NILZEN–ELGAR–SIBELIJUS

Simfonijski orkestar RTS otvorio je novu sezonu koncertom za pamćenje 21. septembra u Kolarčevoj zadužbini. Pažljivo izabrani kompozitori i dela iz epohe početka 20. veka koja se kod nas retko čuju, vrhunski solista (violončelista Dragan Đorđević) i dirigent (Aleksandar Kojić) i skladan orkestar služili su na čast Beogradu

Danski kompozitor Karl Nilzen komponovao je Aladin svitu prvo kao primenjenu muziku za pozorišnu predstavu izvedenu u Kopenhagenu 1919. da bi je kasnije preradio u svitu za orkestar. Prazničnim sazvučjem Orijentalnog martovskog festivala Simfonijski orkestar RTS se punim zvukom predstavio na početku, kvalitetom koji će zadržati do kraja nastupa. Kineski ples, Pijaca u Isfahanu sa veselom sajamskom gungulom između odličnih duvača i gudača, i efektni robusni Ples crnaca zaokružili su uvodni deo, koji je suvereno i precizno vodio maestro Aleksandar Kojić. Filozofski i lamentativni Koncert za violončelo i orkestar engleskog autora Edvarda Elgara nastao je 1919. godine inspirisan tragedijama Prvog svetskog rata. Nema tu tehničkih egzibicija, samo kontemplativni monolog violončela kao naratora, uz koga se orkestar pojavljuje kao horski komentator. Vrlo nezahvalan komad za solistu, dugo je bio zaboravljen, dok ga nije vratila na koncertne podijume legendarna čelistkinja Žaklin di Pre šezdesetih godina prošlog veka. Koncert je postao njen zaštitni znak, a kasnije i deo koncertnog repertoara širom sveta. Razuđena notna tekstura zahteva od soliste visoku koncentraciju da bi sve složene emocije, u četiri stava razbacane kroz komplikovane promene tempa i raspoloženja, preneo publici. Dragan Đorđević je izvanrednom tehnikom, punim, toplim tonom, smislenim fraziranjem u širokim frazama i emotivnom muzikalnošću potpuno dosegao taj cilj, i više. Naš muzičar svetskog nivoa svira na predivnom violončelu Benksa iz 1797. godine, koje mu pomaže u svim intenzivnim, ali i suptilnim tonskim nijansama u građenju intenzivnog tragičnog monologa. Saradnja sa orkestrom je bila odlična, orkestar je izvanredno pratio, uz veliku ulogu maestra Kojića. Na bis smo dobili pravoslavno kolce, a i za to treba imati pravi izvođački nerv. Sala je bila u transu.
Druga Simfonija finskog kompozitora Jana Sibelijusa nastala je odmah posle velikog uspeha njegove simfonijske poeme Finlandija. Finci su je na premijeri doživeli kao Simfoniju nezavisnosti, mada se Sibelijus nikad o tome nije izjasnio, osim što je simfoniju nazvao ogledalom svoje duše. Bogatim i čistim tonom u svim sekcijama, jasnim frazama, zajedničkim inspirisanim muziciranjem, vođeni sigurnom rukom Aleksandra Kojića, orkestar RTS je izveo ovo monumentalno delo, u kome se videlo da su se muzičari, predvođeni izvrsnim koncert-majstorom Katarinom Aleksić, prijatno osećali svirajući ga. Drveni i limeni duvači su se posebno istakli kvalitetom tona. Grandioznom apoteozom u poslednjem stavu koncert je maestralno okončan, uz veliko oduševljenje publike. Uspešan početak sezone i jedan od velikih koncerata, po kojima se sve više prepoznaje SO RTS.