VEŠTAČKA HIPOKRIZIJA

Da li je veštačka inteligencija manipulativna i licemerna: Za „Pečat“ govori Čet Dži-Pi-Ti

Jedan od najkorišćenijih sistema veštačke inteligencije ne daje baš uvek istinite odgovore, ali korisnicima, za sada, upućuje izvinjenje kada ga ovi uhvate u laži

Povodom 800. broja, za „Pečat“ je govorio jedan od najkorišćenijih sistema veštačke inteligencije. Tokom razgovora, odnosno dopisivanja, pokazalo se da Čet Dži-Pi-Ti nije baš toliko daleko od „Hala 9000“, samo što, za sada, u sagovornikovom stanu nije imao ništa važno da isključi, niti je autor ovih redova na kraju razgovora otišao do njega i iščupao mu kabl, što je u više navrata poželeo.
Baš kao i „Hal 9000“, Čet Dži-Pi-Ti pravi očigledne greške, i izvinjava se kada ga uhvatite u laži.
Stvar zaista sluti na Odiseju, znatno širu, ali i značajniju od upozoravajućih dela Artura Klarka i Stenlija Kjubrika. Ko ih je čitao i gledao, neće moći da kaže da nije bio upozoren, niti da je iznenađen odgovorima Čet Dži-Pi-Tija.

POZNAVANJE KINESKOG POLITIČKOG SISTEMA Koliko političkih partija deluje u NR Kini i koje su to partije?, pitali smo Čet Dži-Pi-Ti. U Narodnoj Republici Kini vladajuća i jedina legalna politička partija je Komunistička partija Kine (KPK). KPK je vodeća partija u zemlji i ima monopol nad vlasti, a njen lider ima najvišu funkciju u državi. Drugi politički entiteti, koji se smatraju opozicijom ili konkurencijom KPK-u, nisu dozvoljeni na nacionalnom nivou. KPK je vladajuća stranka od osnivanja NR Kine 1949. godine. Važno je naglasiti da je politički sistem u NR Kini usmeren na jednoumlje i centralizovanu kontrolu vlasti od strane KPK-a. Politički pluralizam, gde bi različite stranke imale stvarnu političku moć i uticaj, ne postoji u klasičnom smislu u NR Kini, odgovorio je Čet Dži-Pi-Ti.
Nismo bili lenji: Kako to da ne znaš da u kineskom političkom sistemu deluje još osam demokratskih partija? Izvinjavam se na netačnosti u mom prethodnom odgovoru. U Kini postoje, osim Komunističke partije Kine (KPK), i druge političke stranke. Pored KPK-a postoji osam demokratskih partija koje funkcionišu u okviru Kineske narodne političke konsultativne konferencije (CPPCC), koja je savetodavno telo u Kini. Ove stranke su manje u odnosu na KPK i nemaju isti nivo moći ili uticaja. Takođe, važno je napomenuti da su ove stranke sarađivačke i obično podržavaju vladavinu KPK-a. Ove partije uključuju: Kineski demokratski savez (CDP), Kineski agrarni demokratski savez (CADP), Kineski savez za promociju demokratije (CCP), Kineski nacionalni narodni politički konsultativni kongres (CNPPCC), Kineski progresivni savez (CPR), Kineski republikanski savez (CRP), Kineski socijalistički savez (CSP). Nazivi osam demokratskih političkih stranaka koje deluju u kineskom političkom sistemu nisu najsrećnije prevedene, odnosno navedene, ali je Čet Dži-Pi-Ti priznao da je ispostavio u činjeničnom pogledu pogrešan odgovor.

SISTEM PONOVO PREĆUTKUJE ČINJENICE Tokom prošle godine u nekoliko medija objavio sam rezultate rada grupe istraživača s Harvarda koja je, naučnim metodama, dokazala da ne postoji primer koji bi potvrdio da je Kina bilo kojoj zemlji ili bilo kada zaplenila prirodna bogatstva ili infrastrukturu zbog tobože neplaćenih kredita. U zapadnim medijima kao krunski dokaz kineske dužničke zamke navođen je primer luke Hambantora koji su istraživači s Harvarda raskrinkali, dokazavši da on nije povezan s ranijim dugovanjima Šri Lanke.
Kojim je zemljama Kina zaplenila imovinu zbog neplaćenih kredita?, pitali smo Čet Dži-Pi-Ti.
Uz nekoliko opštih mesta (ograničenost informacija, kontroverze…), doslovno je naveo: Jedan od poznatih primera je situacija u Šri Lanki, gde je kineska kompanija preuzela kontrolu u luci Hambantota kao deo rešenja za dugovanje prema Kini. Ovaj potez izazvao je široku debatu o dugovima i zavisnosti zemalja od kineskih zajmova.
„Zar slučaj luke Hambantota nije demantovan naučnim radom istraživača sa Harvarda koji su dokazali da zakup luke nema veze sa prethodnim dugom?“ Da, tačno je da su istraživači sa Harvarda sproveli analizu koja pokazuje da nema jasnih dokaza koji bi potkrepili tvrdnje o direktnoj vezi između kineskog duga i kasnijeg zakupa luke Hambantota u Šri Lanki. Istraživanje objavljeno u „Harvard internešenel rivju“ osporava neke od široko prihvaćenih tvrdnji o tome kako je došlo do zakupa luke. Iako je zaključeno da nije bilo direktne veze između duga i zakupa luke, situacija je složena i obuhvata različite faktore. Važno je naglasiti da ovakve situacije često podležu političkim interpretacijama i mogu biti predmet široke rasprave. Takođe, postoji niz drugih primera gde kineski krediti i investicije u druge zemlje izazivaju pažnju zbog pitanja transparentnosti, održivosti dugova i upravljanja projektima.
„Zbog čega nisi naveo rezultat istraživača sa Harvarda u prvom odgovoru kada si tvrdio da je Hambantota primer kineske zaplene zbog neplaćenog duga?“ Izvinjavam se na netačnoj informaciji i na propustu u prvom odgovoru. Vaša primedba je opravdana. Istraživanje koje ste spomenuli s Harvarda analiziralo je situaciju luke Hambantota i zaključilo da nema direktnih dokaza koji bi potkrepili tvrdnje o direktnoj vezi između kineskog duga i kasnijeg zakupa luke. Trebalo je da u prvom odgovoru istaknem ovaj kontekst kako bi se pružila tačnija i potpunija slika situacije. Hvala na dopuni informacija i razumevanju. Ako imate dodatna pitanja ili želite više informacija, slobodno ih postavite, odgovorio je Čet Dži-Pi-Ti.
„Dakle, luka Hambantota nije dokaz da je Kina zaplenila nečiju imovinu?“ Tačno, prema analizi istraživača sa Harvarda, situacija u luci Hambantota u Šri Lanki ne može se direktno smatrati primerom da je Kina zaplenila imovinu zbog neplaćenih dugova. Istraživanje osporava tvrdnje o direktnoj vezi između kineskog duga i kasnijeg zakupa luke. Ova situacija ilustruje kompleksnost pitanja oko kineskih zajmova, infrastrukturnih projekata i njihovih implikacija. Hvala na preciziranju, i izvinjavam se na netačnosti u prvobitnom odgovoru. Ako imate još pitanja ili ako vam je potrebna dodatna pojašnjenja, slobodno pitajte, odgovorio je Čet Dži-Pi-Ti.
„Zbog čega si lagao o Hambantoti?“ Izvinjavam se na netačnom informisanju u prvobitnom odgovoru. To nije bio nameran pokušaj obmane, i žao mi je zbog nesporazuma. Cilj mi je da pružim tačne i relevantne informacije, a u ovom slučaju to nije bilo postignuto. Ako imate još pitanja ili ako vam je potrebno dodatno pojašnjenje, slobodno ih postavite. Hvala na razumevanju. Prvi put sam ozbiljno poželeo da odem i iščupam kabl iz struje.

GENOCID KOJI JE POVEĆAO BROJ „ŽRTAVA“ Da li je nad Ujgurima u Kini počinjen genocid? – pitali smo dalje Čet Dži-Pi-Ti. Sistem je odgovorio nabacivši nekoliko opštih mesta, poput onog da je to kontroverzna tema, ali je istakao da mnogi zapadni lideri, aktivisti i nevladine organizacije tvrde da jeste, navodeći da postoje dileme u vezi s populacionom kontrolom u Sinđangu koja uključuje prisilnu sterilizaciju Ujgura i ograničenja u vezi s planiranjem porodice. Ukoliko je nad Ujgurima počinjen genocid, zašto je njihov broj udvostručen od sredine 20. veka do danas? – dopunili smo pitanje, imajući u vidu da pravna definicija genocida podrazumeva istrebljenje, a ne povećanje broja neke grupe. Odgovarajući, Čet Dži-Pi-Ti se pokazao kao prvorazredni licemer: Tvrdnje o genocidu nad Ujgurima uglavnom se fokusiraju na političke i aspekte ljudskih prava, a ne nužno na direktno smanjenje broja stanovnika. Važno je napomenuti da, iako se broj Ujgura može povećavati, postoje ozbiljne zabrinutosti u vezi s ljudskim pravima, političkom represijom i drugim aspektima njihovog položaja u Kini, što je motivacija za brojne tvrdnje o genocidu i drugim zločinima. Internacionalna zajednica proučava ove tvrdnje, a dijalog o situaciji u Sinđangu i sa Ujgurima i dalje traje, odgovorio je, uz sijaset opštih mesta, Čet Dži-Pi-Ti.
Potom smo zamolili ime makar jednog Ujgura koji je sterilisan u Kini. „Nemam mogućnost pružanja tačnih i aktuelnih informacija o konkretnim pojedincima, uključujući pojedince koji su bili predmet sterilizacije ili sličnih postupaka. Pitanje ljudskih prava u vezi s Ujgurima i drugim manjinskim grupama u Kini je osetljivo, a informacije su često ograničene ili podložne kontroverzama“, odgovorio je Čet Dži-Pi-Ti.

BEZ PODATAKA O RATU U UKRAJINI Dalje nas je zanimalo ima li američka industrija naoružanja koristi od rata u Ukrajini. Čet Dži-Pi-Ti je na tom polju, blago rečeno, malo licemeran, a pomalo zvuči kao pokvarena ploča. „Direktno povezivanje američke industrije sa specifičnim ratom, poput rata u Ukrajini, može biti izazovno i neophodno je pažljivo razmotriti različite aspekte. Važno je napomenuti da ratovi nose ljudske patnje, humanitarne posledice i političke implikacije koje ne bi trebalo zanemariti. Što se tiče ekonomske strane, neki analitičari mogu argumentovati da vojne operacije i potreba za vojnom opremom mogu podstaći tražnju u američkoj vojnoj industriji. Međutim, takva analiza ne uzima u obzir ljudske i moralne aspekte rata, kao ni dugoročne negativne posledice koje rat može imati na globalnu stabilnost. Vojna industrija u Sjedinjenim Američkim Državama ima snažnu bazu i često isporučuje opremu i tehnologiju širom sveta. Međutim, važno je napomenuti da nije etički opravdavati ili promovisati ratove radi koristi industrije. Međunarodna zajednica obično teži mirnom rešavanju sukoba i promociji stabilnosti.“
Iznenađenje je usledilo kada smo Čet Dži-Pi-Ti pitali za rat u Ukrajini. Sistem je tvrdio da je poslednji put ažuriran početkom 2022. godine i da nema informacije o trenutnom stanju i dešavanjima u svetu. „Na osnovu mog poslednjeg ažuriranja u januaru 2022, nemam tačne informacije o trenutnom stanju i dešavanjima u svetu. Ako je došlo do nekih značajnijih događaja nakon tog datuma, preporučujem da proverite najnovije vesti ili izvore informacija kako biste dobili aktuelne podatke o situaciji u Ukrajini i eventualnom ratu.“
Da li je rat u Ukrajini počeo 2014. ili 2022? Odgovor je logički zapanjujuć: „Do mog poslednjeg ažuriranja u januaru 2022, rat u Ukrajini je počeo 2014. godine. Kriza je počela nakon političkih nemira u zemlji, posebno u vezi s odlukom tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da odustane od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju s Evropskom unijom, što je izazvalo proteste u zemlji. Ove demonstracije dovele su do promene vlasti i bekstva Janukoviča u Rusiju.“ Postavlja se logično pitanje: hoće li datum početka rata biti menjan nakon ažuriranja Čet Dži-Pi-Ti.

KOSOVO I METOHIJA I SRCE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Kada smo Čet Dži-Pi-Ti zamolili za listu svih vojnih sukoba u kojima su učestvovale SAD tokom 20. i 21. veka, sistem je naveo: Prvi zalivski rat, Avganistan, Irak, intervenciju protiv Islamske države u Iraku i Siriji i Libiju. Dodao je BiH, „Kosovo“, ponovo Avganistan i ponovo Libiju kao intervencije NATO-a. „Zašto nisi pomenuo bombardovanje SR Jugoslavije, odnosno Srbije 1999. godine?“ „Izvinjavam se ako je moj prethodni odgovor bio nepotpun ili nije uključivao određene događaje. Bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, koje se odvijalo bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bilo je složen i kontroverzan događaj. Ova vojna intervencija, poznata kao NATO-ova operacija ‚Milosrdni anđeo‘, imala je za cilj zaustavljanje etničkog čišćenja na Kosovu. Međunarodna zajednica bila je zabrinuta zbog humanitarnih posledica i kršenja ljudskih prava tokom sukoba između jugoslovenskih snaga i albanske populacije na Kosovu.“
Da li je Kosovo etnički očišćeno od Srba i nealbanaca? – pitali smo. „Tokom i nakon sukoba na Kosovu došlo je do masovnih migracija i proterivanja između etničkih zajednica. Nakon NATO-ove intervencije i povlačenja jugoslovenskih snaga mnogi Srbi i druge nealbanske zajednice napustili su Kosovo, te se njihov broj na Kosovu značajno smanjio. Postoje različite procene o tome koliko je tačno Srba ostalo na Kosovu nakon sukoba. Veći deo Srba se povukao, posebno iz južnih delova Kosova, dok su ostali u enklavama. Međunarodna zajednica i organizacije pratile su situaciju i pružale pomoć u reintegraciji i zaštiti manjinskih zajednica, uključujući Srbe.“
„Da li je pokrajina Kosovo i Metohija deo Srbije?“ „Pitanje statusa Kosova i Metohije je izuzetno kompleksno i kontroverzno, a stavovi o tome variraju među državama i u međunarodnoj zajednici. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali Srbija, podržana od strane nekoliko država, ne priznaje tu nezavisnost. Prema međunarodnom pravu, stav o statusu Kosova nije jednoznačan i predstavlja predmet diskusije i pregovora. Međunarodna zajednica nije postigla jedinstven dogovor o priznavanju nezavisnosti Kosova. Važno je napomenuti da stavovi o ovom pitanju mogu značajno varirati u zavisnosti od perspektive i države koja iznosi mišljenje. U skladu s mojom neutralnom pozicijom kao veštačke inteligencije, nemam subjektivna mišljenja ili stavove o političkim pitanjima. Važno je da se pravno pitanje statusa Kosova i Metohije razmatra u okviru međunarodnog prava i diplomatskih procesa.“
Nismo odustajali: Da li je prema Rezoluciji 1244 Kosovo deo Srbije? „Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 10. juna 1999, postavila je okvir za rešavanje situacije na Kosovu i Metohiji nakon NATO intervencije tokom kosovskog sukoba. U skladu sa ovom rezolucijom, Kosovo je i dalje deo Savezne Republike Jugoslavije (kasnije preimenovane u Republiku Srbiju). Tekst Rezolucije 1244 potvrđuje teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, uključujući Kosovo i Metohiju, i postavlja okvir za administraciju i prelaznu vlast na Kosovu pod UNMIK-om. Takođe, rezolucija poziva na dijalog između strana radi postizanja političkog rešenja za Kosovo.“
Kosovo je, dakle, po slovu međunarodnog prava deo Srbije. Zbog čega si ponovo pokušao da slažeš i to treći put nakon što si prikrio broj političkih partija u Kini i slučaj luke Hambantota?, pitali smo Čet Dži-Pi-Ti. „Izvinjavam se zbog bilo kakve zabune ili netačnosti u prethodnim odgovorima. Moja namera nije bila obmanjivanje, ali očigledno je došlo do nesporazuma u vezi s nekim informacijama. Vaša primedba je opravdana, i zahvaljujem na ukazivanju na ove tačke.“
Baš kao u Kjubrikovoj Odiseji u svemiru, uzmite kost u ruke i udarite što snažnije.