НИЛЗЕН–ЕЛГАР–СИБЕЛИЈУС

Симфонијски оркестар РТС отворио је нову сезону концертом за памћење 21. септембра у Коларчевој задужбини. Пажљиво изабрани композитори и дела из епохе почетка 20. века која се код нас ретко чују, врхунски солиста (виолончелиста Драган Ђорђевић) и диригент (Александар Којић) и складан оркестар служили су на част Београду

Дански композитор Карл Нилзен компоновао је Аладин свиту прво као примењену музику за позоришну представу изведену у Копенхагену 1919. да би је касније прерадио у свиту за оркестар. Празничним сазвучјем Оријенталног мартовског фестивала Симфонијски оркестар РТС се пуним звуком представио на почетку, квалитетом који ће задржати до краја наступа. Кинески плес, Пијаца у Исфахану са веселом сајамском гунгулом између одличних дувача и гудача, и ефектни робусни Плес црнаца заокружили су уводни део, који је суверено и прецизно водио маестро Александар Којић. Филозофски и ламентативни Концерт за виолончело и оркестар енглеског аутора Едварда Елгара настао је 1919. године инспирисан трагедијама Првог светског рата. Нема ту техничких егзибиција, само контемплативни монолог виолончела као наратора, уз кога се оркестар појављује као хорски коментатор. Врло незахвалан комад за солисту, дуго је био заборављен, док га није вратила на концертне подијуме легендарна челисткиња Жаклин ди Пре шездесетих година прошлог века. Концерт је постао њен заштитни знак, а касније и део концертног репертоара широм света. Разуђена нотна текстура захтева од солисте високу концентрацију да би све сложене емоције, у четири става разбацане кроз компликоване промене темпа и расположења, пренео публици. Драган Ђорђевић је изванредном техником, пуним, топлим тоном, смисленим фразирањем у широким фразама и емотивном музикалношћу потпуно досегао тај циљ, и више. Наш музичар светског нивоа свира на предивном виолончелу Бенкса из 1797. године, које му помаже у свим интензивним, али и суптилним тонским нијансама у грађењу интензивног трагичног монолога. Сарадња са оркестром је била одлична, оркестар је изванредно пратио, уз велику улогу маестра Којића. На бис смо добили православно колце, а и за то треба имати прави извођачки нерв. Сала је била у трансу.
Друга Симфонија финског композитора Јана Сибелијуса настала је одмах после великог успеха његове симфонијске поеме Финландија. Финци су је на премијери доживели као Симфонију независности, мада се Сибелијус никад о томе није изјаснио, осим што је симфонију назвао огледалом своје душе. Богатим и чистим тоном у свим секцијама, јасним фразама, заједничким инспирисаним музицирањем, вођени сигурном руком Александра Којића, оркестар РТС је извео ово монументално дело, у коме се видело да су се музичари, предвођени изврсним концерт-мајстором Катарином Алексић, пријатно осећали свирајући га. Дрвени и лимени дувачи су се посебно истакли квалитетом тона. Грандиозном апотеозом у последњем ставу концерт је маестрално окончан, уз велико одушевљење публике. Успешан почетак сезоне и један од великих концерата, по којима се све више препознаје СО РТС.