(Samo)ubistvo države u Adi

Piše Vlastimir Vujić

Postavljanje spomen-reljefa u Adi „legendarnom“ mađarskom  junaku, generalu Janošu (Jovanu) Damjaniću, koji je 1848-1849. godine pobio hiljade Srba, generalu Jovanu Damjaniću (rad Agoštona Sime), nije provokacija, već – teško krivično delo

Gradonačelnici pobratimljenih Kalaza (Mađarska) i Ada (Srbija), Laslo Rogan (levo) i Zoltan Bilicki povodom 163. godišnjice Mađarske revolucije za nezavisnost otkrili su 15. marta ove godine bratski „poklon“ na severu Srbije: bistu zločincu Jovanu Damjaniću

U obe mađarske revolucije protiv vlade Bečkog dvora, Franje (Ferenca) II Rakocija (1703-1711) i Lajoša Košuta (1848-1849), Srbi su u borbama mnogo stradali i propatili, bežeći iz popaljenih sela i ginuli, naročito u Baranji, Bačkoj, Pomorišju, Banatu, ali i na drugim mestima. Mađarski istoričar Ignjat Ačadi procenjuje da je u vreme osmogodišnjeg Rakocijevog pokreta izginulo oko 120.000 Srba, većim delom poklani, a u Košutovom ustanku ubijeno ih je i(li) nestalo – preko deset hiljada!

SAMO DA SRBA NE BUDE
U svakom slučaju, Srbi su se u obe ratne situacije našli u veoma nezahvalnom položaju, između dve vatre. Borbu Mađara protiv Bečke vlade nisu smatrali svojom, jer ih je sklopljen ugovor sa carem Leopoldom I, 4. marta 1695. godine (koji su kasniji vladari samo potvrđivali), obavezivao na vernost, zauzvrat im garantujući pravni osnov položaja i teško stečene privilegije u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji (pravo na slobodno bogosluženje po srpskom pravoslavnom obredu, upotrebu starog kalendara, život pod upravom  lokalnih vlasti  koje sami izaberu, oslobađanje od plaćanja „desetka“ katoličkoj crkvi), a u Rakocijeva i Košutova obećanja – nisu mnogo verovali. U takvim (ne)prilikama austrijska vlast je na jednoj strani gledala maksimalno da iskoristi Srbe u redovima svoje vojske, a na drugoj strani Rakoci i Košut činili su sve da ih pridobiju za svoje revolucije! Za taj „specijalni“ zadatak obojica su imala svoje posebne ljude. Pomađarene pravoslavne Srbe!
Ferenc II Rakoci je inače sin Franje I Rakocija i Jelene Zrinske, ćerke Petra Zrinskog, generala Jovana Boćanja (Bottyán János), a Lajoš Košut, Jovana Damjanića (Damjanich János), takođe generala! Boćanji, kada nije privoleo Srbe da podrže Rakocija, ubijao ih je – gde god bi stigao! Kada je 1705. godine osvojio Feldvar (Dunaföldvár), pobio ih je 250, prilikom jednog upada u Budim likvidirao ih je oko 800! Boćanj je naročito pazio na kretanje šajkaša koji su održavali veze između Srba iz Budima i Sentandreje, i Srba u Bačkoj i Baranji. On je 2. februara 1706. godine zauzeo predgrađe Stonog Beograda (zvanog „Rácváros), gde su Srbi bili većinsko stanovništvo. U jednom pismu se hvalio kako je mnoge Srbe „posekao“, a veliki broj  njih prisilio da „pristanu“ uz Rakocija.
I drugi mađarski general Jovan Damjanić (1804-1849), Srbin, rođen u južnobanatskom mestu Straža, u revoluciji 1848-1849. godine pod vođstvom Lajoša Košuta se borio na strani Mađara, ostaće u srpskoj naciji upamćen kao veliki srbomrzac i – ubica sunarodnika. Iako u početku habzburški carski oficir, prebegao je u mađarske honvede u leto 1848. godine, a zbog devet trijumfalnih pohoda u kojima je ličnom  hrabrošću doprineo pobedama, u decembru iste godine imenovan je za – generala (beskompromisnošću se posebno istakao na „Južnom“ frontu, u Vojvodini, ratujući protiv Srba – tada već na strani Beča). Damjanić je bio poznat po tome što nije priznavao ratne zarobljenike, niti štedeo žene i  decu vojnih protivnika (pripisuje mu se preko dve hiljade ubistava samo ovakve vrste). Upamćen je i po izjavi: „Srbi ne treba da postoje i neću se smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav, a kad se to dogodi, sam sebe ću ubiti“! U avgustu 1849. godine postavljen je za komandanta aradske vojne tvrđave. Borbe je obustavio posle polaganja oružja kod Vilagoša, predavši tvrđavu ruskom carskom zapovedniku. Pogubljen je 6. oktobra 1849. godine u Aradu, sa još 12 aradskih generala.

HEROJ NAŠIH DANA
Spomen-reljef „legendarnom“  mađarskom  junaku (kako Budimpešta stalno podvlači), generalu Jovanu Damjaniću (rad Agoštona Sime), postavljen 15. marta ove godine u Adi, u Srbiji (samo za ovu manifestaciju iz Mađarske su došla dva autobusa Udruženja boraca), nije provokacija, već – teško krivično delo! I notorna je neistina da gradonačelnici bratskog Budakalasa iz Mađarske Laslo Rogan i Zoltan Bilicki iz Ade – nisu znali identitet tog čoveka. Vrlo dobro im je poznata Damjanićeva uloga u mađarskoj istoriji! O nameri je reč. Jednoj od mnogih koju Mađari, idući ka zacrtanom cilju teritorijalnog ujedinjenja  nacije, sinhronizovano s maticom  čine. Za sve to, u Srbiji je većinskom stanovništvu, Srbima, zamenom teza zadužen da odvuče pažnju – Šandor Egereši, predsednik Skupštine AP Vojvodine
Govoreći na svečanosti u Adi „o delu“ Janoša (Jovana) Damjanića, što su i mediji u Budimpešti preneli, Egereši je istakao važnost „da se u današnjici neguje nada o tome da je vreme pomirenja pred nama, a to pomirenje svoju snagu neće crpeti iz negiranja starih povreda, već će se oslanjati na međusobno poštovanje (!?)
„Janoš Damjanić je heroj i današnjeg vremena, jer je o mogućnostima suživota naroda lično dao pozitivan primer (sic!?)“, istakao je Šandor Egereši, uz potpredsednika Izvršnog veća Vojvodine Ištvana Pastora, od 15. marta novi državljanin Republike Mađarske, podvlačeći da na ađanski spomenik Damjaniću nema nikakvu zamerku. Naprotiv. Maksimalno će iskoristiti svoj lični, partijski i institucionalni uticaj, uprkos, kako je rekao „peticijama i pritiscima stranaka sa srpskim predznakom da se spomenik ukloni“ – da on tamo zauvek ostane!

_________________

Ni decu vam nećemo štedeti!

Genocidna koincidencija! Dva ista proglasa Ferenca II Rakocija Srbima su  upućena u vremenskom razmaku od punih 145 godina! Prvi, 9. avgusta, dva meseca pre početka revolucije (Rakocijev ustanak izbio je u Gornjoj Ugarskoj u tvrđavi Munkaču, oktobra 1703. godine, kada je Habzburška kuća vodila rat za nasledstvo u Španiji), a drugi – 15. februara 1848, mesec dana pred početak Košutove revolucije protiv Beča!
Tekst proglasa pročitanog Srbima glasio je:
„Znajući da uvek naoružani i oružju vični narod srpski, ne mali deo žalosti i progona u našoj državi podnosi, a u želji da bi i on bio učesnik u od starina slavnoj slobodi naše zemlje, htedosmo ovim našim pismom obznaniti da ne čeka ni dana ni časa, već da odmah skoči na oružje i da se obaveže na uslugu našoj miloj otadžbini. Ako Srbi to učine, obavezujemo se našim prastarim mađarstvom  da će od oca na sina, s kolena na koleno, biti u takvoj slobodi da nigde nikom neće danak davati. Sve srpske varoši koje sada za pobedu našeg oružja ustanu, učestvovaće u toj slobodi, kao i druge hajdučke varoši, i svojim oružjem  će služiti samo svoju otadžbinu. Ali, ako se desi protivno, da ne ustanu u odbranu slobode naše mađarske otadžbine, i svoje vlastite slobode, ili možda i protiv nas oružje dignu, kao što su to neki u Velikom  Varadinu sakupljeni Srbi počeli, to ćemo ih bez ikakve milosti klati i seći, a ni decu im nećemo štedeti. A ako Bog blagoslovi naše oružje, konačno ćemo ih iskoreniti u našoj mađarskoj otadžbini“!
Nažalost, tokom oba pomenuta ustanka pretnje iz navedenog oglasa su se na mnogim  mestima  – obistinile.

12 коментара

  1. Avatar

    Hvala Vam na ovom članku. Istorija nam se ponavlja, a u idućem komentaru poslaću Vam moje pismo Šandoru Egeršiju.

    S poštovanjem,
    Aleksandar Veljić
    http://www.aleksandarveljic.com
    http://www.facebook.com/racija1942

  2. Avatar

    Александар Вељић

    ОТВОРЕНО ПИСМО ЈАВНОСТИ ПОВОДОМ ПРОВОЦИРАЊА СРПСКОГ НАРОДА У БАЧКОЈ

    За мање од годину дана у Бачкој је три пута провоциран српски народ са очитом тенденцијом да се створи клима неповерења и да се за могуће зло у регији кривица свали на Србе. Најновија провокација је постављање споменика Јовану Дамјанићу у Ади. Тој провокацији су претходиле ове:

    1. Јула прошле године у Кањижи је злоупотребљен традиционални фестивал мађарске музике када су нацистички бендови певали шовинистичке песме о етнички чистој Мађарској. Полиција је обезбеђивала концерт.

    2. Фебруара ове године мађарски амбасадор у Републици Србији је тајно посетио гробиште мађарских цивилних жртава 1944-1945 пренебрегавајући „магацин смрти“ где су јануара 1942. на стотине жртава Чурушке „рације“ мучки побијене од мађарског окупатора уз здушну сарадњу многих који су покопани на том гробишту. Његова Екселенција тврди да је протокол Општине Жабаљ уредио програм његове посете. Медији су објавили само то да је Његова Екселенција посетила општинске функционере, а о Чуругу ни речи.

    Трећа провокација догодила се пре неки дан. Ада је од мађарског града са којим је збратимљена добила статуу Јована Дамјанића (Јаноша Дамјанича), мађарског војсковође који је у мађарској грађанској револуцији 1848. и 1849. у Војводини предводио мађарску војску у борби против Срба који су стали на страну Бечког двора који им је обећао разне повластице. Тај страшни сукоб оставио је многа згаришта и уништене животе, а Мађари су поразе које су тада претрпели светили и јануара 1942. приликом извођења геноцидне хортијевске Рације у Шајкашкој и Новом Саду.

    Један од вођа мађарских трупа које су у Војводини 1848-49. етнички чистиле Србе био је Јован Дамјанић. Најстрашније у његовој биографији је изјава: „Срби не треба да постоје и нећу се смирити док и последњи Србин на свету не буде мртав, а кад се то догоди сам себе ћу убити“. Био је одан вођи мађарске револуције против Бечког двора, Лајошу Кошуту, који је генералу Перцелу у Петроварадину написао да „треба истребити српски род, јер имам озбиљну намеру српске крајеве после рата (1848-49) насељавати родољубивим Мађарима“. Споменик Дамјанићу Ади је даровао са њом збратимљени град Будакалас. Питам се са колико је српских градова збратимљена Ада?

    Трагично је то да државни органи ни у једној од ових провокација нису реаговали да заштите суверенинт земље и безбедност свих грађана, него је говор мржње, ревизија историје, хушкање на покољ немађарског становништва прошло без санкције. Да ли се тиме несметано отвара пут остварењу мржње која се заговара у тим провокацијама?

    1
    1
  3. Avatar

    ДРУШТВО ЗА ОЧУВАЊЕ СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ
    Зрењаниин; (istoricar@live.com)

    Шандор Егереши, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине

    СПОМЕНИК ЈАНОШУ ДАМЈАНИЧУ ПРИЗИВА ГЕНОЦИД

    Шокирани смо Вашом данашњом изјавом за лист „Курир“: „шта је ту спорно?“ поводом постављања споменика Јаношу Дамјаничу у Ади.

    1. Дамјанич је предводио мађарску војску за време мађарске револуције 1848-49. Крив је за смрт многих Срба у сукобу у којем је од српских снага страдало и много Мађара. Споменик човеку из бесмисленог сукоба у којем су страдали Срби и Мађари потпуна је бесмислица, осим ако циљ споменика није да призива ново крвопролиће међу грађанима Војводине, што је равно менталном поремећају!
    2. То што је убијао и Русе и Хабзбурговце, како сте немушто изјавили, разликује га само у томе што тај заклети србомрзац није изјавио да треба до последњег на свету побити сваког Руса и Хабзбурговца!
    3. Реч је о споменику човеку који заговара потпуно уништење једног народа. Да је тежио да уништи Мађаре до последњег на свету и да му је подигнут споменик у Ади, да ли тада не бисте нашли ишта спорно?

    Да ли као представник грађана Војводине знате историју ове регије? Зар не треба да једнако представљате интересе свих грађана? Наместо тога, присуствовали сте откривању споменика у Ади. То је друга провокација грађана Војводине који не подржавају истребљење било које етничке заједнице.

    Пре овога сте похрлили у Чуруг када је недавно са гробишта мађарских цивилних жртава 1944-45. украден крст. Мада су разумни одмах схватили да Срби то нису учинили јер за то нема разлога, Ваша изјава је алудирала на грађане Чуруга, а када су откривени починиоци (који немају везе са Чуругом) ћутали сте као заливени. А ни једног часа се нисте осврнули, а камоли посетили „магацин смрти“ у којем су стотине грађана мучки побијени јануара 1942. у Чурушкој „рацији“, уз здушну помоћ многих који су закопани на том гробишту.

    На Ваше питање шта је спорно са спомеником Дамјаничу, најспорније су његове речи: „Срби не треба да постоје и нећу се смирити док и последњи Србин на свету не буде мртав, а кад се то догоди, сам себе ћу убити“.

  4. Avatar

    Pa sta se cudite, za njega sigurno nije “tu nista sporno”.
    Sporni su nasi politicari koji pokazuju nespornu ravnodusnost prema zrtvama srpskog naroda, a nacinalna odgovornost nepoznata pojava kod nasih “vodja”.

  5. Avatar
    Алекса Ђурић

    У држави у којој живи народ, власт ангажује багер који поруши споменик оваквом нечовеку кога Мађари и аутономаши много цене.Пошто смо ми Срби раја и живимо у пашалуку, остаје нам да се овако дописујемо!!! Нажалост!!!

  6. Avatar

    Za par meseci na izborima sve ove probleme mozemo da resimo.

  7. Avatar
    Златко

    Уместо Јаношу Дамјаничу, Ада је могла да подигне споменик композитору Б. Бартоку! Он је одбио да прими награду из руку М. Хортија и забранио да му се дела изводе тамо где су победили нацисти! Срећом, школа у Ади носи његово име. Жалосно је што му Србија тада није дала азил.
    Постоји једна изрека, или изјава која каже да ЗЛО УВЕК ЦВЕТА ТАМО ГДЕ ДОБРО ЋУТИ!!!
    Споменик, који то заправо и није, само је провокација и срамота!

  8. Avatar

    Aleksandar Veljic prica samo poluistine!
    A u Curugu ne kradu samo krst sa spomenika zrtava 1944-45 nego godinam sruse ceo spomenik!Isto tako u Curugu su srusuli madjarsko groblje i tamo je sad djubriste!Aleksandar o ovome ne zna nista?
    1944-45 su ubuli 40.000 madjara civila u starosti od kolovke do staraca,zene i decu!O tome se nikad ne prica!
    Nije valjda da samo srbima boli!

    Uostalom se blize izbori pa se ovakve igre uvek igraju-kao sad sa Damjanicem-da se ne bi mislilo o pravim problemima.

    Valjda smo prvo ljuda pa posle madjari,hrvati,srbi,slova….

    Dokle ce se narod paliti na takve gluposti?

  9. Avatar

    1. Šta će Srbima spomenik nekome ko se nije borio za Srbiju?
    2.Taj kako se zove Rakoci se borio za svoju zemlju, protiv ne znam koga i pozvao ljude , jel to tačno?
    3. Ja sam Marsovac koji živim u zemlji za koju se Rakoci bori i ili sam s njim ili sam protiv, šta je tu sporno?
    4. Svaki Marsovac koji živi u zemlji nečijoj ili se bori za njeno dobro ili je protiv, TE ZEMLJE.
    5: Ako Marsovac živi u Srbiji, treba li da se bori za Mars ili Srbiju?
    5. Umobolnika ima i na Marsu i Srbiji i toj MaDŽarskoj
    6. Božije duše su u univerzumu bezvremenom

  10. Avatar

    Gospodin Zoltan priznaje da ne zna istoriju i prima platu da vodi politiku koja će uću u istoriju. Ne pada mu na pamet da da ostavku, ali dobro zna gde u istoriji da zapali vatru nad tuđim kostima.
    Zamislite da se danas “Zapali” Srbija i Vojvodina iskoristi šansu da se proglasi samostalnom mađarskom pokrajinom. Mnogi mađari bi podržali srbe i ostavili kosti za Srbiju. Heroji i izdajnici u isto vreme, zavisi ko i gde piše istoriju.
    A Zoltani će žariti i paliti uvek nad tuđim grobovima.

  11. Avatar

    Možda samo treba podsetiti da je posledica revolucije 1848 , dok se ni jednima ni drugima još grobovi nisu ohladili osnivanje Rotšildove banke mađarske 1912

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *