GMO razara svet

Piše Uglješa Mrdić

Borba protiv GMO je bitka za osnovno pravo da jedemo zdravstveno bezbednu hranu. Svest ljudi je, međutim, pala tako nisko, da sami hrle ka svom uništenju, još i plaćaju za to

U svetu je sve veći broj žrtava genetski modifikovane hrane. Ako uzmemo u obzir delovanje američke kompanije za proizvodnju GMO, najveće žrtve su na području severnoameričkog kontinenta. Postojale su jake organizacije i pokreti koji su još pre 20 godina vodili jaku kampanju protiv genetske hrane. Takve grupe su od strane GMO lobija proglašene „sektama“, „ludacima“ ili naprosto silama mraka.

UNIŠTENJE ZDRAVLJA
Najvažnije činjenice o lažima GMO propagande su:
1. GMO proizvodnja nije ni jeftinija, ni isplativija od konvencionalne proizvodnje (oni tvrde da jeste)
2. Siromašne zemlje i proizvođači postaju još siromašniji primenom GMO tehnologija – tačnije dospevaju u klasično ropstvo (američka kompanija „Monsanto“ tvrdi da će rešiti problem gladi u svetu. Verovatno kada potruju sve gladne?)
3. Naučno je dokazano da upotreba GMO hrane ruinira psihičko i fizičko zdravlje.
Svest ljudi je pala tako nisko, da sami hrle ka svom uništenju, još i plaćaju za to!
Bogatstvo biljaka u pojedinim regijama dokazalo je da su pojedina područja sveta izuzetno bogata određenim biljnim vrstama, kao i oblicima koji se javljaju unutar tih vrsta. Na temelju toga zaključeno je da se ta vrsta biljaka prva pojavila u tom području, pa je zbog toga imala vremena da razvije bogatstvo podvrsta i srodnih tipova. Takvi centri genetičke raznovrsnosti, kraće „gencentri“, skladišta su ekonomski vrednih tipova te biljne vrste, veoma važnih za opstanak čoveka. U oplemenjivanju bilja takvi gencentri su dragoceni izvor novih tipova, prvenstveno po pitanju otpornosti prema bolestima i štetočinama. Danas se smatra da na Zemljinoj kugli postoji 12 gencentara, pa je tako na primer soja poreklom iz kineskog, pirinač iz indijskog, pšenica iz bliskoistočnog i mediteranskog, suncokret iz severnoameričkog, a kafa iz brazilskog gencentra. Na temelju utvrđene biološke različitosti i bogatstva oblika kukuruza u Meksiku, danas je opšte prihvaćeno da je kukuruz poreklom iz centralnoameričkog ili meksičkog gencentra. U Meksiku postoji međunarodna naučna institucija „Centro International de Mejoramineto de Maiz y Trigo“ (CIMMYT) koja održava i dragocenu kolekciju (genbanku) meksičkih izvornih populacija kukuruza.
Zbog naglašene važnosti gencentara za opstanak sistema ishrane čoveka, negativno je odjeknulo otkriće dvojice američkih naučnika Dejvida Kvista i Ignacia Čapela sa Univerziteta „Kalifornija-Berkli“, kasnije potvrđeno i od meksičke vlade, da je u Meksičkom gencentru utvrđeno zagađenje kukuruza GM polenom. Oni upozoravaju da bi takvo zagađenje moglo predstavljati pretnju biološkoj različitosti gencentra kukuruza.

ZAGAĐENJE KUKURUZA
Preko 144 organizacija civilnog društva potpisalo je zajedničko saopštenje kojim se od FAO-a i Međunarodne konsultativne grupe za istraživanja u poljoprivredi (CGIAR) traži da zajedno s Konvencijom o biološkoj različitosti zaustave zagađenje kukuruza u Meksičkom gencentru. Ovim saopštenjem zatraženo je još 2002. godine da Komitet za genetičke resurse CIGAR, na svom sastanku na Filipinima, deluje trenutno na zaštiti farmera Centralne Amerike. Ovaj je zahtev prosleđen na sastanak Konvencije o biološkoj različitosti u Hagu (aprila 2002) i Svetskom samitu o hrani u Rimu (juna 2002).
Konvencija UN o biološkoj različitosti (CBD) potpisana je u Rio de Žaneiru, 1992. godine, s namerom zaštite biološke različitosti. Tako zaštita biološke različitosti postaje zajednički interes i briga celog čovečanstva. Međutim, već je dobar deo tog zajedničkog bogatstva pohranjen u kolekcijama tzv. „genbankama“, a „Sever“ traži da se takve kolekcije izdvoje iz Konvencije. Zašto? Zato što na taj način predstavnici biotehnoloških kompanija mogu imati pristup do biljnog bogatstva, bez ikakve finansijske naknade zemlji iz koje ono potiče.

SETVA ILEGALNOG SEMENA
Afere „StarLinka“ i „Meksičkog gencentra“ skrenule su pažnju na učestalost genetskog onečišćenja, nastalog prenosom polena „Bt-kukuruza“ sa susednih parcela. Analize nasumice uzetih uzoraka semena tokom prošle godine ukazale su na značajno zagađenje polenom transgenih (GM) biljaka. U SAD, čak je 12 od 20 analiziranih uzoraka konvencionalnih hibrida kukuruza imalo primese transgenog semena. Do zagađenja dolazi uglavnom još pre berbe, oplodnjom s polenom donesenim vetrom sa polja transgenog useva. Pokazalo se da su zaštitni pojasevi prostorne izolacije premali i da je oplodnja stranim polenom moguća na daleko većim udaljenostima nego što se očekivalo. Čak je i korporacija „Pioneer“ priznala da njeno seme hibrida kukuruza namenjeno Evropi sadrži određen stepen zagađenja transgenim (GM) polenom.
Zahvaljujući aferi  „StarLinka“ sa kukuruzom pažnja je posvećena informacijama o, tokom 2000. godine u Evropi, registrovanom zagađenju semena drugih useva.

PAMUK U GRČKOJ
Tokom marta 2000. godine „Greenpeace“ je utvrdio masovno genetsko zagađenje uvezenog semena pamuka. Uvezeno je 847 tona semena zagađenog transgenim GM semenom, što je dovoljno za setvu 34 hiljade hektara. Grčka semenska industrija ignorisala je upozorenje – nije ni pokušala da spreči setvu takvog semena. Ipak, ministar poljoprivrede izdao je nalog da se 560 hektara s kontaminacijom preko jedan odsto kombajnira odvojeno.
Genetički zagađeno seme (0.03-2.6 odsto) uljane repice kanadske firme „Advanta“ (sorte Hyola-38, Hyola-330 i Hyola-401) prodato je Velikoj Britaniji i zasejano na 4700 hektara, Švedskoj (500 hektara), Francuskoj (600 hektara), Nemačkoj (300 hektara), i neznatne količine Luksemburgu, Norveškoj i Finskoj. Švedski Odbor za poljoprivredu odredio je da sve površine zasejane zagađenim semenom treba da budu uništene. Francuski ministar za zaštitu životne sredine zahtevao je uništenje svih 600 hektara zagađenih useva. U Nemačkoj je stupio na snagu Zakon o genetičkom inženjeringu, ali reakcija saveznih država bila je različita. Jedino je Severna Vestfalija uništila useve genetički nečiste uljane repice na svim površinama. Nemački sud u Munsteru zabranio je trgovinu semenom uljane repice koja je uzgajana pored eksperimenta s genetički izmenjenom repicom. Posle pregovora s britanskom i francuskom vladom, „Advanta“ je obećala da će nadoknaditi štetu farmerima.

SOJA U FRANCUSKOJ I BRAZILU
Francuska vlada je avgusta 2000. godine naredila uništenje 46 hektara soje sa stepenom zagađenja 0.8-1.5 odsto. Tokom septembra iste godine identifikovano je dodatnih 40 hektara zagađenog useva, ali zbog malog udela zagađenja (0.002 odsto) usev nije uništen, već je samo posebno označen zbog daljeg praćenja mogućih posledica.
Takođe, februara 2002. godine je ukazivano da uprkos zabrani setve GM soje u Brazilu, soja poreklom iz te zemlje sadrži 14 odsto GM zagađenja. Prema toj vesti u Brazilu je preko dva miliona hektara ilegalno zasejano GM sojom. Iako je već ranije bilo govora o krijumčarenju GM soje u pograničnim područjima uz Argentinu i Paragvaj, zemlje u kojima je uzgajanje GM soje dopušteno, teško je poverovati da bi mali zemljoposednici krijumčarili skuplje GM seme, a još je neverovatnije da bi se seme za navedene površine moglo prokrijumčariti bez odlične pozadinske organizacije. Čije? Nije bilo teško pogoditi, ubrzo su se pokazali akteri. Začuđujuće je to da se Federalna Vlada Brazila udružila s „Monsantom“ u zahtevu za ukidanje postojećeg, od Federalnog suda Brazila donesenog Moratorijuma na komercijalno uzgajanje GM useva. SAD-u, „Monsantu“ i drugim multinacionalnim korporacijama bilo je potrebno poljuljati renome vrtoglavo rastućeg brazilskog izvoza nemodifikovane soje i kukuruza u Evropu i Japan. Pri tom se nisu birale metode sve do kupovina uticajnih članova vlade. Važno je jedino da su one bile delotvorne.
Svi navedeni primeri ukazuju na niz mogućih praktičnih problema u proizvodnji semena, koji će naoko dobru ideju o zaštiti okoline smanjenom upotrebom pesticida u potpunosti obezvrediti u praksi.
Afera „StarLink“ možda je početak ostvarenja Rifkinove kobne prognoze: „Poljoprivredna biotehnologija biće jedna od najvećih nesreća u istoriji kapitalističkih korporacija“.
Mnogobrojne EU članice se pozivaju na „bezbednosnu klauzulu“, koja kaže da članice mogu svojevoljno ograničiti ili zabraniti upotrebu, ili prodaju GMO svojoj teritoriji. Ali članice moraju imati opravdan razlog da GM predstavlja rizik za zdravlje ljudi ili okolinu.
Tokom 2009. godine šest članica se poziva na „bezbednosnu klauzulu“ (Art. 23 Dir. 2001/18/EC) i to Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg.

UZNEMIRENOST GRAĐANA
Kao odgovor na sve veću uznemirenost građana Srbije zbog evidentne ugroženosti usled namere legalizacije uzgoja genetski modifikovanih organizama, po narudžbini Ministarstva poljoprivrede upriličeno je gostovanje aktuelnog ministra da bi se javnost ponovljenim neistinama pokušala umiriti.
Za tu priliku ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin je ponovio ranije iznete neistine da se ne priprema legalizacija uzgoja genetski modifikovanih organizama, nasuprot činjenici da je Nacrt zakona već napravljen i predat na pravnu analizu. Predstavljajući se kao žrtva neopravdane hajke, ministar je ponovljenim neistinama samo potvrdio opravdanost kritike na njegovu ličnost.
„Trenutno se radi pravna analiza Nacrta zakona i početkom 2011. godine Nacrt zakona se stavlja u proceduru usvajanja. Ovaj zakon treba da doprinese povećanoj sigurnosti i kvalitetu hrane u Srbiji, kao i da preventivno štiti zdravlje i živote naših građana.“
Isto obrazloženje je upotrebljeno kada su pet puta povećali koncentraciju radioaktivnosti mineralnog đubriva, da bi pod tim izgovorom uvezli radioaktivni otpad koji je završio na njivama Srbije.
,,Nacrt zakona uređuje postupke i procedure upotrebe GMO u zatvorenim sistemima (eksperimentalni rad sa GMO u laboratoriji, stakleniku, tj. zatvorenom sistemu), namerno uvođenje GMO u životnu sredinu (eksperimentalno uvođenje GMO u životnu sredinu pod kontrolisanim uslovima), stavljanje u promet GMO i proizvoda od GMO (komercijalno gajenje GMO, uvoz/izvoz GMO i proizvoda od GMO, unutrašnji promet GMO i proizvoda od GMO, GM hrane i GM hrane za životinje), provoz GMO i proizvoda od GMO, obeležavanje, rukovanje i pakovanje GMO i proizvoda od GMO“.
Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Nikole Aleksića, građani Srbije sve više i više imaju uvid u to da moramo istrajati u ovoj borbi protiv uvođenja genetski modifikovanih organizama, jer  se naši političari ne libe da nas tako bestidno i sramno obmanjuju i „ako im se ne odupremo, počistiće sa nama patos“.
„Tako su niski, jer se ne libe da otvoreno lažu, da nas obmanjuju, mada i sami znaju da će se to veoma lako i brzo otkriti, no to sve znači kako su se sve vlastodržačke institucionalne strukture beskrupulozno udružile da nemilosrdno unište Srbiju i njeno stanovništvu uvođenjem GMO u promet.
Ova borba oko GMO, Codex Alimentariusa, je borba za biti ili ne biti Srbije i svih njenih građana, zato mi nemamo kud, mi moramo po svaku cenu da istrajemo u njoj! To je borba za naše osnovno pravo da jedemo zdravstveno bezbednu hranu bez genetski modifikovanih organizama, jer ako se degenerišemo konzumiranjem GMO hrane više nećemo biti ljudi, već zaglupljeni i defektni laboratorijski kunići svetskih monstruma i raznih Mengelea, za njih je cela planeta Zemlja laboratorija za njihove monstruozne in vivo eksperimente. Izdegenerisana će biti i naša deca, i naša buduća pokolenja, ako ih uopšte i bude“, zaključuje Nikola Aleksić.