Почетна / Друштво / ŠKOLE U ŠTRAJK Kud plovi prosvetni brod?

ŠKOLE U ŠTRAJK Kud plovi prosvetni brod?

Piše Vladimir Dimitrijević

Srbija najmanje od svih evropskih država izdvaja za obrazovanje. Skoro jedina u Evropi obrazovanje tretira kao javnu potrošnju, a ne delatnost od prvorazrednog nacionalnog značaja. Srbija je država sa najneuređenijom mrežom škola, 40 % škola još uvek nema mokri čvor. Zato je  dve trećine naroda u Srbiji ili potpuno ili funkcionalno nepismeno. I zato je štrajk prosvetara opravdan
Evo opet štrajka,
kukala nam majka!
Opet štrajk! Ua ili ura?
Opet štrajk… Dan posle Svetog Save, srpsko školstvo ponovo štrajkuje.
Roditelji i deca su na gubitku: „gube se časovi“, „ko će to da nadoknadi“, „šta hoće ti prosvetari, imaju tolike raspuste i redovne plate“. A vlast samo huška roditelje protiv učitelja: „Gledajte te sebičnjake! Vi nemate hleba, a oni štrajkuju od besa!“
A o čemu se, zapravo, radi?
Naravno, kao i uvek u Srbiji, radi nam se o glavi.
Profesor filosofije u Čačanskoj gimnaziji Dragan Matijević, jedan od najuglednijih sindikalaca Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji je u organizaciji raznih protesta od 1996, ukazuje na sistemske razloge za štrajkovanje:
„Govoreći o sukobu između države i prosvete treba istaći da se ovde ne radi samo o pukom socijalnom sukobu, na šta se on u javnosti uglavnom pogrešno svodi, već se radi o jednom mnogo dubljem, koncepcijskom sukobu – o suštinskom nesporazumu prosvetnih radnika i aktuelne državne vlasti.“
A o kakvom je to suštinskom nesporazumu reč?
APSURDI SRPSKE PROSVETE
Naime, na jednoj strani tog svojevrsnog fronta je država koja najmanje u Evropi izdvaja za obrazovanje. Sve zemlje Evropske unije za obrazovanje izdvajaju 6-7 % bruto nacionalnog dohotka (Finska čak 9%), dok Srbija izdvaja samo 3,18%.Treba li napominjati da je BND po glavi stanovnika u zemljama EU 10-20 puta veći od našeg. Svakako i zbog toga Srbi su jedan od najneobrazovanijih naroda u Evropi. Po poslednjem popisu 40% stanovništva je nepismeno ili ima osnovnu školu kao najviši obrazovni domet. Uz to, zbog najveće stope nezaposlenosti u Evropi (preko 30% ili oko 800.000 radno sposobnog stanovništva) i zbog toga što gotovo polovina njih na zaposlenje čeka uglavnom preko četiri godine, dolazi do fenomena deprofesionalizacije – zaboravljanja onog što je u školi naučeno. Tako možemo reći da je dve trećine naroda u Srbiji ili potpuno ili funkcionalno nepismeno.
Srbija je, takođe, jedna od retkih zemalja u Evropi koja obrazovanje tretira kao javnu potrošnju, budžetski rashod, a ne kao investiciju i delatnost od prvorazrednog nacionalnog značaja, što je slučaj u razvijenom svetu. Zbog toga glavnu reč u obrazovanju Srbije ne vodi ministar prosvete, već ministar finansija. Zato je celo srpsko obrazovanje u (ne)milosti samo jednog čoveka.
Srbija je država i sa najneuređenijom i najapsurdnijom mrežom škola. Dok na jednoj strani imate škole u kojima se hiljade đaka tiska u tri ili četiri smene, dotle na drugoj strani postoji 546 škola koje pohađa ukupno 1543 učenika. Dakle, 546 škola ima đaka koliko i Zemunska gimnazija, ali zato imamo 546 direktora. U tome se i nalazi suština manipulacije od strane Ministra prosvete koji javnosti saopštava da od 1.800 škola štrajkuje samo 300.
U kakvim se uslovima obavlja obrazovni proces u Srbiji i kakva je briga države o obrazovanju, možda najilustrativnije pokazuje problem sa školskim prostorom. Naime, da bi srednje škole u Srbiji radile po evropskim standardima potrebno je ovog trenutka izgraditi još najmanje 500 školskih zgrada. Naši i evropski normativi predviđaju da svakom učeniku pripadne 7,2 kvadratna metra školskog prostora, a aktuelna situacija je da se na tom prostoru tiskaju po dva naša učenika. Za izgradnju novih škola država bi morala da izdvoji milijardu evra! Gotovo identična situacija je i u osnovnim školama. Treba li pominjati i bizaran podatak da 40% škola u Srbiji još uvek nema mokri čvor.
Zato ne treba da čudi što učenici ovakvih naših škola pokazuju, mereno svetskim standardima, veoma oskudno znanje. Iz izveštaja internacionalnog istraživanja PISA za 2003. godinu, vidi se da je prosečno dostignuće učenika u Srbiji u domenu matematičke i jezičke pismenosti i veštine rešavanja problemskih zadataka na jednom od poslednjih mesta u svetu. U konkurenciji 41. zemlje obuhvaćenih istraživanjem, Srbija se plasirala na 36. mesto. Tako je , na primer, u matematici na najnižem nivou na skali znanja. Nijedan zadatak nije rešilo 22% naših učenika, a evropski prosek je 10%. Sve zadatke rešilo je 1 % naših đaka, a prosek zemalja OESD je 6%. Izgovaranje na uspešne pojedince svakako nije nikakva uteha, jer što bi rekao Aristotel, genij gotovo uvek sam sebi pronađe put bez ičije pomoći.
BEZ STRATEGIJE OBRAZOVANJA
Uz državu su svakako i školske vlasti koje za sve vreme svog postojanja nisu uspele da naprave nacionalnu strategiju obrazovanja, iako u Ministarstvu prosvete sedi skoro 700 ljudi. Jedino što su uspele školske vlasti je da od prosvetnih radnika naprave socijalne marginalce. Naime, plate zaposlenih u prosveti su ispod proseka primanja u Republici, iako je njihovo obrazovanje natprosečno. U obrazovanju radi 60% ljudi sa visokim i višim obrazovanjem i po tome su najobrazovaniji od svih ostalih delatnosti. I to je slika odnosa države prema obrazovanim ljudima i obrazovanju uopšte.
Iako je situacija u obrazovanju tragično loša prosvetne vlasti na sve moguće načine pokušavaju da očuvaju status quo, ne prezajući ni od ucena, zastrašivanja i pretnji prosvetnim radnicima.
Na drugoj strani tog zamišljenog fronta sukoba nalaze se prosvetni radnici ili bar dobar deo njih okupljenih oko Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Oni su imali dovoljno vremena da se uvere u pogubno delovanje države i prosvetnih vlasti na obrazovanje – pogotovo dosadašnjih ministara prosvete. I ne žele da se pomire sa ovakvim postojećim stanjem koje obrazovanje Srbije vodi u entropiju i propast. Zbog toga su tako česti njihovi protesti i štrajkovi. Prosvetni radnici imaju svest da samo obrazovan narod ima pravo na budućnost, neobrazovani narodi na to nemaju pravo. U tome i leži osnovni smisao ovog sukoba između države i obrazovanja, što je na jednoj strani država oličena u politici i vlasti koja autistično samo o sebi misli i prosvetnih radnika koji po prirodi svog posla moraju da misle o drugima, da su zabrinuti za budućnost države i nacije. Zato je ovaj sukob tako žestok.
U knjizi „Duh zakona“ francuski filozof prosvetitelj Monteskije kaže da se veličina nekog vladara (države) meri time u kojoj meri je on sposoban da oseti duh vremena i pretoči ga u duh zakona. Mi takve države i takvog vladara još nemamo, ali se taj duh vremena može osetiti i on se zove – OBRAZOVANJE. Da bi se neka zemlja razvijala, kažu svetski stručnjaci, neophodno je da 40-50 % stanovništva pohađa fakultet. U razvijenim evropskim državama taj procenat je nešto preko 40 %, a kod nas do sada je fakultet završilo 6 % populacije.
Protesti prosvetnih radnika imaju za cilj da se svi kolektivno zapitamo ima li ovakva država i narod svoju budućnost ako se na ovakav način odnosi prema obrazovanju – stubu na kojem počiva svako ozbiljno društvo.
Dakle, štrajk nije samo „za veće plate“. Naprotiv. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, sindikat koji je u poslednje dve godine izdao čak ČETIRI programske knjige o rešavanju školskih problema, socijalni status prosvetara stavlja u širi kontekst od priče o novcu.
NACIONALNA LETARGIJA
U svom programskom tekstu „Za šta se bori Unija“ ovaj prosvetni sindikat ističe da se bori „za dva štrajkačka cilja“: prosvetne radnike i obrazovanje u Srbiji.
Borba za prosvetne radnike ima za cilj da oni: dobiju status kakav im pripada po obrazovanju i značaju posla koji obavljaju; da zauzmu društveni položaj kakav je u razvijenim zemljama (viši srednji sloj); da imaju ugled dostojan vaspitača. Takođe, USPRS nastoji da Srbija postane zemlja u kojoj se isplati biti obrazovan.
Borba za obrazovni sistem je, za ovaj sindikat, borba: za funkcionisanje Nacionalnog prosvetnog saveta, kao natpolitičkog tela i garanta interesa obrazovanja; za školsko zakonodavstvo koje će štititi interese svih subjekata obrazovanja, a ne biti Damaklov mač nad njihovim glavama; za isterivanje politike iz škola i pretvaranje škola u profesionalnu instituciju; da obrazovanje ima status najdragocenije investicije, a ne status budžetske potrošnje, jer tako je i u svetu; da izdvajanje za obrazovanje bude 6,5 odsto od bruto nacionalnog dohotka kao u svim evropskim zemljama, a ne 3,2 odsto kao kod nas; da se obrazovanje proglasi primarnim nacionalnim interesom, a ne remetilačkim faktorom nacionalne letargije kao kod nas; za reforme obrazovanja čiji će nosioci biti nastavnici-praktičari, a ne ambiciozni ministri, koji o obrazovanju malo znaju.
Zato smo rešili da čitaoce „Pečata“ podsetimo na stanje u školstvu Srbije. Jer, ko čita „Pečat“ – zna.
________________

Hronologija štrajkova
– Od decembra 1996. do marta 1997. godine tromesečna potpuna obustava nastave u celoj Srbiji; od 7. do 13. marta 2001. godine svi sindikati, učestvovalo je 1.312 škola, od čega 401 škola iz Unije;
– 28. novembra 2001. godine jednodnevni štrajk upozorenja, samo Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), odazvale su se 382 škole;
– 29. maja 2002. godine jednodnevni štrajk upozorenja, samo USPRS, odazvalo se 318 škola;
– od 17. do 20. februara 2003. godine svi sindikati, 1.114 škola,
– 14. juna 2005. godine jednosatni štrajk upozorenja, samo USPRS, 293 škole;
– od 1. septembra do 12. oktobra 2005. godine štrajk 42 dana zbog Posebnog kolektivnog ugovora, samo USPRS, 375 škola;
– 18. oktobra 2005. godine jednodnevna obustava nastave, podrška Obrenovačkoj gimnaziji, samo USPRS, 121 škola;
– od 3. aprila do 12. maja 2006. godine sukcesivni štrajk upozorenja, jedan čas u prvoj nedelji, dva časa u drugoj, do jednodnevne obustave u poslednjoj nedelji, samo USPRS, 338 škola;
– 5. septembra 2007. godine jednosatni štrajk upozorenja, samo USPRS, 319 škola;
– od 19. novembra 2007. do 12. decembra 2007. godine svi sindikati, 1.690 škola;
– 20. marta 2008. godine jednosatni štrajk upozorenja, samo USPRS, 403 škole.

11 коментара

  1. Odličan tekst!
    Dodao bi samo da nije pomenuta korupcija u sindikatima.
    Naveo bi primer.
    Dobri moj pošteni prijatelj Peđa je kao učitelj pre godinu dana postao predsednik tek formiranog školskog sindikata (SSSS) u kome su gotovo svi zaposleni se učlanili. Posle prvog sastanka sa čelnicima je dao OSTAVKU, zato što su mu na prvom sastanku ponudili koverat sa putnim troškovima i uplaćenim vikendom na Divčibarima mislim, gde su mu rekli da će malo raditi a više se družiti jesti i piti. On je to shvatio kao PODMIĆIVANJE zbog politike i glasanja u sidikatu. Naravno tu su i drugi interesi gde oni troše uzimaju i štite predstavnike sindikata koji će biti odani kad bude trebalo, a trebalo je.
    Politika MMF i SB je naredila našim kapoima (ministrima) da smanje prosvetu za TREĆINU što znači manje časova duplo veća odeljenja i smanjenje fonda časovo za nastavnike i otkazi za učitelje. Tim potezom će se dobiti više novca za uvoznike i banke a prosveta će biti nanovo onemogućena pošto je još uvek radila uprkos sprovedenim „reformama“ gde su sve normalne vrednosti izvrnute naopako. Veliki interes je u pitanju, a i politika koja liči na nastavak bombardovanja.
    Sindikalne vođe su tad zauzele svoj stav i stale na stranu dobronamernih stranaca, nisu štrajkovali ČAK SU FORMIRALI INKVIZITORSKE KOMISIJE U KOJIMA SINDIKALCI BODUJU SVOJE KOLEGE I OTPUŠTAJU IH. Pa zar je posao sidnikalaca da masovno otpuštaju ili da se bore protiv toga! ZAR DA SE NE ZAPITAMO ZA POŠTENJE SINDIKALNOG RUKOVODSTVA? Možda su ucenjeni i podmazani to je nekako naj logičnije.
    Doviđenja do oslobođenja!




    0



    0
  2. Kako da ne,ajte, nije to bas tako.Svi mi dobro znamo da se do radnog mesta u prosveti dolazi preko veze,znanje i strucnosti danas nisu bitni.Naravno ima slucajeva kada veza nije potrebna,a to je onda kada je zanimanje deficitarno,a neko mora da predaje.Lupetanja tipa kako je potrebno 40-50% visokoobrazovanog stanovnistva za normalan razvoj drustva je najobicnija nebuloza.Na biroima za zaposljavanje trenutno ima 50.000 lica sa zavrsenim fakultetom i 30.000 lica sa zavrsenom visom skolom.Necu da pricam o desetinama hiljada visokoobrazovanih ljudi koji rade poslove ispod svoje skolske spreme,i to sve za mizerne pare kod privatnika.Sve u svemu, cela prosveta se danas moze zameniti kadrom istog kvaliteta koji ce raditi za manje pare.Uvedeni su privatni fakulteti da bi se oborilo potrebno znanje za dolazenje do diplome,danas svako moze sebi obezbediti diplomu privatnog fakulteta.Ali nemojte da brinete, privatni fakulteti rastu kao pecurke posle kise,a posto svako moze da ih zavrsi bez ucenja,vrlo brzo cemo dostici nivo od 40-50% stanovnistva za zavrsenim fakultetom.Takodje tada cemo da dosticnemo i cifru od 40-50% nezaposlenih koji imaju zavrsen fakultet,odnosno imacemo 500.000 nezaposlenih ljudi sa zavrsenim fakultetom i visom skolom.Mozda vam sada to izgleda nemoguce,ali do toga ce doci ako se nesto pod hitno ne uradi,jer statisticki gledano broj nezaposlenih visokoobrazovanih ljudi svake godine raste za 35%,sto je porazavajuce.Nisu samo privatni fakulteti oborili kriterijum potreban za dipolmu,Bolonjaska degeneracija je namestila jos vecu stetu,jer sad znanje nije toliko potrebno ni na drzavnim fakultetima.Vec sad u ozbiljnim kompanijama se pravi razlika izmedju onih koji su ranije zavrsili i Bolonjaca za koje se pretpostavlja da nista ne znaju.Uostalom Evropljani danas ne ostavruju nikakve rezultate u ozbiljnim svetskim takmicenjima,danas najbolji kadrovi izlaze sa kineskih univerziteta,mada za njima ne zaostaju puno ni indijski,ruski ili vijetnamski studenti.Ovo je toiko ocigledno u prirodnim i tehnickim naukama,da se danas kaze da kineski diplomac ima znanja koliko i profesor nekakvog evropskog bolonjskog univerziteta.




    0



    0
  3. Program unije je lepo napisan ali se nesecam da je iko iz prosvete strajkovao zbog icega drugoga osim zbog plata. Sindikati imaju moc, zasto ga ne iskoriste i za neke vise ciljeve? I prosvetari valjda imaju decu za koju treba graditi buducnost. Ili smatrate da se sve resava sa par procenata vecom platom? Pa sledeceg januara opet. Izgleda da bez rudara kolubare i navijaca nema boljitka za ovu zemlju. Cinjenica je da Srbija para nema i netreba ni da vam se povecaju plate ali treba svi da strajkujemo da se uslovi u Srbiji poprave za stvaranje novca, za plate i sve ostalo! Drugim recima, poruka vaseg strajka glasi: „vlastodrsci, zaduzite se jos vise kod MMFa i prodajte sto pre jos ovih par firmi i sve ce biti u redu a dug za nase plate ce vec neko vratiti od nase dece ili unuka“! Apsolutno sam na strani prosvetara u odnosu na vlast ali na ovaj nacin ne resavamo uzroke problema vec samo odlazemo neizbezno. Sebicni ste.




    0



    0
  4. Ljudima u vlasti nije u interesu da se generacije obrazuju, već da se stvore polupismene gomile sa kojima će lako manipulisati i jeftina radna snaga. Ako neki talasić uspe da se odvoji od ustajale i zelene bare, pobeći će iz Srbije glavom bez obzira. Glavni i odgovorni kreatori obrazovnog sistema uveli su tzv.“demokratiju“ u školama gde može svako da radi šta hoće i da se poziva na svoja prava a zanemaruje obaveze. Posledica toga su sve učestaliji verbalni i fizički napadi učenika i roditelja na nastavno osoblje.
    Škola je samo jedna od karika u lancu vaspitanja i obrazovanja. Šta je sa ostalim karikama? Naše društvo se suočava sa jednim moralnim sunovratom. Ko su uzori našoj deci? Pevaljke, go go igračice, nasilnici, likovi koji voze skupa kola i razmeću se novcem, serviraju se bahanalije na TV ekranima preko Farme, Dvora…i sav taj polusvet nameće neke nove norme ponašanja. Danas je kod mladih generacija u trendu da si IN ako si loš đak, ako opsuješ profesora, a štreber si i budala ako učiš i radiš! Istraživanja pokazuju da deci nije zanimljivo gradivo. A ja se pitam, šta je današnjim generacijama interesantno? Facebook, gluvarenje u sitne sate, rialiti program…?Porodica kao stub društva, takođe je razorena, svaki segment države i društva je razoren i uništen i kako škole i prosveta da kvalitetno funkcionišu u takvom okruženju!
    U evropskim državama, deca koriste laptopove u školama, a kod nas nema mokrih čvorova, legu se zmije u seoskim školama, gmižu po zidovima u 21. veku!
    Ako hoćemo kvalitetnije obrazovanje i ne samo obrazovanje već i ostale segmente društva, treba promeniti najpre sebe i celokupni sistem nabolje a ne potonuti u još veće beznađe i apatiju!




    0



    0
  5. Pregovorima do resenja problema prosvetnih radnika i ucenika. Uvazavati argumente obe strane i realnost da dugotrajni strajkovi proizvode dodatne probleme. Nije pametno praviti veliki problem da bi se resio mali problem. Korak po korak do konacnog resenja problema. Trzisni princip u sistemu obrazovanja moze resiti deo problema.




    0



    0
  6. Vidim da ste obrisali moj komentar,ali nema veze,to samo pokazuje da se Vi bojite istine i drugacijeg razmisljanja.Sva vasa prica se zasniva na kritici evropejstva i sadasnjeg sistema,ali samo formalno,sustinski Vi branite takav sistem samim pozivanjem na nekakve evropske preporuke.Jalova kritika je najbolje oruzje u rukama evropejaca,potrebna je sustinska kritika sistema ako se zeli nesto promeniti nabolje.Mozda niste razumeli moj komentar pa ste ga zato obrisali,ali trebali ste ipak da nesto procitate izmedju redova.Sve sto sam napisao ima za cilj samo jedno,a to je poboljsanje sistema obrazovanja,ali na pravi nacine.Razumem ja vas,ne mislim na vas licno ,nego na sve intelektualce koji su bili primorani da predaju na privatnim fakultetima ili po Bolonji,pa branite neodbranjivo.Kao kada covek jednom dobije pare od tajkune,posle toga on nikada ne moze da kritikuje tajkune,odnosno moze ali veoma kilavo.Isto je slucaj i sa visokim obrazovanjem,ali to ne treba da bude pravilo,ako je nesto lose to treba javno reci.Sve dok se znanje i obrazovanje ne budu cenili u Srbiji niko ne treba da ocekuje poboljsanje u drustvu.Danas kada vlada negativna selekcija kadrova na svim nivoima nije realno ni ocekivati da obrazovani ljudi daju efekte koji se od njih ocekuju.Jednostavno receno, mladim i obrazovanim ljudima se i ne pruza sansa da pokazu svoje sposobnosti,jer ih je vecina na birou za zaposljavanje ili su otisli u inostranstvo.Njihova mesta su popunili poltroni,korumpirani ljudi,polupismeni karijeristi i moralne nakaze.Sve u svemu nama su potrebne ozbiljne reforme obrazovanja,i potrebno je uspostaviti takav sistem obrazovanja gde ce najbolji da prolaze,sistem gde ce se trud isplatiti.Znaci treba podici kriterijum potrebnog znanja za sticanje diplome,a ne kao sto vi predlazete obaranje kriterijuma kako bi se preko noci stvorilo 40-50% visokoobrazovanog stanovnistva,kao to je po nekakvom evropskom standardu.Jedini rezultat masovnog deljenje diploma bio bi taj da bi takvi kvaz-intelektualci radili po pekarama,hamburgerijama,kaficima,pijacama…Nezaposlenost bi ostala ista,samo bi udeo visokoobrazovanih u ukupnoj nezaposlenosti bio daleko veci.Na kraju samo da dodam,nemam ja nista protiv da celokupno stanovnistvo studira, ali pod uslovom da se nivo potrebnog znanja za sticanje diplome ne smanjuje.Samo u situaciji kada bi kriterijumi za sticanje diplome ostali isti ili se povecali,samo u takvoj situaciji rast broja visokoobrazovanih ljudi dao bi pozitivne rezultate.
    P.S. Nadam se da mi ovaj komentar necete obrisati.




    0



    0
  7. Slažem se sa ocenom o katastrofalnom stanju obrazovanja u Srbiji. Iako nedavno objavljeni rezultati najnovijih PISA testova (ne znam zašto oni nisu uzeti u obzir?) pokazuju blaži porast, ipak smo daleko od zadovoljavajućeg školstva. A kako i ne bi bili kada se mesto Ministra prosvete večito koristi za politička raskusuravanja, i kada smo na tom mestu posle 2003. gledali samo čudake (Čolić), autistične i rezignirane što nisu dobili neku drugu stolicu (Lončar), marionete (Vukasnović i Obradović)… Niko sa vizijom kako da se naše obrazovanje približi modernim standardima i zahtevima novog vremena, kako da proizvede zapošljive mlade, funkcionalno, ekonomski i informatički pismene, sposobne i naulene da uče umesto da bubaju…

    Jedna stvar mi samo nije jasna kada su u pitanju sindikati i njihove časne namere – ako im je kvalitet obrazovanja jednako bitan, zašto su raniji štrajkovi prestajali čim se odobre povišice? Iste najave postoje i sada – prekidamo štrajk čim vlada da pare… Na brojnim konferencijama o razvoju obrazovanja na koje idem sindikalci uvek imaju samo mlake izjave o podršci razvoju obrazovanja, ali ako to podrazumeva da nastavnici uče nešto novo, da žrtvuju po kojeg pripadnika iz svojih redova kako se ne bi na hiljade mladih školovalo za suficitarna zanimanja, da koriste inovativniju metodologiju i na bilo koji način promene stav – e onda priča postaje drugačija… Nisam ubeđena da njihov cilj nisu samo veće plate. Ne kažem da taj cilj nije opravdan i da ih ne zaslužuju (osim onih koji žive u mestima sa zantno nižim troškovima života, jednostavno mi nije jasno kako je plata mala i onome na Žarkovi i onome u Beloj Crkvi??), ali mislim da ima nedovoljno volje da se radi na razvoju i reformi, a da su deca i mladi, pa i celo društvo, ti koji su na gubitku.




    0



    0
  8. U nedostatku *istinskog proletarijata i polutana*, brigu je preuzela, *postena inteligencija*…sindikat zdravstva je najavio pridruzivanje, hoce li roditelji dece dati podrsku..za dan dva…kako bis nekako resili nagomilani problemi..i srusila *socijalno, privredno i moralno* neodgovorna vlast u Srbiji…??




    0



    0
  9. Прво бих цитирао део једног коментара, са којим се, иначе потпуно слажем:
    vesna kaže:
    30/01/2011 u 01:57
    Ljudima u vlasti nije u interesu da se generacije obrazuju, već da se stvore polupismene gomile sa kojima će lako manipulisati i jeftina radna snaga. Ako neki talasić uspe da se odvoji od ustajale i zelene bare, pobeći će iz Srbije glavom bez obzira. Glavni i odgovorni kreatori obrazovnog sistema uveli su tzv.“demokratiju“ u školama gde može svako da radi šta hoće i da se poziva na svoja prava a zanemaruje obaveze.
    А у вези с тим пре неколико дана објављен је у Политици овај чланак:
    http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Na-maloj-maturi-gradivo-koje-djak-ne-sme-da-zaboravi.sr.html
    У њему, између осталог, на почетку пише:
    „Постоје три нивоа стандарда: основни, средњи и напредни. Базични ниво подразумева знања која би из осмолетке требало да изнесе минимум 80 до 90 одсто ученика. За српски језик, на пример, то би значило да знају да пишу и читају ћирилицу и латиницу. „
    После осам година школовања, од ученика се не тражи више!

    И ово у последњем пасусу:
    – „Сви излазе на испит, али положиће га и ако буду имали нула бодова.“

    Који мотив имају деца да уче? Као што је код радника главни мотив за вредан и приљежан рад страх од губитка посла, тако и у школама страх од падања на матури мора да постоји.
    Ако тако не буде, за неколико година, бојим се, школе ће нам личити на оне америчке државне школе у сиротињским црначким предграђима.




    0



    0
  10. Prosveta kao stub buducnosti svake nacije i drzave u nasem slucaju je izuzetak koje potvrdjuje pravilo.Pocetkom 19-tog veka put „Jevrope“ krenuli su Srbi da bi znanjem stecenim tu izvukli Srbiju iz kandzi nepismenog i trulog orjentalnog despotizma.Sada na pocetku 21-og veka,ne vise SRBIJA vec „SRBISTANIJA“ vraca se maltene dva veka u nazad.Kako?Pa Novodobackim vlastodrscima netreba „PROSVETNA LOKOMOTIVA“nacije koja ce je vuci napred ka novom tehnoloskom znanju i umenju.Njima je potreban polupismen narod nalik sivoj bezlicnoj masi koju ce oni za racun svojih novodobackih gazda oblikovati po zelji.Krace receno trebaju im mediokriteti.Naravno problem nije od juce,on odavno datira.Ali po zavrsetku IIsv.rata oni koji su dali dolare(US)za obnovu Yug. ti su nesto i uslovili.Skolovao se dobar tehnicki kadar koji je dobrim delom odlazio na zapad,a ovde nije dolazilo do socijalnog talasanja.Naravno daleko od toga da komuniste treba braniti i da kod njih nije bilo kardinalnih gresaka.Sada komunista vise nema,dosla su njihova deca i unuci,neki skolovani na zapadu neki ovde,a medju njima je potkupljeno verovatno dominantnih 5% koji ce za racun „mondijalnih gazda“ sprovoditi naredjenja.Zato se na sve nacine profesori i njihovi sindikati sikaniraju,roditelji guraju protiv njih i nesvesni da su u rukama jednog trulog rezima samo korisne budale.Posto ovaj rezim APSOLUTNO NIJE SAMOSTALAN,i ovo davljenje „NACIONALNOG UMA“i nase BUDUCNOSTI nagoni me na misao da se nad ovim geo-prostorom i ovom nacijom ponovo vrsi „INZENJERING“ne komunisticko-samoupravni vec „MONDIJALNO-INTERNACIONALNI“gde ce MEDIOKRITETI po zavrsenom skolovanju biti u glavnim rolama „farmi,velikog brata,dvorova“,gde ce iznositi znanje o procitanom TOLSTOJEVSKOM. S R A M O T A




    0



    0
  11. Можемо ми сви да коментаришемо како се слажемо са просветарима или не. Да раѕвијемо дискусије и трибине на ту тему. Али једно треба да се ѕна многе школе још увек имају само таблу и креду а 21. је век. Пусти те мокре чворове у школама, све имају пољске. Наставних средстава нема, а сви истичу да је индивидуалиѕована, проблемска настава једна од најуспешниих. За плате посланика, министара и других има средства, а за народ нема. Нажалост они који имају имју још више, они који немају неће ни добити , а камо ли имати. Слажем се са просветарима, јер политика је много умешана у просвету.Ако си члан једне од владајућих странака или имаш 3000 до 5000 еура онда ти је посао ѕагарантован.А ако немаш , без обзира што си професор и имаш диплому факултета седи кући или иди ради у неку пекару или код Кинеза за неку сићу да би прехранио породицу. ЗАТО ПРОСВЕТАРИ НАПРЕД ИЗБАЦИТЕ ПОЛИТИКУ ИЗ ШКОЛА МОДЕРНИЗУЈТЕ АЛИ СВЕ ШКОЛЕ И БУДИТЕ ЈЕДНОМ ЦЕЊЕНИ И ПОШТОВАНИ, ЈЕР ВАМ ТО ПРИПАДА ПО ПОЗИВУ КОЈИ ОБАВЉАТЕ.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *