Претрага по кључној речи

И то је могуће: Приштина од Србије тражи ратне репарације Пише Никола Мартић Шиптари, чини се, још нису завршили са нама – намеће се питање да ли је и колико реална ситуација у којој би …

Драгомир Анђелковић  Европа је балканска барутана. Иако се обично супротно каже, тј. да је Балкан европско буре барута – то није тачно! Макар нехотично, у наш политички језик ушли су многи западни стереотипи чије смо …

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић Спаситељ или рушитељ: од Волфганга Шојблеа, најутицајнијег члана њеног кабинета, и страначког руководства умногоме зависи политичка судбина Ангеле Меркел, која се, на десету годишњицу канцеларске власти, суочава са најтежим …

Разговарала Мила Милосављевић Отписана национална држава и одбачени национални суверенитет као анахроне појаве преко ноћи се враћају на велика врата у политички живот Европе кроз подизање ограда и обнављање граница и граничара Вештачко изазивање миграција …

Разговарала Мила Милосављевић Потврђује се, у животу и пракси, да националне државе не само да нису нестале пред налетом глобализације већ се стално доказују као виталне творевине које и те како имају будућност. Миграције су …

Разговарао Никола Мартић САД и Израел планирају инвазије на суверене земље и уништавају читаве народе због њиховог богатства природним ресурсима, а Европа им у томе помаже. У Сједињеним Америчким Државама подсмевају се масовној несрећи избеглица …

Пише Милован Данојлић Кад су политичари по среди, имамо довољно разлога да сумњамо у њихову искреност у говору и твору, а поготово кад исповедају своју осећајност. У позадини њихових љубавних изјава и чежњивих погледа према госпођи …

Разговарала Марина Муштовић Магди Кристијано Алам (Каиро, 1952) познати је италијански новинар, писац и политичар когa је Хамас пре 12 година осудио на смрт, због његове подршке Израелу, и за чију главу данас нуди неколико …

Специјално за „Печат“ Дијего Фузаро  Зашто би Европа требало да буде са Русијом, а не са Обаминим САД Ја нисам на страни „добрих“. Ја сам на страни „лоших“. Ја сам на страни Путинове Русије. А сада …

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић За четири године, по замисли Москве и Берлина, Европу ће руским гасом снабдевати два гасовода – Северни преко Немачке и Јужни преко Турске, док Украјина потпуно испада из енергетске …

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић Између наде и разочарања: док се над Европом надноси баук екстремне деснице („храњен“, наводно, избегличком драмом), има много оних који виде наговештаје усправљања посрнуле европске левице, уз један услов …

ДА ЛИ СУ ИЗБЕГЛИЦЕ КОЛОНИЗАТОРИ У ИМЕ ЏИХАДА? Пише Филип Родић Сведоци смо једне од најинтензивнијих сеоба народа у историји. Током августа, само у Немачку стигло је око 104.460 азиланата, чиме је број регистрованих миграната …

Драгомир Анђелковић  Сваки пут када се олако односимо према неконтролисаном уласку бројних муслиманских миграната у Србију ваљало би да се сетимо страшне судбине Асиријаца Права поплава, пре свега муслиманских и арапских миграната, са којом се …

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос Грчки народ цепа се на два табора – проевропски убеђен у снагу евра, и на такозвану леву платформу коју чине људи уверени да Грчка може и сама да подигне главу …

Пише Милован Данојлић На  јави, Европа је данас жалосна послушница Великог капитала и Великог брата, шкрта и зимогрожљива старица, проширена на Исток против своје воље, уплашена од румунских Рома и пољских водоинсталатера, закочена, уморна, неспособна да …

Пише Вили Вимер Можемо ми да избацимо историју из видног поља, али нас она увек сустигне У ове две године, 2014. и 2015, поново нас походе све страхоте прошлог столећа. То су годишњице које изискују …

Зa „Печат“ из Берлина МИРОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ Парадоксални „учинак“ украјинске кризе: најмоћније земље Запада, свака на свој начин и из сопствених стратешких интереса, напрасно су заинтересоване да „ојачају стабилност“ трусног балканског тла  Пољски премијер Доналд Туск …

Пише Филип Родић Година 2014. биће без сумње одлучујућа за сепаратистичке покрете у Европи. За септембар је заказан референдум о независности Шкотске, каталонска влада намерава да, уз снажно противљење Мадрида, исто учини у новембру а …

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић „Нама је Бог поручио да стварамо Евроазијску унију“, рекао је Владимир Путин на Међународном форуму „Валдај“, где је констатовано да ће до 2030. године Русија да достигне ниво развоја …

Пише Зоран Милошевић Водећи геополитичари света – Тофлер, Дугин, Бжежински, Хантингтон – указују да већ постоје бројни индикатори да ће се политичке границе у Европи мењати и то кардинално, док аналитичари обавештајних служби, пре свих …

Пише: Снежана Симић Интересовање за конференцију америчког лингвисте и филозофа Ноама Чомског, коју је прошле седмице  у Трсту организовала Висока међународна школа за напредне студије (СИССА), заједно са тршћанском општином и Универзитетом, било је огромно. …

Veza između otmičara i kidnapovane devojke, koja je u jednoj drugoj verziji majka ujka-Sama, duga je i zamršena i mi, Balkanci, u njoj igramo pasivnu, posmatračku ulogu. Zevs, gospodar neba i zemlje, šalje kišu, pušta gromove i oluje, pa mu se poneki uragan otme ispod kontrole i lupi ga po nosu, što se ovih dana na jugu SAD događa. Povest Evrope nama je bliža i važnija. Ona je za nas nezaobilazno kulturno žarište, duhovna vertikala dignuta na temeljima judeohrišćanske civilizacije, naslednica grčke genijalne intuicije i latinske hladne pameti, čime se mogu objasniti neke protivrečnosti njenog karaktera: kolevka visokih dometa nauke i umetnosti, ona je, istovremeno, glavni štab inkvizicije i kolonijalnih osvajanja, arhitekta Aušvica i Dahaua, otelotvorena strast saznavanja i kritičkog rasuđivanja, poprište dugih verskih i građanskih ratova, sve u istom zamahu i o istom trošku. Zevs, tj. ujka-Sam, mnoga je znanja od nje preuzeo, da ih, pragmatičan, grubo pojednostavi i izopači. Uprkos visoke uvežbanosti u raščlanjavanju, klasifikovanju i imenovanju pojava, Evropa se danas davi u osrednjosti, guši se od straha da će je opljačkati oni koje je ona nekada pljačkala. Trenutno ogrezla u sterilnost i dvoličnost, ona poseduje tako široko i nadahnjujuće istorijsko iskustvo da za nju uvek ima nade, više nego za silnika koji joj nadgleda poslove i gura je u svakojake pustolovine. Božanstvo zapadne civilizacije je Razum; na lestvici naših vrednosti on ne zauzima tako visoko i nezamenljivo mesto. Angažovanost Razuma u nalaženju praktičnih rešenja i olakšica u svakodnevnom životu je zadivljujuća, i tu bismo od Evrope imali šta da naučimo. Šteta je što s učenjem nismo počeli ranije, dobrovoljno, iz koristoljublja, i što smo skloni da istočnjačku zapuštenost izjednačavamo sa duševnošću, i da nemar uzdižemo na visinu metafizičkog izbora. Mi se danas modernizujemo navrat-nanos, pod prinudom, prema tuđoj računici, onako kako to čine loši đaci koji se laćaju knjige nekoliko dana pred polaganje ispita. Uvažavanje nesumnjivih dostignuća evropskog Zapada kod nas prati provincijalna inferiornost i nerazumevanje suštine onoga čemu se divimo. Naša malograđanština i njena politička elita u Evropi pre svega vide mamutske prodavnice robe široke potrošnje, luksuz i obilje, umišljajući, bogzna s kojim pravom, da bi to i njoj moralo pripadati. Ona bi da se prikrade bogatstvu, da sa strane nešto štrpne, a ne da slične vrednosti kod kuće gradi i potvrđuje. Hoće odmah, i u gotovom, bez alternative, a zauzvrat nudi samopoštovanje i nacionalno dostojanstvo – ono do čega joj nije stalo. Tu, još jednom, dolazi do izražaja konfuzija u koju mali narodi lako upadaju: precenjujemo ono što želimo, potcenjujemo ono što imamo. Naše uvreženo shvatanje ljudskih prava i sloboda ne zaostaje za idejama zapisanim u poveljama velikog sveta, ali je ta težnja kod nas nedovoljno razrađena i slabije formulisana. Dušanov zakonik je imao više obzira prema sebrima, nego onovremeno zakonodavstvo Zapada; naši ustavi iz 19. veka pisani su prema evropskim predlošcima. Demokratski impuls našeg čoveka dublji je i prirodniji nego kod građana u nekim politički visoko razvijenim zemljama, koji su prošli kroz viševekovno klasno dresiranje. Naše je opterećenje rajetinski sindrom; domaće izrabljivače smo kasno dobili i nismo stigli da ih obogotvorimo. Te, i druge povoljne predispozicije i dalje su u prirodnom stanju, u neozakonjenom obliku; Razum hoće uobličenje. Mnogo je formalnih dostignuća u državnom uređenju Zapada, u školstvu, sudstvu, zdravstvu, policiji, saobraćaju, u zaštiti dece, žena i ugroženih, najzad, u borbi za očuvanje prirode, koji zaslužuju poštovanje i ugledanje. Imamo šta da naučimo, ali učenje podrazumeva prilagođavanje iskustava sopstvenim potrebama i mogućnostima, a ne kopiranje. Politički, Evropa je skup rogova u vreći koje sjedinjuje veliki kapital. Mi nemamo iluzija o prirodi kapitala, a opet mu širom otvaramo vrata, u nadi da ćemo, dok nas bude eksploatisao, i mi od njega videti koristi. Politički, Evropa ne odlučuje sama o svojoj sudbini, pa ne možemo očekivati da će biti uviđavna prema našoj. Bik koji je nosi na leđima uvlači je u ratove iz kojih ne može izići čista lica. Maločas, za ručkom, čuh preko televizije kako je u Tripoliju ubijen Gadafijev sin i njegovo troje unučadi. Vest saopštena ravnim glasom, bez emocija, onako kako se daje prognoza vremena ili izveštaj lutrije. Takva, razbojnička Evropa uteruje strah u kosti. Njeni vojnici trenutno vojuju na pet-šest ratišta. Pravo na mešanje u unutrašnje poslove suverenih zemalja upisano je u državnopravni kôd kolonijalnih osvajača i porobljivača. Ratoborni Zevs već pola veka zasipa planetu bombama i gromovitim pretnjama. Njegova polja časti su : Kuba 1959-1960; Gvatemala 1960; Belgijski Kongo 1964; Gvatemala(ponovo) 1964; Dominikanska republika 1965-1966; Peru 1965; Laos 1964-1973; Vijetnam 1961-1973; Kambodža 1969-1970; Gvatemala (po treći put) 1967-1969; Liban 1982-1984: Granada 1983-1984; Panama 1989-1990; Irak od 1991. godine do danas; Kuvajt 1991; Somalija 1992-1994; Bosna 1995; Iran 1998; Sudan 1998; Avganistan 1998; Srbija 1999; Avganistan od 2001. godine do danas; Libija 2011. godine. Koliko sutra, neman bi mogla da udari na Siriju, Evropinu postojbinu, da vrati feničansku lepoticu u njen kraljevski dvor i zagorča život Bašaru el Asadu. Nema kraja bici za ljudska prava, za blagostanje, slobodu i demokratiju... Pitam se, ponekad, da li su naši evrofili i mondijalisti svesni s kim se hvataju u kolo i kuda ih igra može odvesti. Političku i materijalnu podršku sa Zapada oni primaju bez rezerve i bez griže savesti, ne sumnjajući u plemenite namere darodavaca, valjda sa uverenjem da rade na modernizaciji zemlje. Nacionalni identitet bi, po njima, trebalo da ustukne pred univerzalizmom; došlo je vreme da se lečimo on nazadne i zaglupljujuće prošlosti, po receptu najjačih zemalja sveta. Propovednici anacionalnog univerzalizma u toj igri ništa ne rizikuju, a dobijaju ono do čega im je jedino stalo – nova tržišta, izvore prirodnih i energetskih materija, slobodan protok robe i novca preko kontinenata. Univerzalizam i anacionalizam danas imaju nacionalno zaštićeno poreklo. To je roba za izvoz u nerazvijene i pokorene zemlje. Kod kuće se pevaju sasvim druge pesme. Gore, na Olimpu, pod oblacima, gaje se usijana patriotska osećanja, na koja smrtnici po dalekim provincijama Imperije nemaju pravo.

Piše Dr Oliver Antić Pozicija i deo opozicije smatraju da je ulazak Srbije u Evropsku uniju put „bez alternative“, iako tvrde da teritorijalni integritet ne može biti doveden u pitanje. Uvereni smo da nacionalno odgovorna …

Piše Predrag R. Dragić Kijuk Evropa je izgubila politički kompas i danas postoji kao nato-američki protektorat. Zarobljena sopstvenom biografijom, ona je postala saučesnik i u izvršenju smrtne kazne nad humanističkim idealom, kome je inače težila …

Piše: Prof. dr Vuk Ognjanović Jedino, projekat stvaranja ekonomski i demokratski moderno uređene evropske države, nema alternativu. Taj cilj podrazumeva donošenje i brižljivu realizaciju srednjoročnog programa održivog razvoja privrede motivisanog izvozom, kao i svrsishodne koncepcije …

Piše Mira Popović Islam je druga po snazi religija u laičkoj Francuskoj gde među 60 miliona stanovnika živi oko šest miliona muslimana. Zato je pitanje feredže osetljivo pitanje, iako veo preko lica nosi relativno mali …