Svet na udaru internet revolucionara

Piše Zoran Milošević

Dok analitičari pokušavaju da odgovore na pitanje zbog čega su aktuelne  „revolucije“ pogodile upravo one države u kojima su ulaganja Rusije i Kine postala veoma značajna, moderni stratezi savetuju  da „danas, kada želite da podignete „Oktobarsku revoluciju“, ne treba prvo da zauzimate poštu, telegraf, odnosno radio i televiziju, već ‘Tviter’ i ‘Fejsbuk’“

Socijalne mreže, posebno „Fejsbuk“, prema „Njujork tajmsu“ igrale su glavnu ulogu u svrgavanju vlasti u Tunisu i Egiptu, a činjenice upozoravaju da zapadne zemlje, posebno SAD, nastoje da isti metod iskoriste ne samo u drugim državama Bliskog istoka, već i u Kini i Rusiji. Cilj je, razume se,  da se u tim zemljama ustoliče  „demokratske promene“.

SPAS I ZA REPRESIVNE REŽIME
Rukovodstva socijalnih internet mreža o svojim ulogama u ovim revolucijama za sada ćute. Ipak, ovi medijski giganti, posebno „Fejsbuk“ postali su meta pritisaka sa raznih strana, jer su aktivisti koristili mreže za izvođenje svojih ciljeva, dok druge strane (režimi) nisu mogli da ovo koriste u suzbijanju protesta. Na taj način je „Fejsbuk“ postao jednostran i pristrasan. Međutim, u rukovodstvu „Fejsbuka“ tvrde da ovakav način rada štiti korisnike mreže od kontrole i obmana, a tako misle i neki zaštitnici ljudskih prava. Tako misli i Suzana Vila, direktor za sadržaj i veze sa korisnicima nekomercijalne organizacije Movements.org, koja daje mrežne resurse aktivistima na internetu, koja kaže: „Ljudi žele da postojeću platformu iskoriste za političku mobilizaciju, a to nama nameće obavezu da zaštitimo njihovu bezbednost“. Delujući na osnovu ovih pravila „Fejsbuk“ je u novembru zatvorio jednu od najpopularnijih protestnih stranica u Egiptu, koju je otvorio jedan od menadžera „Gugla“ – Vail Gonim , kada je postao simbol ustanka u Egiptu, tj. kada su egipatske vlasti uspele da ga markiraju kao jednog od organizatora „revolucije“ za šta su ga i uhapsile i držale u zatvoru dvanaest dana. No, to je otvorilo i pitanje uloge SAD u organizaciji „revolucije“ u Tunisu i Egiptu, ali i u drugim državama.
Prošle nedelje senator iz Demokratske stranke Ričard Durbin, pozvao je „Fejsbuk“ da donese „odgovarajuće i hitne mere“ kako bi zaštitio demokratske aktiviste i zaštitnike ljudskih prava koji se koriste uslugama interneta, odnosno socijalnih mreža, te da im omogući pravo da se koriste pseudonimima. U pismu na ime rukovodioca „Fejsbuka“ Marka Cukerberga, Durbin je izjavio „da su nedavni događaji  osvetlili prednosti i mane socijalnih mreža za zaštitu prava ljudi, jer mreže mogu da koriste i represivni režimi“. Potpredsednik za globalne komunikacije povezane sa društvenim pitanjima i marketingom „Fejsbuka“ Eliot Šrejdž odbio je da razmatra ulogu svoje kompanije u nedavnim neredima, jer to može uticati na njegovu delatnost. U kratkoj izjavi je rekao: „Mi smo postali svedoci kako su se hrabri ljudi svih uzrasta ujedinili u borbi za duboke promene u svojim državama. Bezuslovno, tehnologija je postala važan instrument za ostvarenje njihovih težnji, no mi smatramo da je najvažnija bila njihova hrabrost i odlučnost“. Druge socijalne mreže, posebno „Ju Tjub“ i „Tviter“, takođe su igrale važnu ulogu i u Tunisu i u Egiptu. Poslednjih dana na „Fejsbuku“ su se pojavile interne stranice i grupe koje su pokušale da organizuju proteste u Alžiru, Bahreinu, Maroku, Siriji, Iranu, Kini i Rusiji, a širenje protesta omogućavaju blogovi Haštaga u „Tviteru“. Oni su protekle nedelje aktivno počeli rad u Alžiru, Bahreinu, a u ponedeljak (14. februara) u Iranu i Jemenu.
„Ovo je neverovatan izazov i neverovatna šansa za ‘Fejsbuk’, ‘Tviter’ i ‘Gugl’“ – smatra viši naučni saradnik Centra Berkmana „Internet i društvo“, pri Harvardskom univerzitetu, Itan Cukerman, koji se bavi projektima korišćenja novih tehnologija i masovnih medija u savremenom svetu. Za razliku od „Vodafona“ i drugih telekomunikacionih kompanija, kojima su potrebne licence za rad, „Fejsbuku“ i sličnim socijalnim mrežama koje su masovno proširene po svetu to ne treba (sa izuzetkom Kine, Saudijske Arabije i Irana koji ograničavaju pristup), pa mogu da šire informacije po internetu svakome ko uđe na mrežu.

PROFIL INTERNET REVOLUCIONARA
No, da bi se shvatila moć socijalnih mreža i njihove uloge u društvenim promenama na Bliskom istoku i Africi mora se shvatiti da sve ovo, ipak, neko kontroliše. Prema francuskoj agenciji „AFP“, 15. februara, samo nekoliko dana posle puštanja u rad mikroblogova na arapskom i farsi jeziku (namenjenim stanovnicima Bliskog istoka), državni sekretar SAD Hilari Klinton objavila je da su SAD otvorile i stranice na kineskom, ruskom i hindu jeziku „kako bi se ostvario dijalog sa ljudima iz celog sveta“.
Na osnovu mišljenja medija stanovnici Zapada su već bili pripremljeni da će socijalne mreže na internetu doneti društvene promene u nekim zemljama, ali ih je posebno čudilo što se to ne događa u Rusiji. Tako je časopis „The National Interest“ iz SAD, u tekstu Svjetlane Babajeve „Kremlj i ‘Tviter’“, otvorio pitanje zašto rast informacija (preko interneta) ne dovodi do protesta u Rusiji. Takođe, zapadni stručnjaci započeli su široku debatu o tome šta dovodi do uspeha, a šta do poraza kibernetičke revolucije, pa je pored tehničkih detalja u prvi plan izbio i profil internet revolucionara. Jer, internet revolucionari su veoma rasprostranjena pojava u Iranu, Moldaviji, Tunisu, Egiptu… ali ne i u Rusiji.
Odgovor je sadržao analizu mentaliteta Rusa, koji se svodi na opasku Nikolaja Berđajeva „da Rusi ne žele slobodnu državu, slobodu u državi, koliko slobodu od države“. No, da Zapad nije odustao od podsticanja i organizovanja revolucije u Rusiji govori i podatak da je zapadna štampa poslednjih deset dana toliko „pljuvala“ Putina pokušavajući da stvori mržnju Rusa prema njemu da je proglašen, između ostalog, i samim „đavolom na zemlji!“ Da bi dobili odgovor zašto Rusi ne podižu revoluciju protiv Putina SAD i Evropska unija finansirali su i nekoliko naučnih istraživanja, a u jednom („Postsovjetski čovek i građansko društvo“, pod rukovodstvom dvojice profesora univerziteta Jurijem Senokosovim i Borisom Dubinim) dat je sledeći odgovor. Rukovodstvo Kremlja je formulisalo misiju koju su Rusi prihvatili, a to je da vlada prihvata da misli o stanovnicima i njihovim potrebama (radno mesto, obezbeđenje hrane, stabilnosti, socijalne pomoći i obrazovanje), a da sami ti ljudi treba da podržavaju vladu i štite „interese države“. Zbog ovog konsenzusa, odnosno opšteprihvaćene tradicije da vlada mora da brine o dobrobiti stanovnika, a ovi je zauzvrat štite, kod Rusa ne postoji revolucionarno raspoloženje. Čak, ovakav „ugovor“ između vlade i stanovnika dovodi do velike apolitičnosti Rusa, što opet umanjuje njihovu revolucionarnost. Ovim se tumači i priroda popularnosti Putina. Samim tim, konstatuje se u američkom „Nacionalnom interesu“ rast internet aktivnosti u Rusiji ne može dovesti do revolucije, već se mora tragati za drugačijim rešenjima.
Pored toga, nedavni pokušaji da se „Tviter“, Fejsbuk“ i „Lajv Džornal“ iskoriste za nanošenje udara po Rusiji naišao je na odgovor ruskih specijalista iz oblasti kompjuterske bezbednosti, koji su blokirali i zarazili virusima antiruske sajtove i blogove, što je Zapad navelo da razmišlja o zaštiti socijalnih mreža. Drugim rečima, pored mentaliteta Rusa, koji je prepreka revoluciji, postoji i znanje koje je na raspolaganju državi da se suprotstavi internet revoluciji.

ZAPAD I DALJE TRAGA
No, pored neuspeha Zapad i dalje traga za rešenjem kako da internet zajednicu u Rusiji učini revolucionarnom. Naime, analizira se rusko-jezička blog sfera i iz sadržaja, odnosno informacija razmenjenih ovim putem, dolazi se do zaključka da u Rusiji ima dosta onih koji su nezadovoljni vlašću, ali je njihov broj nedovoljan da bi se stvorila situacija poput one u Tunisu ili Egiptu. Ipak, Ilja Jašin, ruski opozicionar tvrdi da će, kada sazri situacija za proteste u Rusiji, uloga interneta biti veoma važna. „Ako želite saznati gde se okupljaju revolucionari samo uđete na ‘Tviter’ i sve saznate. Primeri Moldavije, Irana, Tunisa i Egipta pokazuju da se ‘Tviter’ pretvorio iz mikrobloga u snažan instrument političkog uticaja“.
Naravno, želja Zapada da podstakne revoluciju u Rusiji otvorila je (i) pitanje „kako Kremlj kontroliše internet?“ Odgovor je jednostavan – smatra „Njujork tajms“ – velikim brojem poseta neželjenom sajtu, što blokira pristup drugim korisnicima. Vinovnike ovih blokada praktično nije moguće pronaći, a pristup sajtu se posle nekog vremena normalizuje. Navedena novina smatra da ruska vlada ima armiju provladinih mladih ljudi koji na određene migove blokiraju neke sajtove, odnosno kontrainformacijama blokiraju zapadnu propagandu na društvenim mrežama.
Ipak, Zapad ne odustaje. Uspeo je da tri otvorena pisma, o političkom poretku u Rusiji, osvanu na „Runetu“ – ruskoj socijalnoj mreži i podržala su ih nekoliko hiljada korisnika. Parola koju nezadovoljnici koriste je „Putin mora otići“, a uskoro se počeo potpisivati i zahtev za ostavkom premijera Putina. Zahtev su potpisali Jelena Boner, Vladimir Bukovski, Boris Njemcov, Hari Kasparov… pa su provladini internet blogeri brzo uspeli da podsećanjem na ružna dela ovih ljudi formiraju negativno mišljenje većine korisnika mreže o onima koji zahtevaju ostavku Putina. To je, naravno,  izazvalo ljutnju zapadnih medija.
U ovom sklopu, zanimljivo je i jedno pitanje na koje analitičari još ne odgovaraju:  zbog čega su  „revolucije“ pogodile baš države u kojima su ulaganja Rusije i Kine postala veoma značajna (uglavnom oko 40 milijardi dolara po državi). U svakom slučaju,  moderni stratezi danas savetuju:  kada želite da podignete  „Oktobarsku revoluciju“  ne treba da prvo zauzimate poštu, telegraf, odnosno radio i televiziju, već „Tviter“ i „Fejsbuk“.

_________________________

Kina i Tviter revolucija

Kineski disidenti i opozicionari prošli su obuku u centrima koje finansiraju SAD, kako bi se osposobili za „’Tviter’ revoluciju“ i podigli bunu u Kini. U 13 gradova Kine disidenti su pokušali da uz pomoć socijalnih mreža („Fejsbuka“ i „Tvitera“) izazovu nemire u Kini, ali su vlasti to uspešno sprečile. Naime, u nekim državama socijalne (internet) mreže nisu kontrolisane od vlasti, dok mediji jesu. Ispostavilo se da je preko interneta (svojevremeno i osmišljen kao sredstvo za vojnu komunikaciju) moguće u državama, koje su zanemarivale ovo sredstvo komunikacije, organizovati pobune. No, ispostavilo se da Kina ne pripada državama koje nisu shvatile značaj socijalnih mreža na internetu. Eksperti tvrde da su sve ove „’Tviter’  revolucije“ organizovane od strane SAD, tačnije administracije ove države. Zbog toga ne čudi što je pre nekoliko dana predsednik SAD primio vlasnike i direktore „Fejsbuka“, „Tvitera“ i „Gugla“ da im se zahvali za podršku u podizanju „’Tviter’ revolucija“ širom sveta.

3 коментара

  1. Avatar

    nece ici kako je zapad zamislio. moze da srusi gadafije, sadama i ostale, ali bice onako kako Bog kaze.
    satanisti ce ipak na kraju izgubiti bitku i sve ovo zlo koje trenutno rade po svijetu im je dzabe.

    ali da gospod ne skrati dana ovih niko nebi ostao (Jevandjelje po Mateju). poslednje vreme je krajnje ubrzano, zgusnuto, spresovano. mi smo u epicentru naglog narastanja apokalipse.Eshatoloska bitka dobra i zla blizi se svom zavrsetku. Naizgled ce izgledati sve isto, bice jutro, prolazice dan , dolazice vece, sat ce ici isto, kazaljke ce se isto pomjerati, ali vreme ce biti kratko kao da je proletjelo sto je vec i sad. Ali pred sam kraj svijeta i drugi Hristov dlazak vreme ce biti krajnje ubrzano. Dan ce proletjeti kao sat, sedmica kao dan, mjesec kao sedmica, godina kao mjesec. Nakon ovog zla sledi kratak period mira kao zatisje pred buru..

  2. Avatar

    *…Prvi kvadrat arapske revolucije s debelom Arapkinjom koja maše zastavom Otpora pokazuje nam kako se ovde odigrala jedna velika vojno-političko-strateška vežba, koju je mogao da pokrene svaki od američkih školaraca koji je osim udžbenika istorije pročitao i nekog Ivu Andrića. Predskazanje Umberta Eka da u modernom i obrazovanom svetu ne može da dođe do brutalnih ratova palo je trista kilometara severnije od njegovog doma – u Srebrenici, u Sarajevu, u Kninu.

    Baš kao što sada preko Fejsbuka i Tvitera padaju režimi širom sveta. I to još brutalnije, još monstruoznije. U svetu u kojem su dozvoljeni Irak i Sarajevo i u kojem Tuđman za dva dana uradi ono što Pavelić nije uspeo za četiri godine sve je moguće. I zato je, koliko god to brutalno zvučalo, u pravu Gadafijev sin. I ovaj i svaki drugi rat vodiće se do poslednjeg čoveka… I poslednje žene… I – poslednjeg metka. …*

  3. Avatar

    GLOBALIZACIJA ( novi svetski poredak) Pocela je igranka bez prestanka. To ce biti pravi argamedon. Drzave padaju, drzavne institucije padaju, a to znaci sve STAJE, nastaje KONTROLISANI HAOS glad,bolesti, ulicni ratovi, itd . Ko prezivi pricat ce. STRASNO!!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *