju ili čak ruše i razgrađuju. Pa kako da se održi takvo društvo?

    Kad laže – to sam primetio – njegov rečnik je originalniji i bogatiji, biran i malo neobičan. Time se odaje; bar preda mnom.

    Kad slušam tako nekog kako daje opšte i uopštene sudove (crno ili belo) o zemljama ili narodima, ja nijednog trenutka ne mislim o tačnosti ili netačnosti tih sudova, jer to zaista ne vredi, nego se pitam kako je stalo sa razumom i moralom toga koji te sudove daje.

    Mudar je onaj koji pojave sveta oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane što je više i šire mogućno sa svim ostalim što se u svetu javlja i dešava.

    Rat, i najduži, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira. “ Ivo Andrić




    0



    0
  5. У једном АМЕРИЧКОМ филму (био сам веома изненађен) у једној сцени амерички претседник каже свом секретару: “Схватио сам да је владати ВЕОМА ЛАКО! Треба да се ѕадовоље само два услова. Прво треба да се у народу изазове СТРАХ… а онд покаѕати на извор тог страха“.

    Последње две декаде маог (а и свих осталих) живота биле су испуњене страховима. Страховали смо док смо били под санкцијама, док су нас бомбардовали, страховали смо од промена које (у почетку) нису највљивале ово што се данас дешава (да јесу – сигурно се не би ни десиле), страховали смо од укидања белог шенгена, од губитка посла, од нескретања са европског пута, о одустајању наших “добротвора“ од улагања у Србију (као најперспективнију у региону), од… да не набрајам даље.
    Дамас смо суоечени са новим страхом, да постоји могућност да НЕ постанемо кандидати, јер ће у том случају сви белосветски хохштаплери, који су имали намеру да “поломе ноге“ трчећи са својим парама овамо- да одустану од тога, ањихове паре су нам једини спас.
    Избори су нам итекако потребни. Ово мора да се мења и доста је било тог страха којим се постојећи режим храни и који користи да оствари своје намере…
    Господине Вучелићу текст Вам је феноменалан! Хвала Вам на томе.




    0



    0
  6. Zasigurno je vlast slasna, ali i prilikom njenog konzumiranja treba imati osećaj za meru. Ne postoje više ljudi kojima se može verovati i najverovatnije je intelektualna snaga Srbije negde u senci. Ti ljudi ne žele da se troše u najezdi samozaljubljenih licemera i neveštih obmanjivaća. Ako Srbija nema tih časnih, moralnih i principijelnih ljudi, onda neće biti ni Srbije. Na političkoj sceni nema ideja ni mudrosti, a partije su se postrojile oko tog velikog stola koji se zove Srbija tako da jedna drugu ne ometaju u prežderavanju. To oni zovu elita, a toj eliti nisu samo prepuna usta, već im i kremenadle vire iz džepova. Njihovi glasači za njih nisu ljudi, već statistički podaci. Izbori su nevažni, jer oko tog stola će ostati isti ljudi u malo drugačijem rasporedu.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *