PEČAT Antoniću

Piše Milorad Vučelić

Ako je predložena i preinačena Rezolucija UN ispunila zahtevanu meru „demokratskog i moralnog patriotizma” Slobodana Antonića – pogotovo onda kada je i Vlada Srbije podržala apsolutnom jednoglasnošću i to na telefonskoj sednici – da li to znači da je Antonić oslobođen principa na koje se  sam obavezao?

Uz dužno uvažavanje, uzalud Antoniću! Tekst „Odlazak sove“ se objavljuje uz napomenu – promašio temu.
Sva ta razvrstavanja tipova patriotizma, prikazivanja navodnih konfuzija, izmišljanje nekakve „pokazne vežbe ‘Kako se izoluje još jedan centar otpora’“, „združenog napada“, navodne „difamacije jednog opasnog intelektualnog i potencijalnog političkog žarišta otpora“ kao što je NSPM, „kampanji koja se vodi na stranicama ‘Pečata’“ – pokušaj su da se neke teme veštački i lažno nametnu kao predmet spora.

PRAVA BORBA I PREDAJA
Sve to može biti ili jeste tema nekih budućih rasprava, polemika ili dijaloga, ali u ovom slučaju nije o tome reč. „Pečat“ je samo sledio davnašnje osnovno načelo da „sve što je javno štampano treba da bude javno kritikovano“. Antonić je napisao nešto („Srbija posle MSP-a“ i „Kvislinzi, patriote i nijanse“) što je za „obične“ i „neobične“ čitaoce „Pečata“, kako ih Antonić razvrstava, bilo iznenađujuće i što je izazvalo pored iznenađenja i nedoumica i oštru polemiku. Tri „obična“ čitaoca „Pečata“ sa poznatim imenom i prezimenom koje su zaslužili „dugim i ozbiljnim radom“ i priznanjima zvali su urednika „Pečata“ i to krajnje precizno i ovim redom iz Los Anđelesa, Pariza i Londona odmah posle dva Antonićeva teksta, a pre bilo kakve polemike, da pitaju: „Šta se to dešava sa Antonićem?“. Umesto da razmisli o tome odakle i zašto takva upitanost, Slobodan Antonić dovodi u pitanje argumente, motive i namere svih osim samog sebe.
Učtiv i sentimentalan ton i pristojnost jesu dobre osobine, ali ne mogu biti niti jesu neki poseban dokaz relevantnosti i „demokratskog i moralnog“ patriotizma, a još manje ga mogu nadomestiti i zameniti. Uzgred budi rečeno u „pristojnost i uzajamno poštovanje“, na koje se Antonić poziva, ne može se uvrstiti to što on svoje kritičare naziva „gomilom“, a njihovu kritiku „konstrukcijama“ ili „klevetama i lažima“.
Na stranicama „Pečata“ Antonića niko nije nazvao „budalom“, niti je bilo razloga da se on u tom precizno opisanom pojmu prepozna. Razloge za direktno prepoznavanje jedino on pouzdano zna. Čudi me da je Antonić smetnuo sa uma da ni Đerđa Soroša niko u „Pečatu“ nije nikada nazvao „svinjom“, niti ga je optuživao „da je silovao svoju strinu i pojeo svog pašenoga“. Soroš je u specijalnom izdanju „Pečata“ (autora Vladimira Dimitrijevića) nazvan samo „Velikim meštrom sviju hulja“. Zašto bi onda neko ko je sarađivao sa njim trebalo da ponese neku težu kvalifikaciju.
A, kažu i da se i Soroš u poslednje vreme promenio i popravio.
Našu raspravu, zvali je ovakvom ili onakvom, na pravi način završio je neko ko je izvan pomenutih sporova (Tadić i Jeremić). Tu su raspravu okončali događaji oko srpske rezolucije i njenog usaglašavanja „sa našim EU prijateljima“.
Slobodan Antonić je u svom tekstu „Odlazak sove“ suštinu, povod, izvor i pravi razlog spora u kome učestvuje precizno i izazovno sveo i raščistio na sledeći način:
„Zbog svega toga, nudim vrlo jednostavan test, prost lakmus papir ispravnosti naše dve konkurentske teorije. Ako, naime Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa ‘našim EU prijateljima’ sastave drugu, ‘razumniju’, javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP, od 2008. pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti. Ako, pak, Tadić i Jeremić, i pored sveg lomljenja ruke, ne povuku rezoluciju i ostanu uporni u pokušaju da za nju obezbede većinu u UN, onda bi bilo lepo da, isto tako javno, zastupnici teorije o ‘fingiranju’ i ‘kvislinzima’ priznaju da su se ova dvojica naših političara, makar po ovom pitanju, usudila da se suprotstave Imperiji. I da nisu baš potpuni ‘kvislinzi’“.
Hic Rodus, hic salta!
Evo prilike da se u „Pečatu“ odgovori na izazov koji je Antonić sam sebi i drugima postavio.
Istini za volju ako se to i dogodi biće to samo lep gest javne doslednosti i pristojnosti i ništa više od toga. Jer ma koliko se međusobno uvažavali i ma koliko o sebi lepo mislili i hranili svoje sujete, neće taj Antonićev gest priznanja i imenovanja nekog ovim ili onim imenom imati neki opšti i veći značaj, jer ovde nije reč o postupku nekog srpskog Hajdegera ili činu Iva Andrića, Miloša Crnjanskog, Mihaila Markovića ili Dobrice Ćosića, a uz sve uvažavanje „dugog i ozbiljnog rada“ o kome Antonić samoljubivo govori. Mnogo je važnije od toga da se analitička aparatura zasnuje na principima i na uvidu u celinu problema i da se iz nje otklone one manjkavosti koje dovode do toga da se pravom borbom proglasi predaja, a bela zastava srpskom trobojkom. Naravno, ukoliko je o manama metoda reč, a ne o nečemu drugom.

MINERVINA SOVA
Na kraju nešto o sovama koje Antonić pominje, a dovodi ih u vezu sa „argumentovanom i ozbiljnom refleksijom“ za koju se on zalaže. Hegelova „Minervina sova“, kao što je poznato, izleće u suton. Posle okončanih istorijskih događaja i dešavanja da bi ih slikajući sivom, mudro i sa distancom protumačila i objasnila. Kao, recimo, posle predloga UN EU i eštonsko-vesterveleovsko-hejgovske „amandmanski unapređene i usaglašene“ srpske rezolucije. Više sam nego siguran da Antonić nije dobro razumeo ili da je loše protumačio Hegelovu „Minervinu sovu“ i njen smisao i ulogu. U svakom slučaju njegova interpretacija Hegelove „Minervine sove“ kao „nade u budućnost“ je jedinstvena i čudna. Upotrebljena je u pokušaju da se lažnom učenošću opseni prostota.
Što se, pak, pravih sova tiče, pa možda i onih koje su obitavale u šupljinama „Palate federacije“ (danas „Palati Srbije“), one su se mahom i naselile u Vojvodini. Nastanjuju se često u napuštenim vojvođanskim seoskim kućama. Može li se iz tih namnoženih sova nekom analitičkom aparaturom ustanoviti da je novoustanovljena vojvođanska državnost sam sukus mudrosti i „lepa simbolika nade u budućnost“? Takav zaključak bi donekle objasnio i neke ranije Antonićeve stavove oko amandmanskog usavršavanja Statuta Vojvodine.
Napokon, gde bi drugo sove iz „federacije“ nego u novu vojvođansku federalnu jedinicu Džudine „Jugosfere“ i regiona Evropske unije. Seliće se izgleda te sove, o kojima priča Antonić, kao laste na jug. Doduše laste će odleteti dalje na jug, a sove o kojima zbori Antonić će se zadržati u Sandžaku.
Ali nije ovde reč o „Hegelovim Minervinim sovama“, niti o sovama uopšte, reč je o nečem drugom. A to drugo nije ni „argumentovana i ozbiljna refleksija“. Za nju je u „Pečatu“ bilo, ima i biće uvek mesta. Ko to izabere neka počne, ili neka nastavi da učestvuje.

12 коментара

  1. Avatar

    G. Vucelicu,

    nije fer da, ordinarnom konstrukcijom, Antonicu spocitavate neku (stvarno nepostojecu) simpatiju prema projektu Canka i hortijevske ekipe. Ovo

    “Što se, pak, pravih sova tiče, pa možda i onih koje su obitavale u šupljinama „Palate federacije“ (danas „Palati Srbije“), one su se mahom i naselile u Vojvodini. Nastanjuju se često u napuštenim vojvođanskim seoskim kućama. Može li se iz tih namnoženih sova nekom analitičkom aparaturom ustanoviti da je novoustanovljena vojvođanska državnost sam sukus mudrosti i „lepa simbolika nade u budućnost“? Takav zaključak bi donekle objasnio i neke ranije Antonićeve stavove oko amandmanskog usavršavanja Statuta Vojvodine.”

    ne dolikuje ni Vama kao recitom i vestom polemicaru niti nama kao citaocima. Pasus sa Minervinom sovom je bio sasvim jasna parafraza Hegela, i nema za ovim potrebe.

    NI IZ JEDNOG teksta Slobodana Antonica nije se prizivala nikakva varijanta razumevanja za sepratiste i neofasiste u Vojvodini. Cak, NSPM je PRVI digao galamu oko Vojvodine. A konkretno ANTONIC (ne NSPM generalno, koji je uvek odmeren i uzdrzan, pa i kad ne treba, kao sto prema cankistickoj crnokosuljaskoj falangi ne treba) je PRVI u srpskoj intelektualnoj javnosti RAZOTKRIO rasisticke, neonacisticke i verbalno genocidne svinjarije Cankove ekipe u Vojvodini. NIKO pre S. Antonica se na to nije ni osvrtao, na onaj stravicni i kausticni govor mrznje i rasisticko divljanje koje se devedesetih ocitovalo u hajci na “Srbijance, izbeglice i Cigane” a 2000ih Cankovi dotirani falangisti (vojvodjanski HOS Domonjija, Dinko Gruhonjic koji pese o “cudnim fizionomijama” Srba u RS i taj hitlerovski uzas je DIREKTAN citat iz jednog njegovog nedavnog uratka) vode OKRUGLE STOLOVE na kojima se narod “uze Srbije” tretira vokabularom pobeglim iz nacistickih brosura.

    (Videti Antonicev tekst o tome, ”Od purger-spricerske nostalgije do malogradjanskog fasizma”).

    Sve ovo govorim, naravno, objektivnosti radi. Stoji i to da ce NSPM morati, nakon sramne izmene Rezolucije, da javno iznese i svoj stav (premda su do sada to vec i ucinili, osudili su i Vukadinovic i Anttonic to, ali treba mozda i oficijelno).

    Nadam se da me moderacija nece cenzurisati. Govorim kao pazljiv i redovan citalac i NSPM i Pecata. Ako se danas raduje relativizatorsko Vreme (koje ni sa pola energije koju je ulozilo u lesinarsko-dousnicku analizu sukoba NSPM-Pecat, nije NIKAD pristuplio pitanju, recimo, zlocina nad Srbimau ex-Yu i neonacistickim agendama novonastalih drzavica kojima je tokom devedesetih drzalo stranu), ne mislim da bilo NSPM bilio Pecat imaju razloga za radovanje.

  2. Avatar

    Ne bi da polemišem na bilo koji način, predmetni tekst. Jer smatram da je od sinoć situacija kristalno jasna. Naime, sinoćnim potezom “Car” Boris je definitvno zasenio Cara Uroša Nejakog(1355-1371), i oteom mu titulu najnesposobnijeg vlastodršca u istoriji Srbije. Može “Caru” ovo proći sada i samo sada, ali sito istorije niko tek tako nije prošao, tamo nema marketinga, nema medija, samo fakti i kauzaliteti. Uroš Nejaki može da odahne, toliko vekova je čekao, goreg od sebe.

  3. Avatar

    Vreme je malo nezgodno za postenje,istinu i dostojanstvo.Najnoviji,zajednicki tekst Vukadinovica i Antonica to lepo objasnjava.Nisu se predali nego kao dobri djaci, pred popravni objasnjavaju sebe i svoju ideologiju gospodinu Basari.

  4. Avatar

    На коментар “Антифашисте”.
    Поштовани пријатељу!
    Желео бих на неки начин да расплиним тензију, која се постиже оваквим расправама. Моји коментари на колумне г.Вукадиновића и г. Антонића (НСПМ), бачени су у исти лонац са сличним коментарима, па нас је г.Антонић оптуживао да га вређамо разним бласфемијама(?). Нисам приметио да га је ико од коментатора називао увређујуће или га на било који начин вређао, а за друге НЕЗНАМ. И користећи ово незнање нас коментатора, морали смо сви заједно (бланко и ћутке) да прихватимо његове тврдње. Као оправдање, користи реципрочност да он нас назива погрдним именима, без трунке самилости. Да ли је то био педагошки начин, небили добили комплекс кривице?
    Мање важно је; да ли је “Минервина сова” одлетела на неко ритско дебло или је остала не рамену неке ноћне мрачне силе. У недостатку валидних чињеница, а да би оправдао своје тезе, г.Антонић користећи своју елоквенцију, “фасцинира” неупућене читаоце совама и истовремено им због непознавања сова показује где им је њихово место (намеће осећај ниже вредности). Веома лукаво! Међутим, овим је сам резигнирао какав карактер има у тренутку своје слабости.

    Рес конверза су били поступци г.Тадића и г.Јеремића. На једној страни ми коментатори који смо их нештедећи критиковали, на другој страни њих двојица аналитичара (професионалаца), јер су бранили последњи чин дипломатије – подношење резолуције УН. На наше тврдње да је то само обмана јавности, г.Антонић је то “тврдоглаво” негирао, са већ познатим обећањима уколико дође до промене текста резолуције. Ово Вам пријатељу “Антифашиста” све наводим како би имали увид у развоју догађаја, па и нашу НЕАКТИВНОСТ НА УВРЕДЕ са стране г. Антонића.
    Морам признати да сам приметио Вашу приврженост г.Антонићу. Ако сте у својој малодушности критиковали текст г.Вучелића (као и њега лично), неможе Вам се узети за зло. Међутим, ако Вам је намера, да се коментарисање развије до тачке након које би с раскинула веза између патријотски оријентисаних пријатеља, онда бих Вам веома замерио. Знамо да “Другосрбијанци” користе сваку прилику да разбијају сва патриотска удружења, па и најмање групације. Ја Вас (као и г.Вукадиновића и г.Антонића) сматрам патриотом па Вас из тог разлога и називам ПРИЈАТЕЉЕМ.

    Очекујемо сви рецидив г.Антонића, на “нормалан колосек”, па ћемо наставити заједнички (ми коментарима, он колумнама) медијску борбу.

  5. Avatar

    Сјајан текст. После свега што је написао (да подсетим и на приземно плаћење Вучелића и Печата у тексту “Басаријада” који је објављен на НСПМ), Антнић није заслућжи тако одмерену критику. Ипак, добро је што је баш такву добио. Аргументованом одмереношћу и она разобличава намере г. Антонића, али и указује на разлику између нивоа кога се држи Печат, и онога на који је пао НСПМ, односно његви водећи аутори.

  6. Avatar

    – Cak 3 puta su, povodom ove polemike,u tekstovima na “Pecatu”, “Vidovdanu” i “Standardu” upuceni pozivi Antonicu i Vukadinovicu da se opredele kojem ce se carstvu privoleti :

    1. Cvijanovic u tekstu
    “DOMET JEDNE POLEMIKE ILI ZAŠTO VIŠE NIJE SRAMOTA GOVORITI O PATRIOTIZMU” :
    “Zato je polemika “Vidovdan”-NSPM istakla zahtev da je danas, prvi put posle Petog oktobra, nemoguće biti i u sistemu i na margini, i to nije samo zahtev koji je postavljen pred Antonića i Vukadinovića”

    2. Zatim Vucelic ovde:
    “Ko to izabere neka počne, ili neka nastavi da učestvuje.”

    3. Na kraju i Andjelkovic u tekstu
    “О исправности конкурентских теорија” :
    “Stoga, ako imaju snage i volje da se vrate na put kojim su išli dok je NSPM bio na suštinski patriotskim pozicijama, što se mene tiče, dobro došli su.”

    Ali i Vucelic i Andjelkovic medju redovima porucuju da je, posle ove epizode, na pricu o formalnim ili neformalnim ideoloskim liderima novog srpskog nacionalnog pokreta (koji je eventulano u nastajanju) stavljena tacka (a citava ova polemika sve vise mi na to lici – borbu za poziciju neformalnog lidera), to jest, da Vukadinovic i Antonic na to vise ne mogu racunati. Vucelic :

    “Jer ma koliko se međusobno uvažavali i ma koliko o sebi lepo mislili i hranili svoje sujete, neće taj Antonićev gest priznanja i imenovanja nekog ovim ili onim imenom imati neki opšti i veći značaj”

    Cini se da su ovim Antonic i Vukadinovic stavljeni pred izbor na koji ce morati da daju odgovor, bice zanimljivo posmatrati sta ce da urade.

  7. Avatar

    @ Миодраг

    Одбрана резолуције као “последњег чина елементарног патриотизма” је могла да буде исправна или погрешна (била је погрешна) процена. Слажем се да ће морати НСПМ да радикализује дискурс по том питању. Међутим, до ове срамне измене резолуције, њена одбрана није била никаква “издаја”, а управо ТО је почело да се спочитава Антонићу још пре него што је резолуција измењена. Напросто је неукусно са колико зловоље се ОДЈЕДНОМ кренуло на НСПМ.

    Овде не наступам као некакав бранилац НСПМ (напротив, тамо и не коментаришем, њихова модерација је мешавина ретардираности и безобразлука, овде ме нико још није цензурисао) него као човек који би желео да се унутар легитимног патриотског медијског блока ствари среде. Неопходан је најмањи заједнички садржћалац, а не некакво једноумље по СВАКОМ питању. Нити ИКО има право да дели сертификате о патриотизму.

    Мало је смешно да овде читам како Стандард и Цвијановић (којег волим да читам, има оштро перо и сензибилитетом ми далеко више одговара његов директни стил него одмереност НСПМ или архаични национал-романтизам Видовдана) служе као некакав патриотски образац. Човек је у овој причи колико, пола године? И добро дошао. Неће нас нигде одвести ако једни будемо другима копали заслуге и грехе којих смо свесни.

    Зато сам реаговао на ово непоштено спочитавање некаквог сорошевства Антонићу. Човек је ПРВИ дисидент пост-петооктобарске приче (могао је лепо и он да узме амбасаду кад су “његови” узели власт), и ПРВИ је био глас разума против подивљалог говора мржње србијанских НВО које звуче као усташка емиграција у Аргентини шездесетих. И због тога је на њиховој мети већ деценију.

    Као што би било безвезе и Вучелићу спочитавати ствари из деведесетих које су му и самом у међувремену постале непријатне, и депласиране су, што се мене тиче. Напротив, волим да га читам, и Печат је данас дефинитивно најважнији српски штампани недељник (поготово откад је НИН постао подлистак Блица).

    Осим тога, НСПМ је ПРВИ одговорио том НВО-дискурсу, том мрачном и фашистичком полусвету који је српском народу све ове године неометано одузимао и достојанство, и легитимитет БИЛО којег националног циља, и антифашистичку прошлост… Не заборавите да је НВО-уређена Србија постала ЈЕДИНО место у Европи у којем је готово непристојно помињати злочине НДХ, у којем се усташки логор Сајмиште проглашава за српски (БРанка Прпа), Јасеновац за српски мит (Соња Бисерко), Холокауст упоређује са сечом платана у Булевару Краља Александра (е-новине).

    Ево, и Печат је болећив према Чанковој омладини која се (нимало оправдано) самопрогласила за антифашистичку, и која је оргијање мађрских фашиста у Кањижи упоредила ни мање ни више него са – српском самоодбраном од Туђмановог неонацизма. Сам Чанак је у офису држао нацистички портрет из 1938 (његова омладина је ту ћутала), легализовао 64 жупаније у Војводини (његова омладина је опет ћутала) и његова власт је довела хортијевске убице војвођанских Срба и Јевреја на срамну екскурзију месту злочина 2003 (а његова омладина је опет ћутала). И сада нам такви деле антифашистичке лекције, а Печат их је прихватио.

    И та сад, да прогласим Печат за чанкисте? Или да се надам да ће мало пажљивије приступити том питању?

    Сметало ми је само то спочитавање некаквог “аутономаштва” Антонићу, а човек је ПРВИ ушао у фајт са Чанковим нацистичким полусветом. Погледајте хистеричне и примитивне реплике које му је упутио Динко Грухоњић, познат по својим бисерима да у Бањалуциживе људи “чудних физиономија” што би се третирало као озбиљно кривично дело да се напише у било којој цивилизованој земљи. А овде Динко седи на чеклу неког новинарског удружења и прима новац из буџета за своје нацистичке свињарије и мерење крвних зрнаца Србима из Републике Српске.

  8. Avatar

    Ipak dogadjaju se cudne stvari u NSPM.Prestao sam da komentiram u “Politici”jer su poceli da nijansiraju,a najverovatnije ubuduce i u NSPM,jer su poceli sa cenzurama.Evo mog izbrisanog komentara u NSPM-Pridruzujem se onima koji prebacuju loptu u dvoriste g.Antonica,to jest da odrzi rec sto je obecao.Srpska istorija je puna ljudi koji su spremni za pare da prodaju i sopstvenu majku a ne i Srbiju,a nase pravo je da te ljude preziremo i nazivamo ih kako zasluzuju,a g.Antonic nema pravo za to da nas imenuje kao paranoje,to jest ludake,to nije ni demokratski ni intelektualno.

  9. Avatar
    Davor (Osijek)

    Gospodine Vučeliću ovo što vi pišete ja sam davno zapazio kod NSPM-a i dvojca Vukadinović-Antonić!
    Ja sam davno uočio da NSPM i dvojac Vukadinović-Antonić zapravo rade na usmjeravanju domoljubno orijentiranih ljudi u Srbiji prema ideologiji zapadnih imperijalista, a u skladu sa projektom porobljavanja i Srbije ali i cijele istočne Europe. Naravno da to ne bude očigledno S. Antonić će vrištati protiv tzv. “Druge Srbije” zato da si na taj način povrati povjerenje domoljubnog dijela javnosti (kojeg je izgubio kada je 90tih podržavao tzv. “opoziciju” i ulično rušenje S. Miloševića tzv. “obojenom revolucijom”) ali će on zato u svojim tekstovima slati takve poruke koje idu u cilju slamanja otpora i duha domoljubnog dijela srpske javnosti širenjem APATIJE, BEZNAĐA, STRAHA!

    Mene razočarava da ljudi to uočavaju tek sada. Meni je to odavno bilo jasno!

    Ja sam to zapazio u slijedećem:

    1) u tekstovima koje za NSPM pišu Đ. Vukadinović i S. Antonić
    2) u tekstovima koje objavljuje NSPM
    3) u načinu na koji administratori NSPM sajta cenzuriraju komentare čitatelja

    Hajmo redom:

    1) I Vukadinović i Antonić svojim tekstovima slamaju duh otpora kod srpskog naroda. Naravno oni to ne rade onako kako to rade B92 ili Blic, dakle otvoreno podupirući zapadne imperijaliste, ali oni to rade perfidno jer se u svojim tekstovima i ne trude naći RJEŠENJE tj. ponuditi nešto konstruktivno! Oni samo i jedino svojim tekstovima šire malodušnost i apatiju. Svi tekstovi Antonića i Vukadinovića u osnovi samo nariču i kukumaču o nepravednosti tzv. “Druge Srbije” ali to rade na takav način da ih lažno predstavljaju JAKIMA i MOĆNIMA što oni ni u kom slučaju nisu jer ih narod u velikoj većini ne podržava. Na taj način Antonić i Vukadinović zapravo šire STRAH, MALODUŠNOST, APATIJU.

    2) I kad su u pitanju drugi autori Već odavno vidim da NSPM objavljuje takve tekstove koji su vrlo neobjektivni a kojima je jedini cilj stvoriti lažnu sliku o svijetu kod domoljubnog dijela srpske javnosti. Vrlo često će se tako na stranicama NSPM vidjeti tekstovi o Rusiji koje pišu tipovi koje financiraju zapadne vladine agencije ili zapadni fondovi za “promociju demokracije” i sl, a u kojima se vrlo loše govori o budućnosti Rusije, ili ruske privrede, ili ruske vojske i sl. I opet naravno da to ne bude očigledno povremeno NSPM propusti objektivnije tekstove o Rusiji ali će VEĆINA tekstova ipak ići u smjeru ocrnjivanja svega što ne kontroliraju zapadni imperijalisti. Cilj toga? Pa i tu je na djelu ono što sam napisao pod 1, dakle slamanje duha otpora kod domoljubnog dijela srpske javnosti lažno ukazujući kako eto i cijelim svijetom vladaju zapadni hegemonisti i da tobože “nema alternative”!
    Lijepo se širenje atmosfere STRAHA u srpskom narodu od strane NSPM vidi na svakom čošku pa i u reklamiranju drugih sajtova od strane NSPM a koji kao i NSPM šire strah i paniku. Pa tako na svakom mjestu na NSPM možete vidjeti ono kričavo “www.nemasale.rs” u kojem se prikazuje daljnje komadanje Srbije (to je zapravo širenje prikrivenih PRIJETNJI pod krinkom domoljubne “zabrinutosti”).

    3) Vrlo često moderatori na web sajtu NSPM-a mi odbijaju objaviti komentare u kojima nema apsolutno nimalo ni ružnih riječi, ni vrijeđanja drugih čitatelja, ni širenja mržnje na etničkoj ili nekoj drugoj osnovi (ja sam etnički Hrvat) ali u kojima propitujem iskrenost domoljubnih motiva kod S. Antonića ili Đ. Vukadinovića. Ali u isto vrijeme isti NSPM pod krinkom “borbe za demokraciju i različitost mišljenja” objavljuje otvoreno rasističke i šovinističke postove koje pišu antisrpski patološki slučajevi tzv. “Druge Srbije”!?!
    Ja sam pokušavao ostaviti komentare na tekstove S. Antonića u kojima dovodim u pitanje domoljubne motive STALNOG i NEPREKIDNOG Antonićevog bavljenja tzv. “Drugom Srbijom” i nisu mi objavljivali komentare! Lijepo sam pisao da mogu razumjeti da se netko jednom ,dvaput ili triput bavi pokretom koji u narodu ne uživa podršku veću od 0,1% ali ako se STALNO bavite tzv. “Drugom Srbijom” vi im zapravo (namjerno?) dajete snagu lažno ih prikazujuči kao jake i moćne što oni uopće nisu. Osim toga stalnim i besmislenim kritiziranjem pokreta od 0,1% podrške u narodu vi zapravo na taj način sebe predstavljate kao “alternativu” i tako gradite legitimitet kod domoljubnog dijela javnosti a onda taj legitimitet u kritičnom trenutku iskoristite (pa npr. podržavate kvislinge na vlasti baš u kritičnom trenutku npr. pred izglasavanje UN-ovih rezolucija).
    Dok sam još vjerovao u dobre namjere NSPM-a ja sam pokušavao komentarima na tekstove ili pismima uredništvu NSPM-a upozoriti da NSPM namjerno ili nenamjerno radi na širenju STRAHA ali naravno takvi komentari nisu objavljivani.

    Meni je davno postalo jasno da NSPM, Vukadinoć i Antonić samo GLUME domoljube ali oni zapravo ZASTRAŠIVANJEM, unošenjem APATIJE i BEZNAĐA zapravo šalju istu onu poruku koju šalje i tzv. “Druga Srbija” koju oni formalno kritiziraju ne bi li sebe predstavili kao “alternativu”. Ideja je ova: “Hajmo se podijeliti na dvije grupe, vi ćete otvoreno podržavati zapadne imperijalsite i zvaćete se ‘Druga Srbija’ a mi ćemo glumiti srpske domoljube koji će vas kritizirati ali ćemo paziti da pravim srpskim domoljubima u svojim tekstovima ili ne damo nikakvu alternativu zapadnom hegemonizmu i kolonijalizmu ili ako eventualno i budemo povremeno i rijetko prisiljeni smisliti nekakvu alternativu zapadnom imperijalizmu potrudićemo se da to namjerno uradimo tako loše da će pravi domoljubi pomisliti da zapravo nema alternative zapadnom imperijalizmu. Npr. namjerno ćemo prvo popljuvati Rusiju i Kinu, namjerno ćemo tjednima neprekidno objavljivati loše i neobjektivne tekstove o novim brzo rastućim ekonomijama Rusije, Kine, Indije a onda ćemo napisati loš tekst u kome ćemo namjerno loše predstaviti alternativu zapadnoj hegemoniji u Rusiji i Kini. I onda će pravi domoljubi pomisliti da zapravo i nema alternative.”
    I to je ono što rade NSPM, Vukadinović i Antonić!

  10. Avatar

    Lajavi pevac..hm, hmm…*car Boris* ili *Scepan maleckog*..o cemu se tacno radi…??

  11. Avatar

    Pocinjem da vjerujem da su @Davorove(Osjek)sumnje o NSPM opravdane. Moji su razlozi, doduse, nesto razlicitiji.
    Nijesam nikad bio protiv toga da se na NSPM-u objavljuju tekstovi koji su ocigledno anti-srpski. Sto je,medjutim, neprihvatljivo (i sumnjivo)da se
    striktno cenzurisu doticni komentari koji nijesu politicki korektni. Ne usteze se cenzor ni da ih proizvoljno unakazi do bezsmisla, ako ovi ne postuju tajne ‘tabu-e’ NSPM-a. Uglavnom, svaka kritika srbofoba mora bit sa tako bjelim rukavicama da prestaje da ima ikakvoga efekta. Svako opravdavanje ociglednih nepravda prema Srbima mora se tretirat sa postovanjem. Od NSPMtabu-a, jedan je naj-istaknutiji.
    Apsolutno je zabranjeno diskutirat ulogu Jevreja u srpskom udesu ,i kad to tekst sugerira. Pomeni istinu da su oni bili glavni huskaci rata protiv Srba, i rijec ce ti bit munjevito oduzeta (ovo nije nikakvo pretjerivanje, covjek ima utisak da svi komentari idu u Tel-Aviv za odobrenje).
    Ova privrzenost Izraelu ide do takvog apsurda da se cionisticka propaganda pojavljuje u anonimnim komentarima bez ikakve veze sa tekstom. Ovakvi ‘komentari’ cenzoru ne smetaju.
    Ne znam dali ovo ima veze sa gornjim ali prije nekih mjesec dana ,Antonic, u jednom njegovom clanku, preporucuje Srbima da se uzore na Jevreje. Kad sam ga zapitao sto onda da radimo sa nasim Hristom- diskusija je bila zavrsena.

  12. Avatar

    Sto se prozire kao taktika NSPM-a je nesto ovako.
    Objavljuju se bilo kakvi anti-srpski tekstovi, ali se striktno kontrolisu komentari na njima.
    Ovo je vrlo efikasno jer se ima utisak da citaoci nemaju mnogo-sto ni protiv naj-flagrantnijih anti-srpskih istupa.
    Ovakva selektivna politika cenzora NSPM-a je, sasvim prirodno, privukla svakojake srbo-mrzce, pod maskom objektivnosti i umjerenosti. Pocinju da se osjecaju na NSPM-u kao kod kuce. Neki imaju neograniceni pristup ovome sajtu i pisu stranice i stranice njihovih haranga, bez ikakvog ustezanja. Ima njih sad toliko da prave lazne diskusije medju sobom (valjda da pokazu ‘autoritativnim patriotima’ kako treba da se misli).
    Vrlo rijetko se cita nesto pozitivno o Rusiji, u tekstovima ili u komentarima. Putinov imidz izlazi ovdje, nista bolji od onoga iz judeo-anglo-americkih medija na Zapadu. Sve u svemu NSPM se priblizava neosjetno “Politici” sto vjerovatno znaci i – parama.
    Pocinje da se adaptira kulturi laza koja vlada u Srbiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *