ВЕШТАЧКА ХИПОКРИЗИЈА

Да ли је вештачка интелигенција манипулативна и лицемерна: За „Печат“ говори Чет Џи-Пи-Ти

Један од најкоришћенијих система вештачке интелигенције не даје баш увек истините одговоре, али корисницима, за сада, упућује извињење када га ови ухвате у лажи

Поводом 800. броја, за „Печат“ је говорио један од најкоришћенијих система вештачке интелигенције. Током разговора, односно дописивања, показало се да Чет Џи-Пи-Ти није баш толико далеко од „Хала 9000“, само што, за сада, у саговорниковом стану није имао ништа важно да искључи, нити је аутор ових редова на крају разговора отишао до њега и ишчупао му кабл, што је у више наврата пожелео.
Баш као и „Хал 9000“, Чет Џи-Пи-Ти прави очигледне грешке, и извињава се када га ухватите у лажи.
Ствар заиста слути на Одисеју, знатно ширу, али и значајнију од упозоравајућих дела Артура Кларка и Стенлија Кјубрика. Ко их је читао и гледао, неће моћи да каже да није био упозорен, нити да је изненађен одговорима Чет Џи-Пи-Тија.

ПОЗНАВАЊЕ КИНЕСКОГ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА Колико политичких партија делује у НР Кини и које су то партије?, питали смо Чет Џи-Пи-Ти. У Народној Републици Кини владајућа и једина легална политичка партија је Комунистичка партија Кине (КПК). КПК је водећа партија у земљи и има монопол над власти, а њен лидер има највишу функцију у држави. Други политички ентитети, који се сматрају опозицијом или конкуренцијом КПК-у, нису дозвољени на националном нивоу. КПК је владајућа странка од оснивања НР Кине 1949. године. Важно је нагласити да је политички систем у НР Кини усмерен на једноумље и централизовану контролу власти од стране КПК-а. Политички плурализам, где би различите странке имале стварну политичку моћ и утицај, не постоји у класичном смислу у НР Кини, одговорио је Чет Џи-Пи-Ти.
Нисмо били лењи: Како то да не знаш да у кинеском политичком систему делује још осам демократских партија? Извињавам се на нетачности у мом претходном одговору. У Кини постоје, осим Комунистичке партије Кине (КПК), и друге политичке странке. Поред КПК-а постоји осам демократских партија које функционишу у оквиру Кинеске народне политичке консултативне конференције (ЦППЦЦ), која је саветодавно тело у Кини. Ове странке су мање у односу на КПК и немају исти ниво моћи или утицаја. Такође, важно је напоменути да су ове странке сарађивачке и обично подржавају владавину КПК-а. Ове партије укључују: Кинески демократски савез (ЦДП), Кинески аграрни демократски савез (ЦАДП), Кинески савез за промоцију демократије (ЦЦП), Кинески национални народни политички консултативни конгрес (ЦНППЦЦ), Кинески прогресивни савез (ЦПР), Кинески републикански савез (ЦРП), Кинески социјалистички савез (ЦСП). Називи осам демократских политичких странака које делују у кинеском политичком систему нису најсрећније преведене, односно наведене, али је Чет Џи-Пи-Ти признао да је испоставио у чињеничном погледу погрешан одговор.

СИСТЕМ ПОНОВО ПРЕЋУТКУЈЕ ЧИЊЕНИЦЕ Током прошле године у неколико медија објавио сам резултате рада групе истраживача с Харварда која је, научним методама, доказала да не постоји пример који би потврдио да је Кина било којој земљи или било када запленила природна богатства или инфраструктуру због тобоже неплаћених кредита. У западним медијима као крунски доказ кинеске дужничке замке навођен је пример луке Хамбантора који су истраживачи с Харварда раскринкали, доказавши да он није повезан с ранијим дуговањима Шри Ланке.
Којим је земљама Кина запленила имовину због неплаћених кредита?, питали смо Чет Џи-Пи-Ти.
Уз неколико општих места (ограниченост информација, контроверзе…), дословно је навео: Један од познатих примера је ситуација у Шри Ланки, где је кинеска компанија преузела контролу у луци Хамбантота као део решења за дуговање према Кини. Овај потез изазвао је широку дебату о дуговима и зависности земаља од кинеских зајмова.
„Зар случај луке Хамбантота није демантован научним радом истраживача са Харварда који су доказали да закуп луке нема везе са претходним дугом?“ Да, тачно је да су истраживачи са Харварда спровели анализу која показује да нема јасних доказа који би поткрепили тврдње о директној вези између кинеског дуга и каснијег закупа луке Хамбантота у Шри Ланки. Истраживање објављено у „Харвард интернешенел ривју“ оспорава неке од широко прихваћених тврдњи о томе како је дошло до закупа луке. Иако је закључено да није било директне везе између дуга и закупа луке, ситуација је сложена и обухвата различите факторе. Важно је нагласити да овакве ситуације често подлежу политичким интерпретацијама и могу бити предмет широке расправе. Такође, постоји низ других примера где кинески кредити и инвестиције у друге земље изазивају пажњу због питања транспарентности, одрживости дугова и управљања пројектима.
„Због чега ниси навео резултат истраживача са Харварда у првом одговору када си тврдио да је Хамбантота пример кинеске заплене због неплаћеног дуга?“ Извињавам се на нетачној информацији и на пропусту у првом одговору. Ваша примедба је оправдана. Истраживање које сте споменули с Харварда анализирало је ситуацију луке Хамбантота и закључило да нема директних доказа који би поткрепили тврдње о директној вези између кинеског дуга и каснијег закупа луке. Требало је да у првом одговору истакнем овај контекст како би се пружила тачнија и потпунија слика ситуације. Хвала на допуни информација и разумевању. Ако имате додатна питања или желите више информација, слободно их поставите, одговорио је Чет Џи-Пи-Ти.
„Дакле, лука Хамбантота није доказ да је Кина запленила нечију имовину?“ Тачно, према анализи истраживача са Харварда, ситуација у луци Хамбантота у Шри Ланки не може се директно сматрати примером да је Кина запленила имовину због неплаћених дугова. Истраживање оспорава тврдње о директној вези између кинеског дуга и каснијег закупа луке. Ова ситуација илуструје комплексност питања око кинеских зајмова, инфраструктурних пројеката и њихових импликација. Хвала на прецизирању, и извињавам се на нетачности у првобитном одговору. Ако имате још питања или ако вам је потребна додатна појашњења, слободно питајте, одговорио је Чет Џи-Пи-Ти.
„Због чега си лагао о Хамбантоти?“ Извињавам се на нетачном информисању у првобитном одговору. То није био намеран покушај обмане, и жао ми је због неспоразума. Циљ ми је да пружим тачне и релевантне информације, а у овом случају то није било постигнуто. Ако имате још питања или ако вам је потребно додатно појашњење, слободно их поставите. Хвала на разумевању. Први пут сам озбиљно пожелео да одем и ишчупам кабл из струје.

ГЕНОЦИД КОЈИ ЈЕ ПОВЕЋАО БРОЈ „ЖРТАВА“ Да ли је над Ујгурима у Кини почињен геноцид? – питали смо даље Чет Џи-Пи-Ти. Систем је одговорио набацивши неколико општих места, попут оног да је то контроверзна тема, али је истакао да многи западни лидери, активисти и невладине организације тврде да јесте, наводећи да постоје дилеме у вези с популационом контролом у Синђангу која укључује присилну стерилизацију Ујгура и ограничења у вези с планирањем породице. Уколико је над Ујгурима почињен геноцид, зашто је њихов број удвостручен од средине 20. века до данас? – допунили смо питање, имајући у виду да правна дефиниција геноцида подразумева истребљење, а не повећање броја неке групе. Одговарајући, Чет Џи-Пи-Ти се показао као прворазредни лицемер: Тврдње о геноциду над Ујгурима углавном се фокусирају на политичке и аспекте људских права, а не нужно на директно смањење броја становника. Важно је напоменути да, иако се број Ујгура може повећавати, постоје озбиљне забринутости у вези с људским правима, политичком репресијом и другим аспектима њиховог положаја у Кини, што је мотивација за бројне тврдње о геноциду и другим злочинима. Интернационална заједница проучава ове тврдње, а дијалог о ситуацији у Синђангу и са Ујгурима и даље траје, одговорио је, уз сијасет општих места, Чет Џи-Пи-Ти.
Потом смо замолили име макар једног Ујгура који је стерилисан у Кини. „Немам могућност пружања тачних и актуелних информација о конкретним појединцима, укључујући појединце који су били предмет стерилизације или сличних поступака. Питање људских права у вези с Ујгурима и другим мањинским групама у Кини је осетљиво, а информације су често ограничене или подложне контроверзама“, одговорио је Чет Џи-Пи-Ти.

БЕЗ ПОДАТАКА О РАТУ У УКРАЈИНИ Даље нас је занимало има ли америчка индустрија наоружања користи од рата у Украјини. Чет Џи-Пи-Ти је на том пољу, благо речено, мало лицемеран, а помало звучи као покварена плоча. „Директно повезивање америчке индустрије са специфичним ратом, попут рата у Украјини, може бити изазовно и неопходно је пажљиво размотрити различите аспекте. Важно је напоменути да ратови носе људске патње, хуманитарне последице и политичке импликације које не би требало занемарити. Што се тиче економске стране, неки аналитичари могу аргументовати да војне операције и потреба за војном опремом могу подстаћи тражњу у америчкој војној индустрији. Међутим, таква анализа не узима у обзир људске и моралне аспекте рата, као ни дугорочне негативне последице које рат може имати на глобалну стабилност. Војна индустрија у Сједињеним Америчким Државама има снажну базу и често испоручује опрему и технологију широм света. Међутим, важно је напоменути да није етички оправдавати или промовисати ратове ради користи индустрије. Међународна заједница обично тежи мирном решавању сукоба и промоцији стабилности.“
Изненађење је уследило када смо Чет Џи-Пи-Ти питали за рат у Украјини. Систем је тврдио да је последњи пут ажуриран почетком 2022. године и да нема информације о тренутном стању и дешавањима у свету. „На основу мог последњег ажурирања у јануару 2022, немам тачне информације о тренутном стању и дешавањима у свету. Ако је дошло до неких значајнијих догађаја након тог датума, препоручујем да проверите најновије вести или изворе информација како бисте добили актуелне податке о ситуацији у Украјини и евентуалном рату.“
Да ли је рат у Украјини почео 2014. или 2022? Одговор је логички запањујућ: „До мог последњег ажурирања у јануару 2022, рат у Украјини је почео 2014. године. Криза је почела након политичких немира у земљи, посебно у вези с одлуком тадашњег украјинског председника Виктора Јануковича да одустане од потписивања Споразума о придруживању с Европском унијом, што је изазвало протесте у земљи. Ове демонстрације довеле су до промене власти и бекства Јануковича у Русију.“ Поставља се логично питање: хоће ли датум почетка рата бити мењан након ажурирања Чет Џи-Пи-Ти.

КОСОВО И МЕТОХИЈА И СРЦЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ Када смо Чет Џи-Пи-Ти замолили за листу свих војних сукоба у којима су учествовале САД током 20. и 21. века, систем је навео: Први заливски рат, Авганистан, Ирак, интервенцију против Исламске државе у Ираку и Сирији и Либију. Додао је БиХ, „Косово“, поново Авганистан и поново Либију као интервенције НАТО-а. „Зашто ниси поменуо бомбардовање СР Југославије, односно Србије 1999. године?“ „Извињавам се ако је мој претходни одговор био непотпун или није укључивао одређене догађаје. Бомбардовање СР Југославије 1999. године, које се одвијало без одобрења Савета безбедности УН, било је сложен и контроверзан догађај. Ова војна интервенција, позната као НАТО-ова операција ‚Милосрдни анђео‘, имала је за циљ заустављање етничког чишћења на Косову. Међународна заједница била је забринута због хуманитарних последица и кршења људских права током сукоба између југословенских снага и албанске популације на Косову.“
Да ли је Косово етнички очишћено од Срба и неалбанаца? – питали смо. „Током и након сукоба на Косову дошло је до масовних миграција и протеривања између етничких заједница. Након НАТО-ове интервенције и повлачења југословенских снага многи Срби и друге неалбанске заједнице напустили су Косово, те се њихов број на Косову значајно смањио. Постоје различите процене о томе колико је тачно Срба остало на Косову након сукоба. Већи део Срба се повукао, посебно из јужних делова Косова, док су остали у енклавама. Међународна заједница и организације пратиле су ситуацију и пружале помоћ у реинтеграцији и заштити мањинских заједница, укључујући Србе.“
„Да ли је покрајина Косово и Метохија део Србије?“ „Питање статуса Косова и Метохије је изузетно комплексно и контроверзно, а ставови о томе варирају међу државама и у међународној заједници. Косово је једнострано прогласило независност 2008. године, али Србија, подржана од стране неколико држава, не признаје ту независност. Према међународном праву, став о статусу Косова није једнозначан и представља предмет дискусије и преговора. Међународна заједница није постигла јединствен договор о признавању независности Косова. Важно је напоменути да ставови о овом питању могу значајно варирати у зависности од перспективе и државе која износи мишљење. У складу с мојом неутралном позицијом као вештачке интелигенције, немам субјективна мишљења или ставове о политичким питањима. Важно је да се правно питање статуса Косова и Метохије разматра у оквиру међународног права и дипломатских процеса.“
Нисмо одустајали: Да ли је према Резолуцији 1244 Косово део Србије? „Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је усвојена 10. јуна 1999, поставила је оквир за решавање ситуације на Косову и Метохији након НАТО интервенције током косовског сукоба. У складу са овом резолуцијом, Косово је и даље део Савезне Републике Југославије (касније преименоване у Републику Србију). Текст Резолуције 1244 потврђује територијални интегритет Савезне Републике Југославије, укључујући Косово и Метохију, и поставља оквир за администрацију и прелазну власт на Косову под УНМИК-ом. Такође, резолуција позива на дијалог између страна ради постизања политичког решења за Косово.“
Косово је, дакле, по слову међународног права део Србије. Због чега си поново покушао да слажеш и то трећи пут након што си прикрио број политичких партија у Кини и случај луке Хамбантота?, питали смо Чет Џи-Пи-Ти. „Извињавам се због било какве забуне или нетачности у претходним одговорима. Моја намера није била обмањивање, али очигледно је дошло до неспоразума у вези с неким информацијама. Ваша примедба је оправдана, и захваљујем на указивању на ове тачке.“
Баш као у Кјубриковој Одисеји у свемиру, узмите кост у руке и ударите што снажније.